-
“Iqtisodiyotni raqamlashtirish sharoitida bo‘lajak mutaxassislarni innovasion faoliyatga tayyorlashda zamonaviy texnologiyalardan foydalanish samaradorligi” Xalqaro ilmiy-amaliy anjumani maqolalar toʻplami
S.S. Gʻulomov., B.Salimov, K.A.Sharipov,Rivojlangan mamlakatlar iqtisodi, -
-
-
-
-
-
-
O'zbekistonda axborotlashgan Jamiyat rivojlanishiningasosiy ko'rsatkichlari 2015-2019
O'zbekiston Respublikasi Davlat Statistika Qo'mitasi,Statistika, -
Huquq sohalari,
-
-
Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura,
-
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларини лецензиялашга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Ш. Саидов,Huquq tarixi, -
-
-
-
Амалий математика ва информацион технологияларнинг долзарб муаммолари-Ал Хоразмий 2009
Джураев Т. Дж.,Matematika, -
-
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича харакатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947-сонли фармонида белгиланган вазифаларнинг ижросини таъминлаш максадида.
Б.Ю.Ходиев, Г.Э. Захидов, М.М.Комилов, Ш.И.Мустафакулов,Siyosiy partiyalar. Ijtimoiy tashkilotlar va harakatlar, -
-
Tilshunoslik,
-
“Iqtisodiyotni raqamlashtirish sharoitida bo‘lajak mutaxassislarni innovasion faoliyatga tayyorlashda zamonaviy texnologiyalardan foydalanish samaradorligi” Xalqaro ilmiy-amaliy anjumani maqolalar toʻplami
S.S. Gʻulomov., B.Salimov, K.A.Sharipov,Ushbu to‘plam Toshkent davlat iqtisodiyot universitetining 90 yilligiga bag‘ishlangan bo‘lib, unda mamlakat iqtisodiyotini rivojlantirishning ilmiyinnovasion yo‘nalishlarining dolzarb masalalari borasidagi ilmiy tadqiqot ishlarini takomillashtirish va ilmiy qarashlari aks ettirilgan materiallarning bayoni keltirilgan. To‘plamga oliy o‘quv yurtlarida iqtisodiy muammolar bo‘yicha ilmiy izlanishlar olib borayotgan professor-o‘qituvchilar, doktorantlar, tadqiqotchilar, vazirlik, qo‘mita va turli mulkchilik shaklidagi korxona va tashkilotlarning yetakchi mutaxassislari, magistrlarning, ilmiy izlanishlari natijalari kiritilgan. To‘plamda keltirilgan materiallarning mazmuni, undagi statistik ma’lumotlar va keltirilgan xuquqiy-me’yoriy xujjatlarning haqqoniyligi, tanqidiy fikr mulohazalar va takliflarga mualliflarning o‘zlari mas’uldirlar.
-
Хива Khiva
Гацунаев Н,Бу китоб минг йиллик тарихга эга бўлган шаҳар ҳақида. тарихи қадим замонларга бориб тақалган хоразм воҳаси Қорақум этагида жойлашган мана шу шаҳардан бошланади.
-
УРФИН ЖЮС ВА УНИНГ ЁҒОЧ СОЛДАТЛАРИ
А.М.Волков,Азиз болалар! Илгари сиз Александр Мелентьевич Волковнинг Зумрад шаҳар сеҳргарлари Етти ер ости қироли номли эртак -қиссалари билан танишган эдингиз. Қўлингиздаги ушбу китобча шу асарнинг мантиқий давоми бўлиб қизиқарли саргузаштларга тўла.
-
Ўзбек тилидан машқлар тўплами
Р.Икромова , К.Қосимова,Педагогика институтлари ўзбек филологияси факультетларининг студентлари учун мўлжалланган ушбу қўлланма Ҳозирги ўзбек адабий тили курси программаси асосида тузилди. Унинг вазифаси студентларга шу курсдан амалий билим ва малака ҳосил қилишда кўмаклашишдир.
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили. Машқлар тўплами
М.Мирзаев,Ҳозирги ўзбек адабий тилниниг қоида ва нормаларини ўрганишда амалий машғулотларнинг аҳамияти жуда катта. Шунинг учун ҳам олий ўқув юртларидаги ўзбек филологияси факультетларининг ўқув планларида „Хозирги ўзбек адабий тили курсига берилган соат миқдорининг ярмидан кўпроги амалий машғулотларга мўлжалланган. Хозирги узбек адабий тили асосида тузилган ушбу „Машқлар тўпламининг вазифаси студентларимизга ҳозирги ўзбек адабий тилидан амалий билим ва малака ҳосил қилишда кўмаклашишдан иборатдир. Машқлар тўпламини тузишда амалдаги Ҳозирги ўзбек адабий тили программаси асос қилиб олинди. Машқ материаллари асосан бадиий асардардан, қисман журнал ва газеталардан танлаб олинди. Баъзи мисоллар автор томонидан ёзилди. Машқлар тўплами" нинг 1963 йилда босилиб чиққан 2- нашри тўгрисида айрим касбдош ўртоқларимиз томонидан баён этилган фикр-мулоҳаза ва истаклар қўлланманинг бу нашрида ҳисобга олинди. Машқлар тўпламини янги нашрга тайёрлаш олдида уни бошдан-оёқ кўздан кечириб, қимматли тузатишлар киритган профессор А. Ғ. Ғуломовга ва ўз маслаҳатлари билан кўмаклашган бошқа касбдош ўртоқларга автор самимий ташаккур изҳор этади.
