-
Йўл ҳаракати қоидаларига Суратли шарҳлар ва мавзуга оид тестлар
А.А.Акилов, Қ.А.Каримова, Ш.Ш.Ризаев,Umumtexnikaviy fanlar, -
-
-
-
-
Kutubxonachilik ishi. Kutubxonashunoslik,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Йўл ҳаракати қоидаларига Суратли шарҳлар ва мавзуга оид тестлар
А.А.Акилов, Қ.А.Каримова, Ш.Ш.Ризаев,«Йўл ҳаракати қоидалари»нинг асосий вазифалари фуқаролар ҳаёти ва соғлиғи муҳофаза этилишини, уларнинг ҳуқуқлари ҳамда қонуний манфаатлари, юридик ва жисмоний шахсларнинг мулки, шунингдек, атроф-муҳит ҳимоя қилинишини таъминлашдан иборатдир.
-
Полное собрание сочинений. 1 ТОМ
О.М.Достоевский.,А. Г. Достоевская выразила желаніе, чтобы вступительная статья къ настояще му собранію сочиненій покойнаго Ѳедора Михайловича была написана мною. Статья эта, имѣя содержаніемъ краткій очеркъ жизни и произведеній покойнаго романи ста, по мысли издательницы, не должна была превышать извѣстнаго числа листовъ, именно двухъ. Я вхожу въ изъясненіе усло вій, при которыхъ мнѣ пришлось работать, не ради того, чтобы пожаловаться на ихъ стѣснительность, но единственно затѣмъ, чтобъ читатель заранѣе зналъ чего именно онъ въ правѣ требовать отъ предлагаемаго очерка.
-
Shaxmatning boshlang'ich asoslari
Yaqubova Dono Baxodirovna,Ushbu o‘quv-metodik qo‘llanma jismoniy madaniyat bakalavr ta‘lim yo‘nalishi bo‘yicha na‘munaviy o‘quv dasturi asosida yozilgan bo‘lib, unda shaxmat taxtasi va donalarining yurishi, o‘yin tartibi, hujum va himoya qilish, strategiya va taktika asoslari, debyut, mittelshipel, endshipeldagi vaziyatlar tahlili, musobaqa tashkil qilish va o‘tkazish, glossariy, yosh shaxmatchilarni o‘rgatish bo‘yicha 1 yillik dastur, test savollari keltirilgan.
-
Qiyosiy ta`lim
Ziyadullayev Davron,Mazkur o’quv qo'llanma “Qiyosiy ta’lim" fanidan yaratilgan bo‘lib, ur.da qiyosiy ta’lim va qiyosiy pedagogikaning fan sifaiida rivojlanishi, zamonaviy ta’lim muammolari va ta’lim tizimini boshqansh, XXI asrning qiyosiy ta’lim tizimlari haqida ilmiy fikriar yoritilgan. Shu bilan birgalikda jahonda ta’lim tizimlari, ularda talabalar va iqtidorli talabalar bilan ishlash muammolari yechimlari haqida ham xorijiy tajribaga tayangan ma’lumotlar o’z aksini topgan.
-
Муттаҳамнинг парвози
Доленга-Моствич Тадеуш,Оддий муттаҳам ялқов ва калтабин Дизма Варшавага иш қидириб келади ва тасодиф туфайли йирик давлат арбоби бўлиб қолади. Унинг бундай катта мартабага эришишя бизга ғоят ғаройиб туюлади. Аммо буржуа жамияти иллатларини назарда тутганда бунинг ҳеч ажабланарли жойи йўқ.
-
Kollektsiyalarni yaratish
Ziyodullayeva G.E,Mazkur o‘quv qo'llanma axborot-kutubxona kolleksiyalari tushunchasi, fondlami yaratish, uning bir butunligi, belgi va xususiyatlari, shakllanish tamoyillari va jarayonlari, rivojlanish tendentsiyalari, elektron kolleksiyalar fondlarini shakllantirish, dunyo kutubxonalarining kitob kolleksiyalari turlari, kutubxona fondini but lash, axborot resurslariga ishlov berish, qayta ishlash, hisobga olish hamda kutubxona fondining axborot resurslarini saqlash qoidalariga qo‘yiladigan talablar haqida nazariy va amaliy bilimlar beradi. O‘quv qo‘llanma “Kutubxona-axborot faoliyati” ta’lim yo‘nalishi talabalari, malaka oshirish kurslari tinglovchilari, shuningdek, axborot-kutubxona muassasalari fondlari va kolleksiyalari bilan shug‘ullanuvchi mutaxassislar uchun moMjallangan.
