-
-
-
-
-
Qishloq xo'jaligi maydonlarini monitoring qilish va nazorat qilish uchun geoaxborot tizimlarini ishlab chiqish usullari.
X.YU.Abasxanova,Qishloq xo‘jalik melioratsiyasi, -
-
-
-
-
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
-
-
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Akademik ko'nikmalar va kasbiy kompetentlik
S.A.Abdivoxidov, S.K.Yazdonova, E.I.Xamdamova, E.Z.Isaqova,Pedagogika va metodikalar, -
Основы информатики и вычислительной техники
А. В. Андреев, Б. И. Беккерман, В. И. Гриднев,Umumtexnikaviy fanlar, -
-
-
-
Линейные сооружения связи
И.И. Гроднев, Н.Д. Курбатов,Рассматриваются принципы построения междугородных, городских и сельских линий связи. Описываются конструкции кабельных и воздушных линяй связи и приводятся их электрические характеристики. Излагаются теория распространения электромагнитных сигналов по направляющий системам (кабели, волноводы, световоды), а также теория влияли между симметричными и коаксиальными цепями к меры защиты от взаимных и внешних влияний. Освещаются основные положения по проектированию строительству и эксплуатации линейных сооружений связи.
-
O'rta osiyo geologiyasi
R.N.Abdullayev,O'rta osiyo geologiyasi o'quv qo'llanmasida tektonik rayonlash sxemasiga muvofiq O'rta osiyo hududining geologik tuzilishi, burmali qambarlar, qadimgi va yosh platformalarga tavsif berilgan. Ularning tuzilishi, geologik va geodinamik rivojlanishidagi qonuniyatlar hamda ularda foydali qazilma konlarining joylashuvidagi xususiyatlar ko'rib chiqilgan.
-
If qal`asining mahbusi. Ikkinchi kitob. Roman
Aleksandr Dyuma,"Graf Monte-Kristo" keng kitobxonlar e'tiborini qozongan asardir. Unda insoniylik, shaxs erkinligi va tuyg'ular go'zalligi ulug'lanadi. Qing'ir ishning qiyig'i qirq yildan keyin bo'lsa-da chiqishi o'z ifodasini topadi. Qahramonlar o'rtasidagi mehr-oqibat va ziddiyatlar muallifning nihoyatda kuzatuvchan va mohirligini namoyon etadi. Asar bosh qahramoni Edmon Dantes - Monte Kristo razolat botqog'iga botgan insonlarni zoxr matonat, aql-idrok bilan fosh etadi. Jazo ham, mukofot ham Allohning irodasi bilan inson tirikligidayoq uni benasib qoldirmasligi roman nihoyasida aksini topadi. Faqat buning uchun. Qraf ta'kidlaganidek, "kutmoq va umid qilmoq kerak".
-
If qal`asining mahbusi. Ikkinchi kitob. Roman
Aleksandr Dyuma,Asarda faqat Edmon Dantesning dushmanlaridan o`ch olish g`oyasi emas, balki dunyodan ezgulikni axtarishi ham namoyon bo`ladi. Buni siz Abbat Faria Vilfor Alber Danglar kabi qahramonlarning tabiati va suhbatidan bilib olasiz. "Graf Monte-Kristo" keng kitobxonlar e'tiborini qozongan asardir. Unda insoniylik, shaxs erkinligi va tuyg'ular go'zalligi ulug'lanadi. Qing'ir ishning qiyig'i qirq yildan keyin bo'lsa-da chiqishi o'z ifodasini topadi. Qahramonlar o'rtasidagi mehr-oqibat va ziddiyatlar muallifning nihoyatda kuzatuvchan va mohirligini namoyon etadi. Asar bosh qahramoni Edmon Dantes - Monte Kristo razolat botqog'iga botgan insonlarni zoxr matonat, aql-idrok bilan fosh etadi. Jazo ham, mukofot ham Allohning irodasi bilan inson tirikligidayoq uni benasib qoldirmasligi roman nihoyasida aksini topadi. Faqat buning uchun. Qraf ta'kidlaganidek, "kutmoq va umid qilmoq kerak".
