-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Зарафшон дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити ва сув ресурслари
Ф.Х. Ҳикматов , С.А. Ҳайдаров , Қ.С. Ярашев , Д.Н. Ширинбоев , Р.Р. Зияев , Н.Б. Эрлапасов , Ш.Р. Ғаниев,Yer (agrar) huquqi. Tog‘ huquqi. Suv huquqi. O‘rmon huquqi, -
Қишлоқ хўжалик машиналарига ҳудудий фирмавий техник сервис кўрсатиш тизимини такомиллаштиришнинг назарий-статистик тамойиллари.
M.Тошболтаев , Р. Рустамов , К. Нуриев , Қ. Шарипов,Qishloq xo‘jaligini mexanizatsiyalashtirish va elektrlashtirish, qishloq xo‘jaligida aviatsiya, -
Марказий Осиё коммуникация тизимида сув йўлларининг тутган ўрни
Каримов Яшин Абдушарибович,Suv transporti, -
-
Tashqi siyosat va xalqaro munosabatlar,
-
-
-
Jahon va ayrim mamlakatlar adabiyoti tarixi va tanqidi,
-
Amaliy tilshunoslik,
-
Jahon va ayrim mamlakatlar adabiyoti tarixi va tanqidi,
-
-
Siyosiy madaniyat. Madaniyat. Ma’naviyat va mafkura,
-
-
-
Jahon va ayrim mamlakatlar adabiyoti tarixi va tanqidi,
-
-
Xususiy kapitalning buxgalteriya hisobi va auditini takomillashtirish masalalari.
Berdiyev Qahramon Hakimovich,Iqtisodiyotni boshqarish. Menejment. Marketing. Iqtisodiy statistika. Hisob. Milliy hisob tizimi. Iqtisodiy tahlil, -
Qurilishda qidirish va loyihalash,
-
Окс цивилизацияси
А. Боқиев, Шайдуллаев А., Йулдошева 3.,Монография Окс цивилизациясининг умумий таърифига бағишланган. Унда Ўзбекистан тарихини даврлаштиришда цивилизацион қарашларнинг шаклланиши масаласи муҳокама этилган. Ўрта Осиёнинг бронза даври маданиятларига илк цивилизациялашув жараёнлари кечган давр сифатида қаралган. Окс цивилизациясининг пайдо бўлишида миграцияларнинг ўрни, маҳаллий илдизлари ва ижтимоий хусусиятлари очиб берилган
-
Хоразм воҳаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсири
Дусанова . Ш,Ушбу монография Хоразм вохаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсирига бағишланган бўлиб унда агроландшафтлар ҳақида батафсил маълумотлар берилган
-
Зарафшон дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити ва сув ресурслари
Ф.Х. Ҳикматов , С.А. Ҳайдаров , Қ.С. Ярашев , Д.Н. Ширинбоев , Р.Р. Зияев , Н.Б. Эрлапасов , Ш.Р. Ғаниев,Муаллифлар жамозси томонидан таййрлаяган ушбу монография Зарафшон дареси дозасининг пшрометеорологик режнмини Урганищ ва сув ресурсларини бахолаш масаталарига багишланган Зарафшон хавзаси табиин шзроптимшг узига хос хусусиятларн дарслар окимлнилг хосил бўлиши нуктаи шзаридан тавсифланган, дарёлар сув режимн элемекгларшш ифодаловчи асосий кўрсаткичяар ашшшнгаа дарёлар охимининг Йил давомида такошланшш Урганилиб. уларшшг йиллараро тебраниши ва Узгарувчаилити статистик бахе лантан. Шунингдек, монографняда Зарафшон нареси гпдрологнх режнмининг антроиоген омиллар таьсирнда узгаришининг микдорий кийматлари келтирилпш хамдз хавзадаги мавжуд сув ресурсларини мухофаза килиш ва улардан самарали фойдаланиш масалалари ершилган Гидрологлар, гидрометерологлар, географлар, гидротехншслар хамда олий ўкув юртларинкнг гидромстеоролотя сохаси мутахассисликдари Укшувчилари ва магистрантлари учуй мулжалланган
-
Қишлоқ хўжалик машиналарига ҳудудий фирмавий техник сервис кўрсатиш тизимини такомиллаштиришнинг назарий-статистик тамойиллари.
