-
Такомиллашган диаматрицалар алгебралари ва параметрли алгебра асосида криптотизимлар яратиш усуллари ва алгоритмлари
Хасанов Х. П.,Umumtexnikaviy fanlar, -
-
-
Энтомология, қишлоқ хўжалик экинларини ҳимоя қилиш ва агротоксикология асослари
Хўжаев Ш. Т, Холмуродов Э. А.,Qishloq xo‘jalik o‘simliklari va o‘rmonlarni zararkunandalar, kasalliklar va zararli meteorologik omillardan himoya qilish, -
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
-
Pedagogika va metodikalar,
-
“ENGLISH THROUGH CHEMISTRY”
Kim S., Kabulova G., Ismailova Barno Yuldashbayevna, Kurambayev Sherzod Raimberganovich, Atashev Elyor Atashevich, Shamuratov Sanjarbek Xusinbay o‘g‘li,Tilshunoslik, -
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавҳалар.
Ҳайруллаев М., Алиқулов Ҳ,Umumiy falsafa, -
-
Madaniyatshunoslik nazariyasi,
-
-
Pedagogika va metodikalar,
-
-
Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil,
-
Олий таълим муассасаларининг ягона электрон ахборот тизими
Ж.Ф.Сайфиев, Р.Р.Боқиев, А.Тоғаев,Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura, -
-
-
Такомиллашган диаматрицалар алгебралари ва параметрли алгебра асосида криптотизимлар яратиш усуллари ва алгоритмлари
Хасанов Х. П.,Ушбу китобда криптография сохасидаги етакчи давлатлар — АҚШ, Россия ва Европа мамлакатлари давлат стандартлари ва алгоритмлари билан бир қаторда, ҳозирги кунда энг кўп қўлланиладиган, энг ишончли деб тан олинган криптографик алгоритмларни яратишга асос бўлган умумий ёндашувлар, алгебраик структуралар ва функциялар баён этилган.
-
Физическая культура в вузах нефизкультурного профиля
Набиев Т.Э.,В данном учебном пособии рассматриваются вопросы влияний занятий физической культуры и спорта на повышение уровня физической подготовленности и здоровье студентов. Издание включает научно-методический материал для преподавателей, организующих и проводящих занятия по предмету "Физическое воспитание и спорт" в вузах нефизкультурного профиля и студентам нефизкультурных вузов.
-
Ҳозирги ўзбек адабиёти
Содиқ С,Мазкур қўлланмада 1956 йилдан 1991 йилгача бўлган адабий жараён таҳлил қилинади. Унда ўзбек адабиётининг асосий анъаналари, тараққиёт тамойиллари, янгича шаклу шамойиллари кўздан кечирилади. Қўлланмада ўрта махсус ўқув юртлари талабаларига мўлжалланган.
-
Энтомология, қишлоқ хўжалик экинларини ҳимоя қилиш ва агротоксикология асослари
Хўжаев Ш. Т, Холмуродов Э. А.,Ўқув қўлланмада ихтисослашган мутахассислар учун мазкур соҳага доир маълумотлар мажмуи берилган. Унинг "Умумий энтомология асослари" бўлимида ҳашоротларнинг тузилиши ва ҳаёт кечириши тўғрисида асосий тушунчалар берилган. "Қишлоқ хўжалиги энтомологияси" қисмида эса ғўза, ғалла ва бошқа бир қатор экин зараркунандаларининг таърифи ва уларга қарши курашнинг замонавий таҳлили келтирилган.
-
Solfedjio
Gulbahor Baltayeva,Mаzkur o‘quv qo‘llаnmа “Sоlfedjiо” fаni bo‘yichа ОTM 60211400 – Vоkаl sаn’аti (аn’аnаviy xоnаndаlik) 60211500 - Chоlg‘u ijrоchiligi (аn’аnаviy chоlg‘ulаri) bаkаlаvriyаt tа’lim yo‘nаlishi tаlаbаlаri uchun mo‘ljаllаngаn. O‘quiv qo‘llаnmа fаn dаsturi аsоsidа yаrаtilgаn bo‘lib, mаshg‘ulоtlаrdа ijrо etish vа kuylаsh uchun аsоsiy mа’lumоt vа mаnbаlаr berilgаn. Ushbu o‘quv qo‘llаnmаdа musiqiy nаzаriy bilimlаr, sоlfedjiо qilib kuylаsh uchun xаlq ijоdigа mаnsub kuy vа qo‘shiqlаr, kоmpоzitоrlаr ijоdidаn bоlаlаr qo‘shiqlаri, Shаshmаqоm, Xоrаzm urfiy mаqоmlаri, Dutоr mаqоmlаridаn musiqiy nаmunаlаr qo‘llаnilgаn.
