-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
ФЕРУЗ. Шоҳ ва шоир қисмати. Иккинчи китоб
Давлатёр Раҳим Шихназар Матрасул Насратулло Жумахўжа,Adabiyot, -
-
-
-
-
Булбул тароналари. Холдорхон. 5 томлик. 4-том
Эргаш Жуманбулбул ўғли достон ва термаларининг 4-томини ташкил этган «Холдорхон» достони тўла равишда китобхонларга биринчи марта тақдим этилаётир. Қамраб олинган воқеа-ҳодисаларнинг мўл-кўллиги ва ниҳоятда кенглиги, тасвирнинг ўта бойлиги жиҳатидан ўзига хос роман даражасига кўтарилган бу достонда афсонавий қаҳрамон Гўрўғли ва унинг йигитларининг баҳодирликлари улуғланади, ўз юртларини ташқи ва ички душманлардан мардларча ҳимоя қилган Юнуспари бошчилигидаги Чамбил аёллари жасорати куйланади.
-
Ӯзбек халқ прозаси
К.Имомов,Ушбу китобда асосан ӯзбек халқ оғзаки проза асарлари таҳлил қилинади.Эртак жанр ива унинг поэтикаси ,ички турларига хос характерли белгилар аниқланади,баъзи бир мотивлар генезиси очилади.Матал, афсона ва ривоятлар алоҳида жанр сифатида ӯрганилади,узига хос ҳусусияти ва функцияси белгиланган.
-
-
Қоракўз ойим Гулруҳпари. Ўзбек халқ достонлари
Қоракўз ойим Гулруҳпари ўзбек халқ достонлари сюжети жиҳатдан жуда қизиқарлидир. Бу достонларда асосан севги ва муҳаббат куйланади. Достон кенг китобхонлар оммосига мўлжалланган.
-
Ҳасан чопсон. Ўзбек халқ достонлари
Достонда адолаттаноҳ Гўрўғли томонидан Ваянгандан Ҳасанхонинг олиб келиниши билан боғлиқ бўлган воқеалар тасвирланади Асарда мамлакатлар ўртасида тинч-тотув яшаш, дўстлик, ҳамкорлик ғоялари тараннум этилган; халқ қизиқчилиги, масхарабозлик уйинлари орқали реакцион диний тушунчалар ва эътиқодлар фош этилади. Достон кенг китобхондар оммасига мўлжалланади.
-
Ҳасанхон. Ўзбек халқ достонлари
«Гўрўғли» туркумига кирган бу достонда эл-юрт мудофааси, мамлакатлар ўртасида тинчлик-осойишталик ўрнатиш, мардлиқ, чин дӯстлик ғоялари илгари сурилиб, Ҳасанхонничг Гўрўғли билан ота-бола тутиниши ва унинг Чамбилга олиб келиниши куйланади. Асар кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
Хиломан. Ўзбек халқ достонлари
Достонда Гўрўғли, Алмамат ҳамда унинг севикли ёри Асал образлари орқали инсон ва унинг эзгу ниятлар учун кураши тасвирланади. Достон кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Болтакай Ботир. Ўзбек халқ достонлари
Достонда Зангар юртининг қаҳрамони Болтакай ботир ва унинг паҳлавон ўғли Фарруҳнинг ўз ватанини қўриқлашдаги мардликлари, босқинчиларга қарши адолатли курашлари ҳикоя қилинади, ватанпарварлик, халқпарварлик, дўстлик улуғланади.
-
Ҳорижликлар хива ҳақида
Нуржонов Комил,Хиванинг жаҳон ҳалқлари тарихидаги ўрнини ҳеч бир шаҳар билан қиёслаб бўлмайди.Негаки Хивада ҳаёт доимо қайнаб турган, ҳозир ҳам бу мўъжаз шаҳарда фуқаролар яшамоқжа.Ушбу рисола жаҳон жамоатчилиги 2500 йиллик юбилей тўйини нишонлаётган Хива шаҳри ҳақида чет эллик алломаларнинг сараланган фикр-мулоҳазаларидан иборат.
-
Бадоеъул вақоеъ
З. М. Восифий,Замонасининг етук адиби ва шоири Зайниддин ибн Абдужалил Восифийнинг ҳаёти ва ижоди ҳақида унинг ягона улкан асари "Бадоеъул-вақоеъ"( "Нодир воқеалар" )орқалигина фикр юрита оламиз. «Бадосъул-вақоеъ» 1532 йилгача бўлган воқеаларни ўз ичига олади. Восифийнинг шундан кейинги ҳаёти Тошкентда кечади ва 1566 йилда шу ерда вафот этади. Восифийнинг бу асари Урта Осиё халқлари маданият тарихи учун муҳим манбадир, «Бадоеъул-вақоеъ» Хуросон, Мовароуннахр Гуркистон ва қисман Эроннинг ўша давр илмий, адабий аҳволи таданият савияси ва зиддиятларини акс эттирадиган ойнагина эмас. арихий аҳволни китобхон кўзи ўнгида аниқ-равшан намоён қила ладиган улкан бир тасвирий лавҳадир», дея ёзади Садриддин Айний. Бу асарда биз кўпғина адабиёт ва санъат намояндалари ҳақи- а қимматли ва зарур маълумотлар топамиз. Алишер Навоий даври ва унинг шахси ҳақида ёхуд унинг поэтик санъати ҳақида тадқиқот ишлари олиб борган бирор олим йўқки, у Восифийнинг мазкур асарига мурожаат этмаган бўлсин.
