-
Ijtimoiy siyosat. Iqtisodiy siyosat,
-
-
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Elektroenergetika. Elektrotexnika,
-
Fizika,
-
-
-
-
-
-
-
-
Umumiy ta’lim maktabi. Maktab pedagogikasi,
-
-
-
-
-
-
Ўзбекистон Республикасининг қонунчилик тизими
Одилқориев Х. Х.,Мазкур монографияда Ўзбекистан Республикасининг конунчилик тизими илмий - назарий тахлил қилинган бўлиб, унда конунчилик тизимининг мохияти, таркиби, функциялари, принциплари, ижтимоий вазифалари ва турлари ёритилган. Шунингдек, конунчилик тизимига тегишли институт ва жараёнларинииг мухим жихатлари ҳамда хусусиятлари ўрганилиб, жамият тараққиётининг объектив конуниятларидан келиб чикиб, ижтимоий муносабатларни конунчилик воситасида тартибга солиш механизмлари ва уларнинг ривожланиш истиқболлари кўрсатиб берилган.
-
Қаҳрамонлар мангу яшайди
Аъзамов А,Асарда юрт озодлиги, халқ фаровонлиги учун курашган жасур инсонларнинг ҳаёти, жасорати ва фидойилиги бадиий образлар орқали тасвирланади. Муаллиф қаҳрамонлар тақдири мисолида ватанпарварлик, мардлик, садоқат ва инсонпарварлик ғояларини илгари суради. Китобда қаҳрамонларнинг жасорати нафақат тарихий воқеа сифатида, балки ёш авлод учун ибрат мактаби сифатида кўрсатилади. Асар ўқувчини Ватанни севишга, унинг тинчлиги ва тараққиёти учун масъулият билан яшашга ундайди. Асарнинг асосий ғояси — қаҳрамонлар номи ва жасорати халқ хотирасида мангу яшайди.
-
Ўзбекистон иктисодий ва ижтимоий географияси
А.Солиев,Китобда Узбекистан Республикаси табиий шароити, ахoлиси ва мехнат ресурслари, миллий иқтисодиётнинг тармоқлари географик нуқтаи назардан ёритилган. Унда мамлакатимизнинг ягоналигини таъминловчи Корақалпоғистон Республикаси ва вилоятлири пойтахт -Ташкент шаҳри иқтисодий географик тавсифи асосий иқтисодий районлар доирасида келтирилган. Дарслик республика ўлий ўқув юртлари "География" йўналиши талабаларига мўлжалланган. Шунингдек, ундан магистрант, катта илмий ходим-изланувчи, мамлакатимиз миллий ва минтақавий иқтисодиёти билан қизикувчи илмий ходимлар ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Хаёт фаолияти хавфсизлиги (чизмалар, тушунчалар, фактлар варацамларда)
Нигматов А.Н.,Урта махсус, касб-хунар таълими тизими кадрларинииг малакасини ошириш ва уларни кайта тайёрлаш институти Илмий кенгаши томонидан (2015 йил 30 март 3-сонли баённома) мухокама килинган ва тегишли йуналиш буйича дарслик сифатида нашрга тавсия этилган.
-
Elektrotexnika va elektronika asoslari
A.M. Denmuxammadiyev, A.A. Bokiyev,Ushbu darslik 60730900(5340700) – “Gidrotexnika qurilishi”(suv xo'jaligida), 60812300(5450200) – Suv xo'jaligi va melioratsiya, 60710400(5630100) – Ekologiya va atrof muhit muxofazasi, 60530800(5141100) – Gidrologiya (suv omborlarida), 60811300-Qishloq xo'jalik mahsulotlarini saqlash va qayta ishlash texnologiyasi (meva sabzavotchilik texnologiyasi), 61020200-Mehnat muhofazasi va texnika xavfsizligi (suv xo'jaligida), 60810100 - Qishloq xo'jaligini mexanizatsiyalashtirish kabi noelektrik bakalavriat ta`lim yo'nalishlarida taxsil olayotgan talabalar uchun mo'ljallangan. Elektr zanjirlarini o'rganishga bag`ishlangan birinchi bobda o'zgarmas tok zanjirlari, bir va uch fazali sinusoidal tok zanjirlari va ularni hisoblash mavzulari o'rin olgan. Elektr o'lchashlarni o'rganishga bag'ishlangan ikkinchi bobda esa metrologiya va elektr o'lchashlar haqida umumiy tushunchalar berigan. Elektr mashinalarini o'rganishga bag`ishlangan uchinchi bobda transformatorlar, asinxron, sinxron va o'zgarmas tok mashinalari haqida umumiy tushunchalar o'rin olgan. Elektr yuritmalarni o'rganishga bag'ishlangan to'rtinchi bobda boshqarish va himoya apparatlari va elektr yuritma asoslari haqida umumiy tushunchalar berigan. Elektronika asoslarini o'rganishga bag'ishlangan beshinchi bobda elektronika asoslari, elektron kuchaytirgichlar, qayta tiklanuvchi energiya manbalari haqida umumiy tushunchalar o'rin olgan. Oltinchi bobda elektr ta`minoti hamda zamonaviy elektr energiyasi iste`molchilari haqida tushunchalar yoritilgan.
