-
Oziq-ovqat ishlab chiqarishning asosiy jarayonlari va apparatlari,
-
-
Солик юкини эконометрик моделлаштириш асосида оптималлаштириш
С. Адизов , Д. Ортикова , С. Юлдашев , Д.М. Мирхидоятова,Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil, -
-
Сут ва сут маҳсулотларини тайёрлаш 77-китоб
З. К. Тўлаганова, Д. Қ. Юлдашов, С. И. Мавлонов, Т. С. Хасанов,Sut va sut mahsulotlarini ishlab chiqarish, -
-
-
-
Ўзбекистонда уй-жой фондини бошқариш тизимини такомиллаштириш
Нуримбетов Р.И, Давлетов И.Х, Хасанов Т.А, Султанов А.С,Iqtisodiyot, -
-
Tarix,
-
-
-
-
-
Қадимги ва ўрта аср Ғарбий Европа фалсафаси
С. А. Йўлдошев, М. О. Усмонов, Р. Р. Каримов,Falsafa tarixi, -
-
-
Шароб биокимёси
С.Х.Абдураззақов, Г.У.Рустамбекова,Олий ўқув юртларининг озиқ-овқат факултетларига мўлжалланган дастур асосида ёзилган ушбу дарсликда шароб биокимё фанининг назарияси ва технологик жараёнларни биокимё асослари баён қилинган. Ушбу фан авторнинг "Шароб биокимёси" фанини ўқитиш тажрибалари асосида ёзилган ва "Шароб биокимёси" соҳасидаги кейинги йилларда эришган ютуқлари қисқача ёритилган. Китобдан шароб ишлаб чиқариш ихтисослигида ўқийдиган магистрлар, бакалавр ва аспирантлар ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Сут ва саломатлик
Н.Панфилова,Китобда Сут инсон хаёти учун зарур бўлган озиқ махсулотидир.Сут ишлаб чикариш бўйича мамлакатимиз жахонда биринчи ғринда туради. Озик овқат программасида ана шу бебахо махсулотини ишлаб чикаришни янада кўпайтириш хакида ва ўн иккинчи беш йилликда харйили ўрта хисобдан канча тонна сут ишлаб чикариш ва ахолини сут билан таъминлаш тўғрисида ёритилган
-
Солик юкини эконометрик моделлаштириш асосида оптималлаштириш
С. Адизов , Д. Ортикова , С. Юлдашев , Д.М. Мирхидоятова,Ушбу монографияда солик юкининг макроиктисодий жараёнларга таъсирини тадкик этиш да эконометрик усуллар ва моделлар ишончли илмий восита эканлиги урганилиб, эконометрик усуллар ва моделлар макроиктисодий курсаткичларнинг узига хос хусусиятларидан хдмда макроиктисодий тахдил максадидан келиб чиккан х,олда, макродаражадаги тадкикотларни кулланилиши ёритилган.
-
Tasviriy san’at tarixi
Tulanova D. J,Darslik tasviriy san’atning nazariyasi bo'lgan va rassom-pedagoglarni tayyorlashda muhim o'quv fani hisoblangan tasviriy san'at tarixiga bag'ishlangan.
-
Сут ва сут маҳсулотларини тайёрлаш 77-китоб
З. К. Тўлаганова, Д. Қ. Юлдашов, С. И. Мавлонов, Т. С. Хасанов,Тўпламда қишлоқ хўжалиги соҳаси, жумладан, мева-сабзавот ва полиз экинлари, ғаллачилик, чорвачилик каби тармоқларнинг энг илғор тажрибаларига оид ривожланган давлатлар ва юртимизда эришилган кенг қамровли илмий ва амалий маълумотлар қамраб олинган.
