-
"Хоразм Марказий Осиё цивилизацияси тизимида" мавзусидаги илмий амалий материаллари
Ўразбоев А, Собиров Қ, Наврузов С.,Tarix, -
Astronomiya o'qitish metodikasi fanidan seminar mashg'ulotlari
I.R.Kamolov, D.I.Kamalova, G.I.Sayfullayeva, S.T.Barakayeva, S.N.Hamroyeva, O.Avezmurotov,Astronomiya, -
-
-
-
Matematika,
-
-
-
Ўрта мактабда физика ўқитиш методикаси асослари
Разумовский В. Г, Бугаев А. И., Дик Ю. И,Matematika, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
-
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
"jahon adabiyoti" fanini o`qitishda nostandart testlardan foydalanish
M.Pirnazarova, N.Xajikurbanova,Adabiyot, -
Adabiyot,
-
"O`zbek adabiyoti tarixi" fanidan amaliy va seminar mashg`ulotlarni tashkil etish
S.Matkarimova, y.Xudayberganov,Adabiyot, -
Adabiyot,
-
"Kitobi dadam qo`rqut'dagi ayrim motiv va syujetlarning Xorazm dostonlarida qayta ishlanish tamoyillari
V.Ataxonova,Jahon va ayrim mamlakatlar adabiyoti tarixi va tanqidi,
-
"Хоразм Марказий Осиё цивилизацияси тизимида" мавзусидаги илмий амалий материаллари
Ўразбоев А, Собиров Қ, Наврузов С.,"Хоразм - Марказий Осиё цивилизацияси тизимида" мавзусидаги халқаро илмий анжуманнинг илмий мақолалари ва тезислар тўплами ҳозирги кунда мамлакатимизда Хоразм тарихи, археологияси, этнографияси, манбашунослиги ва бошқа соҳаларда амалга оширилаётган кейинги илмий тадқиқотлар ва уларнинг натижаларини илмий жамоатчиликка етказишга хизмат қилади.
-
Astronomiya o'qitish metodikasi fanidan seminar mashg'ulotlari
I.R.Kamolov, D.I.Kamalova, G.I.Sayfullayeva, S.T.Barakayeva, S.N.Hamroyeva, O.Avezmurotov,Ushbu Astronomiya o'qitish metodikasi fanidan seminar mashg'ulotlari o'quv qo'llanmasi pedagogika oliy o'quv yurtlarining Fizika va astronomiya qo'shimcha matematikas ta`lim yo'nalishlari uchun mo'ljallangan.
-
Фурье қаторлари ва вариацион ҳисоб
Н.Додажонов,Ушбу ўқув қўлланма икки қисмдан иборат. Биринчи қисмда Фурье қаторлари назарияси, иккинчи қисмда эса вариантни ҳисоб асослари баён этилган. Темаларнинг пухта ва онгли ўзлаштирилишини кўзда тутиб, етарлича мисол ва масалалар ечилишлари билан келтирилган.
-
Аналитик геометрия асосий курси
Т.Н.Қори-Ниёзий,Қўлингиздаги "Аналитик геометрия“нинг иккинчи нашри 1941 йилда босилиб чиққан эди. Ўзбекистон олий мактабларида маҳаллий халқлардан бўлган студентларнинг, айниқса ўзбек студентларининг сони йилдан - йилга ўсиб бориши натижасида бу китобга эҳтиёж ҳам ошди.
-
Элементар математикадан қўлланма
К.Муҳамедов,Қўлланманинг учинчи нашри унинг олдинги нашрларида учраган хатоларни эътиборга олган холда матрицадан босилди. Бу қўлланманинг биринчи, иккинчи нашрлари ҳам, албатта, мактабларда дарслик сифатида фойдаланишни кўзда тутмай, балки ўрта маълумотли элементар математикадан олган билимларини эсидан чиқарган ҳар бир кишига қисқа муддат ичида мустақил равишда арифметика, алгебра, геометрия ва тригонометриядан кўп нарсаларни эсга тушириб олишга имкон беради.
-
Хоразмда тарихнавислик илмининг вужудга келиши ва ривожланиш босқичлари.
Матниязо,Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги томонидан 2004- йилда тарих ихтисослиги йўналиши бўйича тасдиқланган ўқув режасига 56 соат ҳажимда "Тарихшунослик" фани киритилган.
-
Ўрта Осиё, Яқин ва Ўрта Шарқ олимларининг ишларида геометрия
Х.Сиддиқов,Китоб қадимги Шарқ ва Ўрта Осиё олимлари ҳаёти ва илмий ижоди билан қизиқувчиларга, ўқитувчи ва ўқувчи ва фан тарихи билан шуғулланувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
С.П.Толстов ва хоразм цивилизацияси
Юсупов.Ж,"С.П.Толстов ва хоразм цивилизацияси" тарих фанлари доктори профессор Ўзбекистон Фанлар академияси фахрий академиги Сергей.Павлович.Толстов таваллудиннг 100 йиллигига бағишланган илмий коференсия материаллари.
