-
Temir yo‘l transporti,
-
-
Kibernetika,
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
O'zbekcha-inglizcha-ruscha lug‘at
Tulenova X., Nurullayev A. Q., Musayev O. Q., Latibova L. B.,Tilshunoslik, -
Телекоммуникацияларга оид атамалар қисқартмаларининг инглизча-русча-ўзбекча луғати
М. Мухитдинов, Ё. Ахмедова,Ilmiy axborot faoliyati. Informatika, -
Ахборот технологияси операцион тизимлари терминларининг инглизча-русча-ўзбекча изоҳли луғати
Мухитдинова М.,Tilshunoslik, -
-
-
Ахборот Коммуникация Технологиялари изоҳли луғати
Амиров Д.М., Атаджанов А.Ю., Атаджанов Д.Ю.,Ilmiy axborot faoliyati. Informatika, -
Халқаро терминэлементларнинг изоҳли-иллюстратив луғати
А Мадвалиев, Н Маҳкамов, З Мираҳмедова, А Саиднўъмонов,Tilshunoslik, -
Ijtimoiy-siyosiy terminlarning qisqacha izohli lug’ati
Madvaliyev A., Mahkamov N., Ko’chimov Sh., Miraxmedova Z., Saidno’monov A.,Sotsiologiya, -
-
-
-
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosiy madaniyat. Madaniyat. Ma’naviyat va mafkura,
-
-
Elektr aloqasi,
-
Темир йўл терминларининг русча-ўзбекча-форсча изоҳли луғати
Мирзахмедова Ҳ.,Мазкур луғат А1-13-Шарқ тиллари икки тилли луғатларнинг лексикографик тадқиқотлари гранти доирасида ҳамда Темир йўл атамаларининг русча-ўзбекча қисқа луғати асосида яратилган бўлиб, темир йўл соҳасига оид асосий термин ва тушунчаларнинг изоҳини ўз ичига олади.
-
Мактаб жўғрофия атамалари ва тушунчалари изоҳли луғати
П.Н.Ғуломов,Ўрта мактаб ўқувчилари учун мўлжалланган ушбу луғатга табиий жҳғрофия ландшафтшунослик ва шу қатори фанлар ва тушунчалар киритилган.
-
Kiberxavfsizlik terminlarining inglizcha-o‘zbekcha izohli lug‘ati
Abdirazzakova S.A.,Kiberxavfsizlik terminlarining inglizcha-o‘zbekcha izohli lug‘ati axborot xavfsizligi va kiberxavfsizlik sohasida ta'lim olayotgan o‘quvchi-talabalar, bakalavr, magistratura talabalari hamad su yo‘nalishdagimutaxassislari uchun mo‘ljallangan.
-
Маркетинг терминлари изоҳли луғати
Баҳодир Эргашев,Қадимий цивилизация марказларидан бири бўлиб келган Ўзбекистонда истикдол туфайли қомусшунослик ва луғатшунослик соҳалари кенг кўламда ва изчил ривож топаётгани энг янги тарихимизнинг муҳим ҳодисаларидан саналади. Бинобарин, тоталитар тузум асоратларидан халос бўлиш жабҳасида навқирон давлатнинг қонунчилик базаси бутунлай янгиланиши жараёнида, энг аввало, қонунлар ва кодекслар жамиятга ҳавола этилаётган янгича тушунчалар ва терминлар манбаига айланиб бормокда. Бевосита иқтисодиётга оид қонунларда дарсликлар, ўқув қўлланмалари, илмий асарлар ва бошқа босма маҳсулотларда такдим этилаётган янги тушунчалар, терминлар ва истилоҳлар таърифлари келтириб ўтиладики, буларнинг ҳамма-ҳаммаси «бозор иқтисодиёти» деган барча замонларда барқарор ва устивор бир ҳодисани кишиларга тушунтириб беришга хизмат қилади.
-
O'zbekcha-inglizcha-ruscha lug‘at
Tulenova X., Nurullayev A. Q., Musayev O. Q., Latibova L. B.,Ushbu o‘quv-metodik qo'llanma lug'ati ingliz tilini chuqur o'rgatishga mo'ljallangan bo'lib, unda turli xil so‘zlami o‘z ichiga olgan, shu jumladan jismoniy tarbiya va sport terma"lug‘atlari ham kiritilgan. O'quv-metodik qo‘llanmalug‘ati.ushbu dasturlar asosidatuzilgan bo'lib, undan oliy ta’lim muassasalari, akadtmik litsey va kasb-hunar kollej talabalari hamda gimnaziya, maktab o'quvchilari uchun foydalanishga mo'ljallangan.