-
Soliqlar va xalqaro soliq tizimi
T.Toshmurodov,Darslik oliy ta’limning kasb-hunar kollejlari uchun «Soliq va soliqqa tortish», «Iqtisodiyot», «Moliya» va boshqa iqtisodiyot yo‘nalishlarida o'qiyotgan o'quvchilar uchun mo'ljallangan bo'lib, oliy o‘quv maskanlari-da soliq va soliqqa tortish fanlaridan tahsil oladigan talabalar uchun ham foydali hisoblanadi. Darslikda asosiy davlat soliqlari to'g'risida nazariy va amaliyotda tatbiq qilinayotgan soliqlar to'g'risidagi bilimlar berilgan. Boshqa darsliklarga qaraganda mazkur darslikda birinchi marta soliq nazariyasi-ning rivojlanishi uzoq muddatdagi (makro vaqtdagi) soliq bo'yicha olim-larning fikrlari va rivojlangan davlatlardagi soliq amaliyoti tahlil qilingan. Soliq nazariyasi va tizimi darsligida mexanizm sifatida iqtisodiy o‘sishga ta’siri va aholi daromadiga ta’sir qiluvchi omil sifatida ilmiy g'oyalarga bo‘lib tahlil qilingan. Chet davlatlar soliq tizimi va chet davlatlarda (yoki ikki davlatda) faoliyat ko'rsatayotgan jismoniy va huquqiy shaxslarni soliqqa tortish tartibi, xalqaro soliq munosabatlari, soliqqa tortish uslublari, soliq stavkalari, soliqni hisoblash va to'lash tartiblari ifodalangan. Darslik soliq sohasida ishlayotganlarga, soliq to'lovchilarga, bojxona sohasidagi kadr-larga, bakalavr va magistratura darajasidagi talabalarga hamda malakasini oshirayotgan mutaxassislarga mo'ljallangan. Shuningdck, ilmiy-tadqiqot olib borayotgan aspirantlar va doktorantlar uchun ham foydali. Darslik tayyorlashda amaliy maslahatlar bergan hamkasblarimizga o‘z minnat-dorchiligimizni bildiramiz va uning tarkibini hamda mazmunini boyitadi-gan har qanday taklif va mulohazalarni mamnuniyat bilan qabul qilamiz. Manzilgoh: www.tozabck.narod.ru. E-mail: tazabek@list.ru
-
Тонг эпкини
Комил Аваз,Истеъдодли адиб Комил Аваз 1942 йилда Хоразмнинг Хива туманида таваллуд топган. Қўлингиздаги китобда адибнинг ҳикоялари, мақолалари, суҳбатлари, эссе ва хатлари жамланган.
-
-
Ўзбекистонда уй-жой фондини бошқариш тизимини такомиллаштириш
Нуримбетов Р.И, Давлетов И.Х, Хасанов Т.А, Султанов А.С,Ушбу илмий-услубий қўлланма республикада уй-жой фондини бошқаришнинг мазмун-моҳияти, ташкилий-ҳуқуқий асослари ва бу борада илғор хорижий давлатлар тажрибаларидан фойдаланиш, мустақиллик филларида Ўзбекистонда уй-жой фондини бошқариш тизимини ислоҳ этиш тенденциялари, бошқарув тизими самарадорлигини ошириш, соҳада мавжуд муаммолар ва уларнинг келиб чиқиш сабабларини таҳлил этиш, шунингдек республикада уй-жой фондини бошқариш тизимини такомиллаштиришга оид давлат дастурларини амалга оширишнинг истиқболли йўналишлари каби масалаларни ёритишга илмий-услубий ва тизимли ёндашилган ҳолда тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
-
Руйо ёхуд Гулистонга сафар
Ахмад Аъзам,Шу сатрларни ўқиётган битта сизга эмас, ҳаммага, бутун инсониятга етказишим керак,
-
Амир Темур ва Улуғбек замондошлари хотирасида
Аҳмедов Б, Уватов У, Каримов Ғ.,Атоқли тарихчи олим, ЎзРФАнинг академиги Бўрибой Аҳмедовнинг муқаддимаси ҳамда умумий таҳрири остида тайёрланган мазкур Амир Темур ва Улуғбек замондошлари хотирасида тўпламидан Алишер Навоийдан Ҳофизи Абругача бўлган ўн олти нафар алломаларнинг асарларидан олинган ўта нодир лавҳалар ўрин олган.