-
Elektrotexnika va elektronika asoslari
E.X.Abduraimov., M.U.Muminov., H.E.Yuldoshov.,Darslik 60710100 - Kimyoviy texnologiya (noorganik moddalar) bakalavriat yo‘nalishinig “Elektrotexnika va elektronika asoslari” fanining o'quv dasturi asosida tuzilgan bo‘lib, unda fanning o‘zgarmas va o‘zgaruvchan tok zanjirlari, transformatorlar, o‘zgaruvchan va o‘zgarmas tok elektr mashinalari, elektronika qismidan, yarim o‘tkazgichli asboblar, impulsli va raqamli texnika qurilmalari mavzulari batafsil yoritib berilgan. Darslik oliy o‘quv yurtlarining noelektrotexnik bakalavriat ta’lim yo‘nalishlari bo‘yicha tahsil olayotgan talabalar uchun mo‘ljallangan. Darslikdan magistrrantlar, doktorantlar va soha mutaxas- sislari ham foydalanishlari mumkin.
-
ссср тарихи II-том
Л.М.Иванов,Университетлар ва педагогика институтларининг тарих факультетлари учун чикарилган СССр тарихи дарслигининг иккинчи томи Россияда капитализмнинг хукмронлик килган даврини уз ичига олади
-
5420100-Биология таълим йўналиши умумкасбий фанлар бўйича ўқув дастурлари.
ЎзМУ,Ушбу намунавий дастурлар тўплами университетларнинг биология йўналишидаги факультетларида ўтиладиган фанларнинг бакалавр ўқув режаларига мувофиқ тузилган бўлиб, математика ва табиий - илмий ҳамда умумкасбий фанлар ўқув дастурларидан ташкил топган.
-
Микробиология
Н.Р.Асонов.,В общей части описаны морфология, физиология, экология, генетика микроорганизмов, а также влияние на них факторов внешней среды. Показано превращение микроорганизмами соединений углерода, азота, фосфора, серы, железа. Дана характеристика факторов, определяющих возникновение и развитие инфекции. Подчеркнута роль органов и клеток лимфоидной системы организма в создании иммунитета. Выделены реак-ции иммунитета, а также способы иммунопрофилактики и иммунотера-пии инфекционных болезней. В специальной части описаны возбудители инфекционных болезней животных, микробиология кормов, продуктов и сырья животного проис хождения. По сравнению со вторым изданием (1989 г.) приведены харак теристики возбудителей новых болезней у человека, животных и растений, а также иммуноглобулинов (антител) и вакцин, получаемых методами генной инженерии, и др. Для студентов вузов по специальности «Зоотехния».
-
Ўрта асрлар тарихи
Е В Агибалова,Ўрта тарих ёки кўпроқ ўрта асрлар тарихи деб аталган тарихнинг хронологик чегаралари турли вақтларда турлича белгиланиб келган. Баъзи тарихчилар ўрта асрлар тарихи Константин Буюк подшолик қилган даврдан ғ аср бошларидан бошланиб 1453 йилда Константинополнинг қулаши билан тамом бўлади деб хисоблаганлар. XIX аср тарихчилари ўрта асрлар тарихининг хронологик чегаралари 476 йилдан-ғарбий Рим империяси қулаган йилдан бошланиб, 1492 йил Америка кашф қилинган йил билан тамом бўлади, деб хисоблаганлар. Ўрта аср Европаси тарихи Рим қулдорлик империясининг қулашидан бошланади, бу империя ички қарама-қаршиликлар натижасида, яъни қулдорлик хўжаликнинг кризиси, синфий курашнинг \оят кескинлашиб кетганлиги, Италиянинг ва унинг вилоятларининг заифлашиб кетганлиги ҳамда иқтисодий ва сиёсий алоқаларнинг узилиб кетганлиги натижасида,шунингдек, ташқи шароитлар натижасида-варварларнинг оммавий хужум қилиши натижасида қулади.
-
Деҳқончилик асослари
В.Р.Вавилов.,Қўлингиздаги китобимни стахановча меҳнат қилиб 1939 йилга Бутуниттифоқ қишлоқ хўжалик виставкасида бирок эти ҳуқуқига сазовор бўлган донгдор ва отоқли социалистик Деҳқончилик усталарига бағишлайман. Мен, ўзимнинг бутун илмий асаримни уларга шунинг учун ҳам бағишлайманки, меним ҳаётимда халққа хизмат этишдан кўра муқаддасроқ ҳечқандай мақсад бўлмади ва йўқдир. Мен ҳамавақт агрономия фанини кенг халқ оммаси фойдаланаслади ган қилишга, ерни унумдор қилаётган кишиларнинг ҳақиқий ёр-дамчисига айлантиришга тиришиб келдим.