-
ADABIYOT darsligi mavzulari bo'yisha testlar to'plami. 11-sinf
N.Kamilova,Mazkur testlar to'plami Boqijon To'xliyev, Bahodir Karimov va Komila Usmonovalarning adabiyot fani darsligi (2018-yil) ma'lumotlarini chuqur egallash uchun zarur bo'lgan testlardan iborat. Testlar to'plami umumta'lim maktab o'quvchilari, akademik litsey, kasb-hunar kollej talabalari, mustaqil tayyorlanuvchilar va asosan, abituriyentlar uchun mo'ljallangan.
-
ADABIYOT darsligi mavzulari bo'yisha testlar to'plami. 10-sinf
N.Kamilova,Mazkur testlar to'plami Boqijon To'xliyev, Bahodir Karimov va Komila Usmonovalarning adabiyot fani darsligi (2017-yil) ma'lumotlarini chuqur egallash uchun zarur bo'lgan testlardan iborat. Testlar to'plami umumta'lim maktab o'quvchilari, akademik litsey, kasb-hunar kollej alabalari, mustaqil tayyorlanuvchilar va asosan, abiturientlar uchun mo'ljallangan.
-
ADABIYOT darsligi mavzulari bo'yisha testlar to'plami. 9-sinf
N.Kamilova,Mazkur testlar to'plami Qozoqboy Yo'ldoshev, Valijon Qodirov, Jalolbek Yo'ldoshbekovlarning adabiyot fani 9-sinf (2019-yil) darsligi ma'lumotlarini chuqur egallash uchun zarur bo'lgan testlardan iborat bo'lib, o'qituvchilar, maktab o'quvchilari, akademik litsey talabalari, abituriyentlar hamda mustaqil tayyorlanuvchilar uchun mo'ljallangan.
-
ADABIYOT darsligi mavzulari bo'yisha testlar to'plami. 8-sinf
N. Kamilova,Mazkur testlar to'plami Sultonmurod Olim, Sunnat Ahmedov, Rahmon Qo'chqorovlarning adabiyot fani 8-sinf (2019-yil) darsligi ma'lumotlarini chuqur egallash uchun zarur bo'lgan testlardan iborat bo'lib, o'qituvchilar, maktab o'quvchilari, akademik litsey talabalari, abituriyentlar hamda mustaqil tayyorlanuvchilar uchun mo'ljallangan.
-
ФЕРУЗ. Шоҳ ва шоир қисмати. Иккинчи китоб
Давлатёр Раҳим Шихназар Матрасул Насратулло Жумахўжа,Шоҳ ва шоир Муҳаммад Раҳимхон Баҳодирхони соний ўзбек халқи маданияти ва тарихида улкан хизматлар қилган ёрқин сиймолардан биридир. Бундан бир неча йил бурун Д. Раҳим ва Ш. Матрасуллар томонидан яратилган «Феруз»- шоҳ ва шоир қисмати ҳақидаги китоб халқимиз томонидан хурсанчилик билан кутиб олинган эди.
-
Аваз ва унинг адабий муҳити
Н.Қобулов В.Мўминова И.Ҳаққулов,Ушбу монографияда XIX асрнинг охири ва XX аср бошларида ижод этган ўзбек демократ шоири Аваз Ўтар ўглининг хаёти ва ижоди, шоир меросининг инқилобгача бўлган ўзбек адабиётида тутган ўрни, шунингдек, адиб ижодиётининг ўзига хос жанр хусусиятлари конкрет материаллар асосида очиб берилган. Монография адабиётшунос олимларга, олий ўқув юртини ўқитувчи ва студентларига, аспирантлар, шунингдек, ўзбек адабиёти тарихи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбек тилининг назарий грамматикаси (синтаксис)
Маҳмудов Н., Нурмонов А,Бу дарслик ва қўлланмаларда ўзбек тилининг фонетикаси , морфемикаси, сўз ясалиши , лексикологияси морфалогияси ва синтаксиси юзасидан изчил маълумотлар берилди.
-
Ҳозирги замон ўзбек тилида қўшма гаплар
М.Асқарова,Бу китоб авторнинг ўн йилдан буён шу тема юзасидан олиб борган илмий-текшириш ишларининг хулосаларидан бир қисмини баён қиладиган оригинал асар бўлиб, унда ҳозирги замон ўзбек тили синтаксисидаги қўшма гаплар ҳар томонлама чуқур ёритилади ва қўшма гапларга оид материаллар кенг анализ қилиб берилади. Асарда қўшма гапга оид назарий масалалар лингвистик маълумотларга асосланган ҳолда баён қилинади. Эргаш гапларнинг бош гапга боғланиш йўллари, уларнинг классификацияси ва ҳар бир тур эргаш гапнинг ўзига хос хусу- сиятларига доир мулоҳазалар айтилади. Асар филолог-студентлар, олий ўқув юрти ўқитувчилари, аспирантлар ва ўрта мактабтил ўқитувчилари учун мўлжалланган.
-
Ўзбек тили грамматикаси ва пунктуацияси масалалари
Қулланмада ҳозирги ўзбек пунктуациясининг илмий-назарий жиҳатига,ҳар бир тиниш белгисининг қулланиш ўринлари ҳусусиятларига,тиниш белгиларининг қулланишидаги ҳар бир ҳолатни изоҳлашга купроқ грамматик қонуниятига шунингдек,тиниш белгиларининг ишлатилишидаги бой тажриба асосида вужудга келган традицион ҳолатлар умумнорма сифатида қоидалаштирилди.