-
Урушнинг сўнгги қурбони
Ўткир Ҳошимов,Мазкур тўпламдан Ўткир Ҳошимовнинг турли йилларда ёзилган энг сара ҳикоялари ўрин олган. Ҳикояларда турфа тақдирлар-у воқеалар адибнинг ўзига хос услубида жило топган. Уларни ўқиркансиз, гўё орамизда одамлар бор самимияти билан саҳифаларга кўчгандек тасаввур қолдиради. Шундай экан, Сиз ҳам адиб қаламининг мўжизакор кучига асир бўлиб қолишингизга ишонамиз.
-
Олтин мерос
Хилл Н.,Наполеон Хилл инсонларни ўзидаги ички имкониятлар ва қобилиятларни ишга солган ҳолда бахтли ва бадавлатбўлишни ўргатувчи кўплаб асарлари билан дунёга танилган. Синчклаб ўқисангиз, бу асарлар сизни ҳам мақсадингизга етишга руҳлантиради.
-
Америка фожиаси
Теодор Драйзер,Азиз китобхон! Биринчи китоб орқали сиз асарнинг асосий қаҳрамонлари билан танишдингиз. Табиийки, иккинчи китоб воқеаларга, ҳаяжонли фурсатларга яна-да бой. Бойлик кетидан қувган, шундай ҳаётни умри давомида орзу қилган, аммо бундай тўкис ҳаётга меҳнат ва машаққатсиз эришишни орзу қилган қаҳрамоннинг бу хом хаёли уни мудҳиш жиноятга етаклайди.
-
Ҳарбий сир
А.Гайдар,Нима бало бўлди-ю, поезд ярим станцияда икки саот тўхтаб қолиб, Москвага соат уч ярим деганда етиб келди.
-
Топшириқ
Дубровский Э.,Ушбу ҳужжатли қисса воқеалари Улуг Ватан уруши йилларида бўлиб ўтади. Унда бизнинг разведкачимнага Ленинград атрофидаги Ўрмонда жойлашган абвернинг қўпорувчилар тайёрлайдиган раз-ведка мактаби ишини барбод қилишда ёрдам берган тадбиркор ва жасур болалар ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Даҳолар давраси
Ҳомидий, Ҳамиджон,Ривоят қилишларича, подшох Жамшид шикорга кетаётса, олдидан жаннатсимон бир боғ чиқибди. Юз хил мева ғарқ пишиб ётган эмиш. Шох боғбондан ичишга сув сўрабди. Боғбон уйига кириб, бир анорни сиққан экан, пиёлатўла шарбат тушибди. Келтириб Жамшидга берибди. У бир симириб, пиёлани бўшатибди.
-
Рубоийлар
Умар Ҳайём,Кулингиздаги ушбу китобдан номи дунёга машхур шоир Умар Хайёмнинг энг сара рубоийлари урин олган. Бу рубоийлар Фирдавсий номидаги халкаро мукофот лауреата Шоислом Шомухамедовнинг аслиятдан таржимасида бир неча бор китоб холида чоп этилган. Ушбу китобларда рус тилдаги таржималар хам келтирилган. Мазкур китобда хам ушбу машхур рубоийлар узбек ва рус тилларида аслиятга асосан берилмокда.
-
Иван Иванович билан Иван Никифорович ораларида бўлиб ўтмиш жанжаллар ҳикояти
Н.В.Гоголь,Бу ҳикояда баён этилган воқеалар бундан анча аввал бурунги вақтда бўлганини билдириб қўймоқни зиммамдаги вазифам деб биламан ва бундан ташқари, бу воқеа тамомила ҳеч бўлмаган ёлғондир.
-
Боғу баҳор
Мир Аммон Деҳлавий,Боғу баҳор-Чор дарвеш қуҳна шарқнинг мунаққаш обидаларидан бири. Фозиллар ва донолар битган бу китобни ким ўқимаган ёки эшитмаган дейсиз. Дили содиқ ишқи собит ошиқлар саргузаштини ўқир экансиз хайолингизда баҳор чоғи ранго -ранг гуллар очилган.
-
Йиллар нафаси
Ҳалима Худойбердиева,Эл-юртнинг дардини елкада елкалаб, тақдирдан гоҳ қувнаб, гоҳо ўпкалаб саксон ёшга етмоқнинг ўзи бир бахт. Бунинг устига ҳаётни куйлагувчи тил, ўртангувчи дил, шеърият аталгувчи манзил ато этган бўлса, бу яна бир бахт. Зулфия хонимнинг ушбу шеърлари — ана шу умрнинг сурури, бахти, ҳажри-алами, ана шу ҳаётнинг аччиқ-чучук тажрибаларидир.
-