M.Тошболтаев , Р. Рустамов , К. Нуриев , Қ. Шарипов,Монографияда мураккаб кишлокхўжалиги машиналарига худудий фирмавий техник сервис (ФТС) курсатиш тизимини такомиллаштириш ва унинг самарасини оширишнинг назарий-статистик тамойиплари илк бор “Машинасозлик фирмаси - ФТС ижрочиси - ФТС буюртмачиси” куринишидаги мажмуа доирасида ишлаб чикилган. Тадкикотлар даво-мида олинган илмий натижапар, ишлаб чикилган усуллар ва берилган тавсиялар ФТСнинг оптимал тузилмаси ва тизимини яратиш, трактор ва кишлок хужалиги машиналаридан фойдаланиш даражасини ошириш буйича истикболда утказиладиган комплекс тадкикотлар учун илмий-методик манба ролини бажаради. Монография техник сервис курсатиш тизимининг илмий ва амалий масалалари билан шугулланаётган олимлар, докторантлар, мус-такил тадкикотчилар, магистрантлар ва сервис корхоналарининг мухандис-техник ходимлари учун мўлжалланган.
-
Марказий Осиё коммуникация тизимида сув йўлларининг тутган ўрни
Каримов Яшин Абдушарибович,Ушбу монографияда Маказий Осиё коммуникация тизимида сув йулларининг қадимги давр йа ўрта ясрларда туттан ўрни Амударё ва Сирдарё мисолида урганилган. Мазкур монография сув йўллари тарихи билан шуғулланаётган тадкикотчилар ва “Тарих”, ''Археология" таълим йўналиши ва мутахассислиги буйича тахсил олаётган талабалар ва магистрантлар учун мўлжалланган
-
ХХ аср Россия шарқшунослиги ва ўзбек мумтоз адабиёти
Халлиева Гулноза,Илм ва олимлик учун зарури аввало иштиёқ ва изланиш. Интилиш изланишга тадқиқ янги натижага йўл очмаса олимлик ҳам олималик хам шавқ ва ғайратдан маҳрум зўрма-зўраки бир уринишга айланиб қолиши муқарар.
-
Мустақил Ўзбекистонда миллатлараро муносабатлар
Мусаев Одил Раҳматович,Уш бу кмтоб Республика Байналаминал маданий маркази билан ҳамкорликда нашрга тайерлаиди ҳамда Фан ва технологиялар маркази ҳомийлигида чоп этилди
-
Чингиз Айтматов олами
Рашидов А.,Асил Рашидов кўп йиллик педагогик фаолияти билан бир қаторда, ярим асрдан буён атоқли ёзувчи Чингиз Айтматов асарларининг илк таржимони сифатида ҳам танилган. Узоқ йиллик мутаржимлик жараёнида мунаққид Чингиз Айтматовнинг тадқиқотчиларидан бирига айланди. Ушбу китоб Асил Рашидовнинг XX—XXI аср адабиётининг буюк сиймоси Чингиз Айтматовнинг жаҳоншумул абадияти хусусидаги кўп йиллик тадқиқотлари мажмуасидир. Ҳар бир илмий ишда бўлганидек, бу ишда ҳам мунозарали фикрлар мавжуд, аммо уларнинг бўлмаганидан бўлгани яхши: зеро, ҳақиқат фақат мунозаралардагина ойдинлашади. Китоб кенг жамоатчиликнинг фикри, матбуотда эълон қилинган қатор тақризларда билдирилган мулоҳазалар асосида қайта ишланиб тўлдирилган иккинчи нашридир. Монография олий ўқув юртларининг тил ва адабиёт факультетлари бакалавриати, магистрлари, аспирантлар, адабиётшунослар, адабиёт ўқитувчилари, шунингдек, кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистон жанубидаги доривор ўсимликлар
К Холиков,ушбу китобда Доривор ўсимликлардан кандай ва канака дорилари таййорлаш хакида малумот берилган
-
Ўзбек адабий танқиди тарихи
Ш.Аҳмедова,Монографияда ўзбек адабий танқидчилигинининг жанрий таркиби, келиб чиқиш асослари, ҳар бир жанрнинг ўзига хос табиати, белгилари, ички кўринишлари хусусида мулоҳаза юритилади.
-
O`zbek va Ingliz tillarida frazeologiik birliklar graduonimiyasi
Kushmanov J. B.,Monografiyada о ‘zbek va ingliz tillarida frazeologik birliklarning darajalanishi ya’ni graduonimiyasi masalasi yoritilgan. Chog'ishtirilayotgan l ill ar da frazeologik birliklarning graduonimik qalorlarini hosil qilishdagi o'xshash hamda farqli jihatlari aniqlangan bo'lib, ularning ekvivalenllarini tanlashda hamda tarjima jarayonida ularning mosligini la 'miniash adekvatlikni ta minlashiga la ’sir qilish omillari ко rib chiqilgan. Mazkur monografiya tilshunoslik sohasi mutaxassislari, tadqiqotchilar, izlanuvhcilar, tarjimonlar, magislrant hamda filologiyayo nalishi talabalari uchun mo mo`ljallangan.