-
Банқ рисқлари ва қредитлаш
Ш.З.Абдуллаева,Мазкур китоб тижорат банклари фаолиятини ташкил дилиш ва олиб бориш , банклар фаолиятида юзага келувчи рисклар, уларнинг турлари, так,лили ва уларни х;исоблаш йуллари, тиж орат банклари. кредит сиёсати ва унинг мезонлари, тиж орат банкларининг пассив ва актив операциялари буйича юзага келувчи рисклар, тижорат банкларининг кредит портф ели ва унинг сифат жих,атдан тах,лили, кредитлаш жараёни билан боглиц рисклар, мижознинг кредитга лаёк;атлилик курсаткичлари ва уларни такомиллаштириш йуллари, тиж орат банклари фаолиятида юзага келувчи рисклар ва уларни бонщариш масалаларига багишланган. Ундан молия, пул муомаласи ва кредит йуналиши буйича илмий тадк,ик;од ишларини олиб борувчи илмий ходимлар, аспирантлар, ицтисодиёт йуналиши буйича магистратура булими тингловчилари, олий уцув юртлари талабалари, банк муассасалари ходимлари ва бопща банк ишига кизик;увчилар фойдаланишлари мумкин.
-
Логистика
С.С.Ғуломов, Ю.Т.Додобоев,Логистика — совокупность организационно-управленческих и производственно-технологических процессов по эффективному обеспечению организации движения материальных и иных ресурсов. Более широкое определение логистики трактует её как учение о планировании, управлении и контроле движения материальных, информационных и финансовых ресурсов в различных системах
-
ПЕДАГОГИКА (Справочник по истории педагогики)
С.И. КАЛАНДАРОВ, К.У. КЕНЖАЕВА,«90- летию УрГУ посвящается» Справочник по истории педагогики посвящён анализу философских и педагогических взглядов выдающихся мыслителей различных эпох и регионов. В нём представлены ключевые идеи древнегреческих философов, заложивших основы образовательных теорий, а также европейских и русских философов, критиков, учёныхпедагогов, внесших значительный вклад в развитие педагогической науки. Особое внимание уделено философам-джадидам и педагогам-учёным Центральной Азии, чьи реформаторские идеи сыграли важную роль в трансформации образовательных систем региона. В заключительном разделе рассмотрены труды современных педагогов-учёных Хорезма и Ургенчского государственного университета, отражающие актуальные тенденции и инновационные подходы в педагогике.
-
“ENGLISH THROUGH CHEMISTRY”
Kim S., Kabulova G., Ismailova Barno Yuldashbayevna, Kurambayev Sherzod Raimberganovich, Atashev Elyor Atashevich, Shamuratov Sanjarbek Xusinbay o‘g‘li,Mazkur o‘quv qo‘llanma oliy o‘quv yurtlarining kimyo yo‘nalishi B1 va B2 darajadagi talabalarining Ingliz tili darslari uchun mo‘ljallangan. O‘quv qo‘llanma “Ta’lim to‘g‘risida”gi qonun talablariga mos holda yozilgan bo‘lib 20 soat (10 Units) amaliy mashg‘ulotlarni o‘z ichiga oladi. Har bir dars leksika, grammatika, fonetika mavzularidan iborat. Mustahkamlash uchun misollar mashqlarda yoritib berilgan. Qo‘llanma materiallari ham auditoriya uchun, ham talabalarning mustaqil ishi uchun ishlatilishi mumkin.
-
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавҳалар.
Ҳайруллаев М., Алиқулов Ҳ,Мазкур қўлланма ўз олдига Ўзбекистон халқларининг ижтимоий-фал сафий фикирлари тарихини унинг ривожланиши босқичларини изчил ёритиб беришни мақсад қилиб қўйган интилишнинг илк натижасидир.Унда Ўзбекистоннинг қадимдан бошлаб ҳозирги мустақилликка эришувига қадар бўлган даврлардаги илмий-фалсафий, аҳлоқий мутафаккирларнинг дунёкарашлари ёритилган.