-
Бошқарув ҳисоби
Хасанов Б. А. , Хашимов А. А.,Мазкур дарслик харажатлар ҳисоби ва маҳсулот таннархини калькуляция қилиш, ишлаб чиқариш зарарсизлигининг таҳлили, бюджетлаштириш, трансферт баҳони шакллантириш, сегментлар бўйича ҳисоб ва ҳисобот каби бошқарув ҳисобининг замона-вий йўналишларига бағишланган. Дарслик Давлат таълим стандартлари асосида тузилган ишчи ўқув дастурига мувофиқ тайёр-ланган. Китобда ривожланган давлатларда қўлланилаётган ва БМТ томонидан тавсия этилган бошқарув ҳисоби тамойиллари ҳамда ташкилий асосларидан кенг фойдаланилган. «Бошқарув ҳисоби» дасрслиги иқтисодий олий ўқув юртларининг шу соҳа-даги ўқитувчилари, илмий тадқиқотчи-изланувчилари, магистрлари ва юқори босқич талабаларига мўлжалланган.
-
-
OʻLKASHUNOSLIK ATLASI XORAZM VILOYATI.
V.V. Chirikin,Xorazm viloyati o'kashunoslik atlasi o'quv-ma'lumotnoma qo‘llanma hisoblanib, maktablar, akademik litsey, o'rta maxsus va shuningdek, oliy o'quv yurtlarida o‘z o'lkasining tabiiy va ijtimoiy-iqtisodiy geografiyasini o'rganish uchun mo'ljallangan. Atlas «Yergeodezkadastr» davlat qo‘mitasining «Kartografiya» ilmiy-ishlab chiqarish davlat korxonasida ishlab chiqilgan.
-
Мустақил харакатланиш кўникмалари
Ражабов И. Ҳ,Мазкур нашр куриш буйича ногиронларнинг мустақил ҳаракатланиш кўникмаларини шакллантиришда яқин кўмакчи вазифасини ўтайди, деган умиддамиз.
-
Қадимги ва ўрта аср Ғарбий Европа фалсафаси
С. А. Йўлдошев, М. О. Усмонов, Р. Р. Каримов,Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистан Республикаси «Таълим тўғрисида»ги қонун ва Кадрлар тайёрлаш Миллий дастури асосида Олий ва ўрта махсус таълим ўқув юртларининг фалсафа факультетлари, ижтимоий-сиёсий бўлимлари талабаларига, шунингдек, барча гуманитар йуналищдаги олий ўқув юртларининг талабалари, аспирантлар, илмий тадқиқотчилар ва фалсафа тарихи билан қизиқувчилар учун тавсия этилади. Ушбу ўқув кулланма ўзбек тилида биринчи марта нашр килинмокда.
-
Бошқарув ҳисобида бюджетлаштириш
Хасанов Б.А., Хашимов А.А.,Ушбу ўқув қўлланма корхоналарда бошқарув ҳисобининг ажралмас бўғини ҳисобланган бюджетлаштиришни халқаро ва миллий стандартлар асосида ташкил этиш масалаларига бағишланган. Унда бюджетлаштиришнинг мохияти, ахамияти ва корхона фаолиятида тутган ўрни бозор тамойилларига асосланган ҳолда ёритилган. Шунингдек, корхона бош бюджети ва унинг таркибий қисмларини тузиш тартиби кўрсатаб берилган.
-
Жадид (Бехбудийга бахшида хикоялар)
Нусрат Раҳмат,Бу ҳикоялар фақат Беҳбудий ёки жадидлар ҳақидагина эмас, маориф ва маъновият учун жонини тикканлар. тамаддуни баланд ёки ночор булганлар, улар орасидаги тафоғутлар, зиддиятлар ҳақида ҳамдир.