-
Телекоммуникацияларга оид атамалар қисқартмаларининг инглизча-русча-ўзбекча луғати
М. Мухитдинов, Ё. Ахмедова,Замонавий телекоммуникация тизимлари ва тармоклари турли хабарларнинг исталган масофага, тегишлича сифат билан узатилишини таъминлайдиган х;ар хил техник воситаларнинг жамини ифодалайди.
-
Ахборот технологияси операцион тизимлари терминларининг инглизча-русча-ўзбекча изоҳли луғати
Мухитдинова М.,Соҳага оид 2000 дан ортиқ терминлар изоҳи.
-
Ўзбек тилининг имло луғати
Panasenko E.D.,Lug`atda so`zlar alifbo tartibida joylashtirildi. Mustaqillikdan keyin tilimizga kirib kelgan ko`ogina so`zlar lug`atdan joy oldi: biznes, bozor iqtisodi, kompyuter va boshqalar. Lug`atda so`z variantlari va bog`lovchi orqali ko`rsatildi. Otlar bosh kelishikda, birlik sonda berildi. Biroq ba`zi so`zlar birlik sonida qo`llanmagani uchun ko`plik sonida berildi.
-
Novvoylik terminlari izohili lug'ati.
M.Abdiyev, A.Ibatova,Yurtimizda shu kunga qadar o‘zbek tilida non va non mahsulotlari terminlariga oid izohli lug‘at yaratilmagan. Ushbu izohli lug‘atda o‘zbek tilida nowoychilik terminlarining izohi, alifbo ko‘rsatkichi asosida bayon qilingan. Lug‘at materiallari asoson sohaga oid mavjud qo‘llanmalar va turli tipdagi lug‘atlardan hamda respondentlar bergan ma'lumotlar asosida shakllantirilgan.Mazkur lug‘at terminologiya masalalari bilan shug‘ullanuvchilar hamda milliy taom tayyorlovchilar, jumladan, novvoylik bilan qiziquvchilarga mo‘ljallab tuzilgan.
-
Ахборот Коммуникация Технологиялари изоҳли луғати
Амиров Д.М., Атаджанов А.Ю., Атаджанов Д.Ю.,Ушбу луғат Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Тараққиёт Дастури ва Ўзбекистон Республикаси ҳукумати ўртасидаги қўшма «Ўзбекистон Республикаси ҳукуматига мамлакат ривожланиши учун АКТ сиёсатини шакллантириш ва жорий этишда кўмак» (ICTP) лойиҳаси томонидан Компьютерлаштириш ва ахборот-коммуникация технологияларини ривожлантириш бўйича Мувофиқлаштирувчи кенгаш ҳамда Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги билан ҳамкорликда ишлаб чиқилган. Луғат 2004 йилда чоп этилган изоҳли луғатнинг иккинчи нашри бўлиб, унга янги атамалар киритилган, айрим кам ишлатилаётган тушунчалар чиқарилган.
-
Халқаро терминэлементларнинг изоҳли-иллюстратив луғати
А Мадвалиев, Н Маҳкамов, З Мираҳмедова, А Саиднўъмонов,Фан ва техника, маданият ва санъат соҳаларига ва улар таркибидаги оид ўзлашма терминлар терминэлементлар илмий адабиётлардан ва турли соҳа вий терминологик луғатлардан борган сари мустаҳкам юнон ва лотин тиллари жой олмоқда. Асосан. элементларидан таркиб топган бундай терминлар кейинги даврларда халқаро нуфузга эга бўлган баъзи замонавий европа тилларидан ҳам ўзлашмоқда
-
Ijtimoiy-siyosiy terminlarning qisqacha izohli lug’ati
Madvaliyev A., Mahkamov N., Ko’chimov Sh., Miraxmedova Z., Saidno’monov A.,Muayyan tilning rivojlanishi jarayonida uning lug’aviy tarkibi, jumladan, terminologiyasi boshqa sohalarga qaraganda tez, sezilarli, jiddiy o’zgarishlarga uchraydi. Buning obyektiv sabablari bor, albatta. Ijtimoiy-siyosiy terminologiyadagi taraqqiyot, o’zgarishlar ham yangi lug’aviy birliklarning paydo bo’lishi va ayrim lug’aviy birliklarning iste’moldan chiqishi, so’zlarning yangi ma’nolar kasb etishi va ayrim ma’nolarining yo’qolishi kabi hodisalardan iborat bo’ladi. Bunday o’zgarishlar tegishli lug’atlarda aks ettirilgandagina ularning salmog’i, ko’lami yaqqol namoyon bo’ladi. Ijtimoiy-siyosiy terminlar bo’yicha bir qator terminologik lug’atlar tuzilgan bo’lsada, ular, birinchidan, izohli lug’at emas, ikkinchidan, ancha eskirgan. Qo’lingizdagi 4400 ga yaqin ijtimoiy-siyosiy termin va terminologik birikmalar jamlangan “Ijtimoiy-siyosiy terminlarning qisqacha izohli lug’ati” ushbu bo’shliqni bir qadar to’ldirish maqsadida tuzilgan.