-
Ўзбекистон Республикаси-мустақил давлат
А.Х.Саидов,Мазкур китобда Узбекистон Республикасининг мустақил дав лат сифатидаги хусусиятлари: мустақилликнинг ҳуқуқий асослари; истиклол гояларининг тарихи; давлатчиликнинг пойдеворлари; давлат ҳокимияти тизимининг тамойиллари; давлат ҳокимиятининг олий вакиллик, ижро ва суд ҳокимиятларининг ҳуқуқий ҳолати, сайлов тизими, давлатнинг ислоҳотчилик тавсифи, давлат рамзлари; ўзбеклар давлатининг халқаро ҳуқуқ субъекти сифатидаги мавқен, иттифокдан - Мустақил давлатлар Ҳамдўстлигигача босиб ўтган сиёсий ва ҳукукий пули, Мустақил Давлат Ҳамдўстлиги аъзолигининг хукукий мақоми борасида Республикамизнинг етакчи ҳуқуқшунос олимларининг фикр ва мулоҳазалари мужассамланган.
-
Маданият тарихи ва унинг асосий масаласи
C. Абдуҳалиқов,Маданиятшунослик-маданият ривожланишининг энг муҳим қонунларини ўрганади. Унинг манбаи инсоният яратган барча маданий қадриятлардир. Маданиятшуносликнинг асосий вазифасига инсоннинг табиат жамиат билан биргаликда фаолятини ҳамда кишиларнинг маънавий турмушига оид барча жараёнларни тадқиқ қилиш киради. Шунинг учун унинг тадқиқот манбаи бўлиб, қуйидаги соҳаларни ўз ичига олади. Яъни: - Инсон яратган санъат соҳаси. - Кишиларнинг муомала воситаси бўлган тил. - Жамият бойлиги ва мезон бўлмиш билим. - Жамиятда содир бўлувчи демографик ва этник жараёлар хизмат қилади. Маданиятшунослик умумназарий фан бўлиб, унга хос бўлган хусусият-инсоннинг маданий ҳаёт ходисасини тартиб тизимига солиб ёндашиши ҳисобланади. Шунингдек маданият гуманитар билимларни ўзига мужассам қилган ҳолда намоён бўлиши билан бирга билишнинг ўта мураккаб объекти ҳамдир. «Маданият» бу инсонларнинг ижодий фаолият жараёнида яратган моддий ва маънавий соҳалардаги ютуқлар мажмуи бўлиб, кундалик тажриба ва муомала ва муносабатларнинг шаклланиши; шунингдек маданият маълум бир жамият учун хизмат қилувчи билимларнинг аниқ бир даражаси ҳамдир. Маданиятни ўрганишда обеъктив қонунларнинг ва сабаб ходисаларидаги боғликлик ҳақидаги анъанвий бир хил тасвирдан файдаланмаслик ҳам мумкун. Маданиятни тартибли тадқиқ қилиш кутилган ва фавқулотда жаррёнлар ҳақидаги тасаввурлардан фойдаланишни тақоза қилади. Системали ёндашув бир-бирига таъсир этувчи турли маданият соҳаларининг ўзига хос хусусиятларини қисмларга бўлиб эмас, балки маданиятни бутунича тасаввур қилиш имконини беради. Системали ёндошув тадқиқотнинг жуда кўп услубларидан фойдаланишга имкон беради. Яъни баъзи бир усуллар билан олинган натижаларни бошқаларига қарама-қарши қўймасдан мулоқотлаштирмасдан хулоса қилади.