-
Qishloq xo'jaligi maydonlarini monitoring qilish va nazorat qilish uchun geoaxborot tizimlarini ishlab chiqish usullari.
X.YU.Abasxanova,So'nggi yillarda qishloq xo'jaligida yer va suv munosabatlarni tartibga solish,qishloq xo'jaligi ekin er maydonlaridan samarali foydalanish ,sohaga innovatsion texnologiyalarini joriy qilish,pas hosilli paxta va g'alla maydonlarini qisqartirish hisobiga yuqori daromadli qilish yuzasidan masalalar.
-
-
Кўзгу
Усмон Азимов,"Кўзгу" китобига шоирнинг кейинги йилларда ёзган лирик фалсафий, публицистик шеърлари ва "Қуёшли олам" драматик достони киритилди.
-
Қадимги цивилизациялар
Шуҳрат Эргашев,Китоб цивилизациялар тарихига бағишланган тадқиқотнинг биринчи қисми, унинг иккинчи қисми «Замонавий цивилиэация- ларнинг шаклланиши» деб номланиб, у Европа, Осиё, Америка ва Африкадаги замонавий цивилизацияларни қамраб олган.Китоб тарихчи, талабалар, магистрантлар, тадқиқотчилар ва инсонаятнинг қадим тарихи билан қизикувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
Табассум ҳам таассуф
Собир Абдулла,Собир Абдулла — аруз вазнида ижод қилиб келган забардаст шоирларимиздан. Унинг халқ қўшиқларига айланиб кетган латиф ғазалларидан баҳра олмаган киши бормикан?! У қанси мавзуда ижод қилмасин, ўқувчига айтмоқчи бўлган фикрини нафнс либосда, ширали тил билан ифодалайди. Бу китобча шоирнинг ҳажвий асарларидан тузилган бўлиб, уларда юлғич ва фирибгарлар, ялқов ва бюрократлар, ароқхўр ва сансалорчилар ўткир сатирик тил билан фош қилинади.
-
Амир Темур Ғарбий Европа адиблари нигоҳида.
Баҳодир Эрматов,Ж амиятимизнинг маънавий хаётини юксалтириш ,халкимиз тарихининг шонли сахифаларини , улуғ аждодларимизнинг шахсияти ва фаолиятини чукур урганишда ушбу китоб ҳеч шубхасиз, бек,иёс аҳамиятга эга.
-
Мустақиллик: курашлар, изтироблар, қувончлар
А.Азизхўжаев,Мустақиллик мамлакатимиз ҳаётида муҳим тариҳий воқеа, халқимизнинг азалий розу -умидлари амалга ошган кун сифатида қадирликдир. Президент И.Каримов айтганидек, мустақиллик "осмонидан тушган шунчаки неъмат эмас", у курашлар, изтироблар ва қувончлар ҳамдир.
-
Қалб кўзгусидаги иллатлар
Юнусхон ўғли Одилхон қори,Мустақилликдан кейин мадрасалар ,масжидлар очилди.Китоблар ёзиб ,халқимизга дин ахкомлари ўрнатилди. Бугунги кунда халқимизнинг диний саводхонлиги ошди.
-
Атрофимдаги одамлар
Н.Содиқов,Қатор мамлакатлар адибларининг ушбу тўпламга киритилган ҳикояларида меҳнат, коллективнинг тарбиявий роли беқиёслиги улуғланади, ёш ишчиларнинг характери шаклланиши ёрқин кўрсатиб, берилади.