-
Бинокорликдан русча-ўзбекча атамалар луғати
Ҳ.Расулов,Ушбу луғат бинокорликка оид 15000 га яқин русча ва ўзбекча атама ва тушунчаларни ўз ичига олади. У олий ва махсус ўқув юртларининг талабалари ва ўқитувчиларига, қурувчилар, илмий ходимлар, таржимонлар, умуман, қурилиш атамаларига иши тушадиган кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Xitoycha-o’zbekcha tilshunoslik terminlari izohli lug’ati.
S.Mustafaeva,Mazkur lug’at “YoA 1-13 Sharq tillari ikki tilli lug’atlarining leksikografik tadqiqotlari” loyihasi doirasida yaratilgan bo’lib, xitoy tilshunosligida qo’llaniladigan asosiy tushuncha va soha terminlarini o’z ichiga olgan. Xitoy filologiyasi yo’nalishida tahsil olayotgan bakalavr bosqichi talabalari, magistrantlar, xitoy tili va tilshunosligi bilan bog’liq fan o’qituvchilari, shuningdek mazkur sohada ilmiy faoliyat olib borayotgan tadqiqotchilar uchun mo’ljallang
-
Олий таълим (луғат-маълумотнома)
С.С.Ғуломов,Мазкур луғат-маълумотнома таълим соҳасидаги ўзгаришларни ҳамда янги термин ва ибораларни шарҳлаш тақозосига кўра юзага келди. Китобда икки мингга яқин термин ва ибора ҳақида маълумот берилган. Ўзбекистон Республикасининг "Таълим тўғрисида"ги қонуни ҳамда Кадрлар тайёрлаш миллий дастурини амалга оширишга кўмаклашади деб умид қиламиз
-
Математикадан русча-ўзбекча луғат
М.А.Собиров,Ушбу лугатда назарий физика, назарий механика, астрономия, математикавий экономика ва математикавий тилшунослик фанларига оид, математикада тез-тез учратиладиган айрим терминлар хам берилган.
-
Комиллик калити
Маҳмудов Н., Саидқулов З., Сотимов Ғ.,Ушбу луғат кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган. Унда рус инлиз тили вакиллари фойдаланишлари мумкин.
-
Ma'naviyat asosiy tushunchalar lug'ati
Q. Nazarov,Hurmatli kitobxon, e'tiboringizga havola etilayotgan lug'atning ushbu nashri odamzod uchun bebaho boylik bo'lmish ma'naviyatning ma'no-mazmuni tushuncha uning inson va jamiyat hayotidagi o'rni va ahamiyati bilan bogliq eng asosiy va atamalarning qisqa izohlaridan iborat. Ushbu kitob keyingi yillarda mamlakatimizda milliy qadriyatlarimiz- tiklash, yurtdoshlarimizning ma'naviy olamini yuksaltirish yoʻlida amalga oshirilayotgan keng koʻlamli ishlarning yana bir amaliy natijasidir.
-
Ёш математик қомусий луғати
Гнеденко.Б.В, Белоусов.В.Д.,Азиз болалар! Бу китобда математиканинг асосий тушунчалари ва татбиқига бағишланган 200 га яқин мақола жамланган. Луғатнинг «Группа», «Геометрик алмаштиришлар», «Топология» каби қатор мақолалари математиканинг кейинги ўн йилликларда гуркираб ривожланаётган янги соҳалари билан таништиради. Шу билан бирга, математик эрмаклар, жумладан машҳур венгер кубчаси ҳам унутилмаган.
-
Алоқа линиялари ва узатиш тизимларига оид атамаларнинг русча-ўзбекча изоҳли луғати
Мухитдинова М,Телекоммуникациялар бозорига металл кабеллардаги тизимларга қараганда, анчагина кенг ўтказиш полосасига эгалиги билан тавсифланувчи оптик-толали алоқа тизимларининг тез кириб бориши, тармоқ ресурслари етишмаслиги туфайли келиб чиқадиган муаммоларнинг бир қисмини ҳал этиш имконини берди. Бироқ, сўнгги йилларда катта ҳажмдаги трафикни қайта ишлаш, генерациялаш, ташиш билан боғлиқ янги илова (дастурий таъминот) ва хизматларнинг ривожланиши ҳам транспорт, ҳам фойдалана олиш тармоқларида ўтказиш полосасининг етишмаслик муаммоси қайта пайдо бўлишига олиб келди