-
Буранный полустанок
Чингиз Айтматов,Сокровенная мысль романа Ч.Айтматова "Буранный полустанок" ("И дольше века длится день..."): суть и ценность мироздания - человек. Образ Буранного Едигея отражает отношение автора к коренному принципу социалистического реализма, главным обьектом исследования которого был и остается человек труда.
-
Umumiy pedagogika
O'.Asqarova, D.Inamov, U.Tumanov,Kelajagi buyuk davlatni qurayotgan kishilaming tafakkuri, yangi iqtisodiy munosabatlami tiklashga, moddiy ne’matlar ishlab chiqarishga astoydil kirishib doimo yonib yashash hissi bilan sug‘orilgan bo'lishi lozim.
-
О всех созданиях-перекрасных и удивительных
Д.Херриот.,Научно-художественная книга английского писателя, уже знакомого советскому читателю по очеркам «О всех созданиях больших и малых» (М.: Мир, 1985). продолжает рассказ о трудной и напряженной работе сельского ветврача, орга-нично вплетая в повествование психологически тонкое описание четвероногих пациен тов, их взаимоотношений с владельцами. Для любителей литературы о животных.
-
Ўқувчиларнинг медицина-санитария тайёргарлиги
Б.А.Гайко,Мазкур дастур ўқувчиларнинг медицина-санитария тайёргарлигини шакллантириш, уларда соғлом турмуш тарзи кўникмаларини ривожлантириш ва фавқулодда ҳолатларда тўғри ҳаракат қилиш малакаларини ҳосил қилишга қаратилган. Дастурда инсон саломатлигини сақлаш асослари, шахсий гигиена қоидалари, юқумли касалликларнинг олдини олиш чоралари, атроф-муҳит гигиенаси ва тўғри овқатланиш тамойиллари ёритилган. Шунингдек, биринчи тиббий ёрдам кўрсатиш усуллари, жароҳатлар, қон кетиш, синиш, куйиш ва бошқа шошилинч ҳолатларда амалга ошириладиган чора-тадбирлар бўйича амалий машғулотлар назарда тутилган. Машғулотлар назарий ва амалий шаклда ташкил этилиб, ўқувчиларнинг билим ва кўникмаларини мустаҳкамлашга хизмат қилади.
-
Tanlangan asarlar. Xurshidga yetar boshim.
Xurshidbonu Notavon,XIX asrning atoqli Ozarbayjon shoirasi Xurshidbonu Notavon ko`p qirrali iste`dodga ega bo`lib she`riyati bilan birga mohir musavvir o`z davri madaniyatining homiysi sifatida shuhrat qozongan.
-
Ҳаёт фалсафаси
Ж.Туленов,Таниқли файласуф олим, Узбекистон Республикаси Фанлар академиясининг мухбир аъзоси Ж. Туленовнинг мазкур китобида фалсафанинг инсон дунёқарашини шакллантириш ва ри вожлантиришдаги ўрни, унинг фан ва мафкура сифатидаги хусусиятлари, сиёсат билан алоқадорлиги, ҳозирги ҳаёт тарақкиётидан келиб чиқаётган долзарб муаммоларни фалсафий жиҳатдан мушоҳада этиш, фикрлаш маҳоратини ошириш ма- салалари ҳақида сўз юритилади. Китоб олий ва ўрта махсус ўқув юртлари талабалари, шунингдек, фалсафа билан қизиқувчи китобхонларга мўлжалланган.
-
Инсон одоби билан
Э.Юсупов, Ф.Исмоилов,Ушбу китобда одоб маданияти ҳақида мулоҳаза юритилади. Муаллифлар одоб қоидалари хусусида фикр юритар эканлар, инсонинг кунда лик ҳаёти билан узвий боғлиқ бўлган қоидаларни маълум даражада тартибга солишга ҳамда уларни ўз қоидалари билан муайян тарзда умумлаш тиришга ҳаракат қилганлар. Китобда одоб маданиятига кирувчи самимийлик, тўғрилик, камтарлик, сезгирлик, меҳр-муҳаббат, тўй, оила, аёл ларни эъзозлаш, оналарни авайлаш, ота-она масъулияти ва кийиниш маданияти каби масалалар қизиқарли мисоллар асосида ёритилган. У кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Танланган асарлар. Тўрт томлик. Иккинчи том
Ғафур Ғулом,Ғафур Ғулом халқимизнинг ифтихори ва отахон шоири. Қўлингиздаги Тўрт томлик Иккинчи томига шеърлари ўрин олган. Кенг китобхонлар учун мўлжалланган.
-
Мукаммал асарлар тўплами. Ўн икки томлик. Ўнинчи том
Ғафур Ғулом,Ғафур Ғулом халқимизнинг ифтихори ва отахон шоири. Чунки унинг лирик қахрамони халқнинг илғор фарзанди замонанинг покдил инсони коммунизмнинг шижоатли бинокоридир.Қўлингиздаги Ўн икки томлик ўнинчи томига таржималар бир қатор таржималар киритилган.