-
Бормисиз, тулпорларим
Б.Алмазов,Бунинг қандай бўлганини эслай олмайман, чунки ўшанда атиги бир яшар эдим. Насл-насабимиз казакларда шундай удум бор: бола бир ёшга трлганда уни отга миндирадилар. Мени ҳам худди шундай қилишган экан. Бобомнинг дўсти (улар биринчи жаҳон урушида бирга хизмат қилишган) от олиб келиб, мени миндириб қуйибди, қўни-қўшни, қариндош-уруғ ва таниш-билишлар менинг нима қилишимни кузатиб туришибди. Бувим бу воқеани кейинчалик менга бир неча марта бутун тафсилоти билан гапириб берган: чунки мен қўрқиб йиглаб юбормаган, балки отнинг ёлига маркам ёпишиб олган эканман. Б у яхшилик аломати хисобланади.
-
Эгилган ҳақиқат, сўнмаган умид
Мадиёр Худойберганов,Тарих фақат ҳаётдаги буюк ўзгаришлар, курашлар,янгиланишлар силсиласидангина иборат эмас. У миллионлаб инсонларнинг тақдири, орзу-умидлари,интилишлари, туйғулари ифодаси сифатида ҳам намоён бўлди. шунинг учун ҳар бир инсон қисматини тарихнинг бир бўлаги деб қараш мумкин.
-
Akademik ko'nikmalar va kasbiy kompetentlik
S.A.Abdivoxidov, S.K.Yazdonova, E.I.Xamdamova, E.Z.Isaqova,Ushbu o'quv qo'llanma talabalarga falsafa va iqtisodiy fanlarning o'zaro dialektik aloqadorligini anglashda yordam beradi, ilmiy bilishning yangi, zamonaviy usul, yo'nalishlarini chuqur o'lzashtirishni ta'minlaydi.
-
Основы информатики и вычислительной техники
А. В. Андреев, Б. И. Беккерман, В. И. Гриднев,Рассмотрены основные вопросы ,необходимые для самостоятельной работы на ЭВМ платформы IBM PC.Указаны базовые принципы построения архитектур вычислительных машин и систем.
-
Сутчи тевье стемпеню
Шолом Алейхем,Яҳудий ёзувчиси Шолом-Алейхем (Шолом Рабипович) ўз асарларида собиқ Россия империяси губерналарида яшаган яҳудийларнинг ҳаётини акс эттиради. Уларга саноат шаҳарларида, қишлоқ жойларда яшашга рухсат этилмасди. Автор чор ҳокимияти томонидан қашшоқ яшашга маҳкум этнлган халқнинг аянчли қисматни, урф-одатини зўр маҳорат билан тасвирлайди.
-
Тоҳир ва Зуҳра
Собир Абдулла,Ушбу иккинчи томга севикли халқ шоиримизнинг драматургии соҳасидаги ижодидан намуналар киритилди Собир Абдулланинг йигирмадан ортиқ музикали драма ва комедиялари, бир неча опера либреттолари бор. Бу томга «Тоҳир ва Зуҳра», «Алпомиш», «Муцимий», шунингдек «Истеъдод» музикали драмалари танлаб олинди.
-
Камалак
С.Азимов,“Камалак” — ҳаётнинг ранг-баранг қирраларини, инсон қалбидаги соф туйғуларни ва болаликнинг беғубор дунёсини тасвирловчи ҳикоя ва қиссалар тўпламидир. Асарда турли тақдирлар, инсонлар ўртасидаги меҳр-оқибат, дўстлик ва эзгулик ҳақидаги воқеалар самимий ва таъсирли услубда баён этилган. Муаллиф ҳар бир ҳикоя орқали ўқувчини яхшиликка ишонишга, меҳнатсевар ва ватанпарвар бўлишга даъват этади. Тўпламдаги қаҳрамонлар орқали ҳаётнинг гўзаллиги, инсоннинг ички дунёси ва умид нурлари ёрқин акс эттирилади. “Камалак” — бу инсон руҳияти, меҳр ва инсоний қадриятлар ҳақида сўзловчи, ўқувчини ҳаётнинг маъноси ва гўзаллиги ҳақида ўйлантирувчи асардир.