-
Koreys adabiyoti tarixi
Saydazimova U.,Jahondagi ijtimoiy jarayonlarga Koreyaning ta'siri yildan yilga kuchayib bormoqda. Bu uning ilmiy-texnika taraqqiyoti bilangina emas, balki Koreyo madaniy merosi jihatidan jahonning eng rivojlangan, boy mamlakatlaridan biri hisoblanishi bilan ham boǵliq.
-
Ўзбек адабиётида сажъ
Саримсоқов Б.,Монографияда ўзбек фольклорн ва адабиёти материаллари асосида сажъ санъати атрофлича таҳлил этилган. Сажънинг ўзбек адабиётида пайдо бўлиши, турлари, унинг кофия ва эпик халк шеърияти билан муносабати, оғзаки ва ёзма адабиётдаги характери ва функциялари каби катор проблемалар ёритилган Асар адабиётшунослар, фольклористлар, олий ўқув юртлари филология факультетлари ўқитувчилари ва студентларига мулжалланган.
-
Деловая межкультурная коммуникация курс лекций
И.В.Варфоломеева. К.В.Кулемина,Предназначено для подготовки бакалавров и магистров, слушателей программқ дополнительной квалификации.Переводчик в сфере профессиональной коммуникации, а также для широкого круга читателей
-
Кичик худудлар ижтимоий-иктисодий географияси
Ш.Курбонов, С.Солиев,Бакалавр,магистр ва илмий тадкикотчилар ,шунингдек,миллий иктисодиёни худудий ташкил етиш масалалари билан шўғулланувчи мутахасисларга мўлжалланган.
-
ХХ аср: тагдирларда акс этган тарих
Эргашев Ш.,Китобда ХХ аср тарихи унинг машҳур кишилари такдирида қандай акс этганлиги, шунингдек, уларнинг фаолияти ХХ аср тақдирига қандай таъсир кўрсатганлиги объектив, холисона ёритишга ҳаракат қилинган. Китоб оламшумул вокеаларга дахлдор бўлган сиёсат ва жамоат арбобларининг фаолиятига бағишланганлиги туфайли ХХ асрнинг энг долзарб муаммоларини, машҳур ва қизиқарли тарихий воқеаларини қамраб олган
-
Ҳозирги замон эрон ҳикоячилиги
Турдиева О.,Мазкур монографияда ўзбек эроншунослигида замонавий хикоянинг вужудга келиши ва шаклланиш омиллари илк бор комплекс кўринишда тадкик килинган. XX аср сўнгги чорагидан бошлаб хозирги кунгача бўлган давр хикоянавислигини ўз ичига олган. Мазкур монографияда бу даврда яшаб ижод эттан на этаётган ёзувчилар, яратилган хикоялар, ҳикоя жанрининг турлари, адабий жараёнлардаги ўзгаришлар акс э булиб, йигирмадан ортик хозирги замок Эрой ёзувчилари хикояларкда анъана ва новаторлик масаласи, ижодий таъсир масалалари аникланган. Эрон хикоянавислигида мухожирлик адабиётининг ўрни хам илк бор тадқиқ килинган.
-
Отаниёз Ниёзий
Д.Ғайипов,Монография ХIX аср охири-ХХ аср бошида Хоразм адабий муҳитининг кўзга кўринган намояндаларидан бири Отаниёз охунд Ниёзий (1844-1928) нинг ҳаёт йўли, асарлари тадқиқига бағишланган.
-
Xususiy kapitalning buxgalteriya hisobi va auditini takomillashtirish masalalari.
Berdiyev Qahramon Hakimovich,Ushbu monografiyada xususiy kapitalning buxgalteriya hisobi va auditini takomillashtirishning nazariy jihatlari, Qashqadaryo hududiy elektr tarmoqlari aksiyadorlik jamiyatining xususiy kapital hisobi borasida, taqsimlanmagan foyda tarkibida kapitallashtirilgan foyda ishchi schyotini ochish, transformatsiya qilish, auditni xalqaro standarstlar asosida uyg'unlashuvi keng yoritib berilgan.
-
Технология карбамидного полимербетона
Н.А.Самигов, В.И.Соломатов,В монографии приведены результаты теоретических и экспериментальных исследований в области разработки высокопрочных и химически стойких полимербетонов на основе карбамидных связующих. Впервые установлены закономерности структурообразования полимерных композиций на карбамидных смолах и активированных наполнителях. Описаны исследования по подбору оптимальных составов, разработке технологии и изучению свойств полимербетонов на основе карбамидных связующих. Оптимизированные составы полимербетонов нашли практическое внедрение в строительстве промышленных и сельскохозяйственных объектов.