-
Ўзбекистон тарихининг энг асосий саналари
И.Саидов,Ватан тарихини ёритишда назарий-методологик асосларни билиш катта аҳамиятга эга. Илмийлик, холислик, тарихийлик методлари тарихни ёритишнинг асосий калити ҳисобланади. Биринчидан, яратилган ўзбек халқи ва унинг давлатчилиги тарихи концепцияси асосида тарихни даврларга бўлиш ва уларни чуқур таҳлил қилиш лозим. Энг асосий вазифалардан яна бири – мустақиллик даврида яратилган янги тадқиқотлар асосида объектив тарихни ўргатишни ташкил қилишдир. Илмийлик билан бир қаторда холислик туради. Бунда таҳлил қилинаётган ҳар бир тарихий воқеа-ҳодисаларни холис, ҳаққоний равишда ўрганиш ёки тарихнависнинг хоҳиш-иродасидан ташқарида, воқеа-ҳодисалар қандай содир бўлган бўлса, шунда-лигича ёритиш кўзда тутилади. Ҳар бир тарих ёзувчи киши шахс сифатида ўзининг фикри-мулоҳазалари, идроки ва бошқа ҳис-туйғулар орқали атрофни ўраб турувчи муҳит билан узвий равишда боғлиқ. Бу боғлиқлик унга ўз таъсирини ўтказади.
-
Elektronika va sxemalar 1
Sabirova U. Sh.,O'qiv qo'llanma sirtqi ta'lim yo'nalishida kompyuter injineringi, dasturiy injenering, axborot xavfsizligi, telekommunikasiya texnologiyalari, radio va mobil aloqa, axborot-kommunikasiyalari texnologiyalari sohasida iqtisodiyot va menejment, axborot- kommunikatsiya texnologiyalari sohasida kasb ta'limi sohalariga oid ta'lim yonalishlari talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, undan ishlab chiqarish sohalarining mutaxassislari, muhandislar,magistrantlar va ilmiy-texnik xodimlar ham foydalanishlari mumkin.
-
Методика преподавания арифметики в V-VI классах
И.Н.Шевченко,Книга написана в соответствии с программой по методике арифметики для педучилищ. Материал изложен на должном научном уровне. Книга является учебником для педагогических училищ.
-
Elektronika va sxemalar 2
Shoyusupova X.,Oquv qo'llanmada yarimo'tkazgichli elektronika qurilmalarinin' negiz elementlari ko'rib chiqilgan.O'quv qollanma sirtqi ta'lim yo'nalishida kompyuter ingineringi, axborot xavfsizlig'i telekommunikatsiya texnologiyalari. radio va mobil aloqa, ta'lim yo'nalishlari talabalari uchin mo'ljallangan bo'lib undan ishlab chiqarish sohalarinin' mutaxassislari. muhandislar,magistrantlar va ilmiy-texnik [jdimlar ham foydalanishlari mumkin.
-
Menejment asoslari
Maxkamova M.A.,Mazkur o‘quv qo’llanmada menejment tushunchasi, menejment rivojlanishi tarixi va uning bosqichlari, maqsadi, vazifalari hamda tamoyillari yoritilgan. Qollanmada yana korxona boshqaruvida boshqaruv elementlari va jarayonlari, qaror qabul qilish jarayoni, personal-ni boshqarish va boshqaruv usullari kabi masalalar ham ko‘rib o'tiladi.
-
Олий таълим муассасаларининг ягона электрон ахборот тизими
Ж.Ф.Сайфиев, Р.Р.Боқиев, А.Тоғаев,Ушбу қўлланма Олий таълим муассасалари (ОТМ) учун ишлаб чиқилган «ОТМ ходимлари ҳисобини юритиш», «ОТМ ўқув жараёни мониторинги» ҳамда «ОТМ илмий фаолияти ҳисобини юритиш» автоматлаштирилган ахборот тизимлари фойдаланувчилари учун мўлжалланган бўлиб, унда ушбу тизимларнинг функционал имкониятлари ҳамда улардан фойдаланиш бўйича кўрсатмалар берилган.
-
УМУМИИ ЕР БИЛИМИ
Шубаев.Л.П,"Умумий ер билими" педагогика институтларининг география ва география-биология факультетлари учун умумий ер билими асослари курси программасига умуман мос келади ҳамда университетларнинг мазкур курс программасидан бирмунча фарқ қилади.
-
Умумий Психология
М.Э. Зуфарова,Ушбу сўз боши «Умумий психология»нинг тўртинчи нашрига автор П.И.Иванов томонидан ёзилган сўз бошининг кисман ўзгартирилган нусхасидир. «Умумий психология» курси юзасидан чикарилган ушбу қўлланма педагогика институтлари ва университетларининг студентларига, шунингдек дастурида ўкитувчиларга ва тарбиячиларга мўлжалланган. Олий ўқув юртларининг психология кўзда тутилган талабларга деярли мослаб тузилган.