-
Хоразм адабий муҳити
Қобулов.Н,Хоразм адабий миҳити китоби Хоразм адабиёти ва маданиятининг энг қадимги даврларидан бошлаб инқилобий ўзгаришлар давригача бўлган воқеаларни ўз ичига олади. Китобда Хоразм адабиётининг асосий босқичлари унинг тараққиётига баракали ҳисса қўшган шоирларнинг ижодий фаолиятлари имкон даражасида ёритилган.
-
Ўрта мактабда физика ўқитиш методикаси асослари
Разумовский В. Г, Бугаев А. И., Дик Ю. И,Китобда дидактика, педагогика, психология фанларннинг муҳим қонун- қоидалари ҳисобга олинган ҳолда ўрта мактабда физика ўқитиш методикасининг асослари баён этилган. Бунда физика ўқитишнинг мақсади ва ўқитиш принциплари, ўқув курсининг мазмуни ва структураси, тарбиянинг назарий асослари ёритилган.
-
Бозор иқтисодиёти асослари
М.Расулов,Мазкур дарсликда бозор иктисодиёти назарияси ва амалиётининг асосий масалалари тўлa тахлил ва талқин этилади. Унда бозор муносабатлари, иқгисодиёт тушунчалари, аралаш иқтисодиёт, бозор категория ва қонунлари, тадбиркорлик, маркетинг, бозор мувозанати ва эркин бахо, бозор шакллари кабилар билан бирга бозор иқтисодиётини тартибга солиш ва унинг ижтимоий йўналиши масалалари ўз ечимини топган. Ўзбекистонда бозор иқтисодиёти шаклланиши хусусиятлари алоқида мавзуларда кенг ёритилган. Дарслик бевосита бакалаврлар тайёрловчи олий ўкув юртларининг куйидаги мутахассисликларга мўлжалланган: иқтисод В 340200, менежмент В 341100, маркетинг В 341200. Шунингдек, китобдан тадбиркорлар, бозор иқтисодиёти билан қизиқувчилар фойдаланиши мумкин..
-
Физикадан масалалар туплами
А. Г. Чертов, А.Воробьев,«Физикадан масалалар тўплами» нинг бешинчи нашри қайта ишланди ва мазкур кўринишда олий техника ўкув юртларининг физика курси дастурига мос келади". Масалалар дастур қисмларига биноан тартибга солинган. Жавобларда баъзи энг қийни масалалар бўйича ечиш учун кўрсатмалар ёки ҳисоблаш формулалари келтирилган. Олдинги нашрдаги каби, жавоблар вергулдан кейин учта сон аниклигигача берилган. Масалалар шартларидаги ҳамда маълумотнома жад валларидаги катталиклар ҳам шундай аникликда ифодаланган. Езувни қискартириш мақсадида вергулдан кейинги сонларнинг охирида келган ноллар ташлаб юборилган.
-
Ярим ўтказгичлар физикаси
С.Зайнобиддинов, А.Тешабоев,Ярим ўтказгич моддалар ва улар асосида тайёрланаётган асбоблар ва курилмалар тобора кенг кўламда кўлланилмокда. Бунинг асосий сабаблари ярим утказгич моддаларнинг ажойиб хоссаларидир: ярим ўтказгичлар турли ташки таъсирларга жуда сезгир, улар заминида ишлаб чикарилаётган асбобларнинг ўлчамлари, хажми кичик, ишлаш муддати катта ва бажарадиган хизматлари доираси жуда кенг. Шу билан бир вақтда улар турли зарбларга чидамлидир.
-
Psixologik trening asoslari
M.B.Saidmuratova, D.Y.Matchanova,Psixologik trening asoslari darsligi ta'lim tizimida faoliyat yuritadigan psixologning faoliyati mazmuni haqida talabalarga bilim va ko'nikmalar berishga qaratilgan
-
Агросаноат мажмуаси
Содиқова М. А,Ушбу дарсликда агросаноат интеграциясининг чуқурлашуви, ривожланиши натижасида объектив равишда шаклланадиган агросаноат мажмуасининг моҳияти, унинг таркиби, иқтисодиётда тутган ўрни, мажмуага кирувчи соҳаларнинг хозирги холати, ривожланиш йўналишлари, уларнинг иқтисодий ресурслари ва улардан фойдаланиш даражаси ҳамда иқтисодий самарадорлигини оширишнинг асосий йўналишлари ёритилган. Дарсликда агросаноат мажмуасининг асосий бўғини ҳисобланадиган қишилоқ хўжалиги тармоғининг ер-сув, меҳнат, моддий-техника ресурсларидан самарали фойдаланиш масалалари, тармоқда ишлаб чикаришни ташкил этишнинг шаклларига оид мавзулар батафсил ёритилган.
-
"jahon adabiyoti" fanini o`qitishda nostandart testlardan foydalanish
M.Pirnazarova, N.Xajikurbanova, -
"O`zbek adabiyoti tarixi" fanidan amaliy va seminar mashg`ulotlarni tashkil etish
S.Matkarimova, y.Xudayberganov, -