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили. Машқлар тўплами
М.Мирзаев Ю.Эшонқулов,Педагогика институтлари ўзбек филологияси факультетларининг студентлари учун мўлжалланган ушбу қўлланма Ҳозирги ўзбек адабий тили курси программаси асосида тузилди. Унинг вазифаси студентларга шу курсдан амалий билим ва малака ҳосил қилишда кўмаклашишдир.
-
O`zbekiston Demografik yillik to`plami
Саидов А. Х.,Statistik to'plamda O’zbekiston Respublikasi aholisi soni to'g'risidagi ma’lumotlar Qoraqalpog’iston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahri kesimida taqdim etilgan. Doimiy aholi soni to'g'risidagi ma’lumotlar 2018-2022- yillar 1- yanvar holatiga aholining jinsi, yoshi, shahar va qishloq aholisi kesimida keltirilgan. Shahar va qishloq aholisi soni to’g’risidagi ma’lumotlar 2022- yil 1- yanvar holatiga Qoraqalpog’iston Respublikasi, viloyatlar va Toshkent shahri bo’yicha tuman va shaharlar kesimida keltirilgan.
-
O'zbekistonda axborotlashgan Jamiyat rivojlanishiningasosiy ko'rsatkichlari 2015-2019
O'zbekiston Respublikasi Davlat Statistika Qo'mitasi,Axborot-kommunikatsiya texnologiyalari deb- amaliy tajriba va dasturiy ta'minotning yangi aloqa vositalari, kompyuter texnologiyalari va boshqa yuqori texnologiyalarning zamonaviy yutuqlaridan izchil foydalanishga asoslanib,zamonaviy jamiyat va inson hayotining barcha jabhalarida vaqt, mehnat, energiya va moddiy resurslarni tejash uchun axborot jarayonini samarali tashkillashtirish masalalarini hal etishga aytiladi. Axborot -kommunikatsiya texnologiyalari o'zaro bog'liq holda ko'pincha xizmat ko'rsatish, boshqaruv,sanoat ishlab chiqarish va ijtimoiy jarayonlarning bir qismi sifatida ular tarkibiga kiradi.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловига оид қонунчилик ҳужжатлари тўплами
З.И. Низамходжаев,Мазкур тўпламда Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловга оид қонунчилик ҳужжатлари Тўплам ўрин олган. сайлов комиссиялари аъзоларига амалий ишда сайлов ташкилотчилар фойдаланиш, сайлов кампаниясида иштирок этув сиёсий партиялар, жисмоний ва юридик шахсларга, сайлов тизим йўналишида илмий иш қилаётган олий ўқув юртларининг профессо Ўқитувчилари, магистрантлари ва талабалари, оммавий ахборот восталари вакиллари ҳамда ушбу масалаларга қизиқувчи мутахассисла ва кенг жамоатчилик учун мўлжалланг
-
Қовоқ-соғлик гарови
Ш.Я.Зокирхўжаев, Г.И.Шайхова,Tўпламда бутун дунё аҳолиси севиб истеъмол қиладиган енгил ҳазм бўлувчи, турли хил озуқалар ва даволаш хусусиятларига бой, қадимий сабзавот маҳсулотларидан қовоқнинг келиб шиқиш тарихи, ўсиш жойи географияси унинг биологик қиймати, парҳезлик хусусиятлари ҳақида маълумотлар берилган
-
Iste'dod ziyosi
I.Abdullayev,To'plam magistrantlar, talabalar,izlanuvchi tadqiqotchilar hamda keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
Тадбиркорлик фаолиятининг айрим турларини лецензиялашга оид норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўплами
Ш. Саидов,Конститутциямизда ҳар бир шахснинг мулкдор бўлишига хақли эканлиги, хусусий мулк бошқа мулк шакллари каби дахлсиз ва давлат ҳимоясида эканлиги кафолатланган.
-
Ўзбек халқ ижоди
Жамоа,«Ўзбек халқ ижоди» тўпламига фольклорнинг баъзи муҳим масалаларини ёритувчи илмий мақолалар киритилган. Улар бир неча группаларга бўлиниб, кўтарилган масалаларга қараб жойлаштирилган Мақолаларда шу пайтгача кам ёритилган жиҳатларга кўпроқ эътибор берилади. Тўплам адабиётшунослар, фольклористлар, тилшунослар, адабаёт ўқитувчилари, олий ўқув юртлари филологин факультетларининг студентлари, аспирантлар ҳамда халқ ижоди билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбек адабиёти масалалари
Ушбу илмий маколалар тўплами ўзбек адабиётшунослигига муносиб хисса кўшган фидоий олималар филология фанлари доктори, профессор Нинель Васильевна Владимирова ва филология фанлари номзоди Машхура Султонова хотирасига бағишланади. Бутун илмий фаолияти ЎзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида кечган икки олима якни дугона, хамсухбат, хамфикр эдилар. Мазкур илмий маколалар тўпламига институт олимлари, изланувчилари ва жумхурият илмий муассасаларида фаолият олиб бораётган ёш тадкикотчиларнинг мақолалари жамланди. Тўплам филолог мутахассислар учун мўлжалланган.
-
Камалак
Камалак деб номланган ушбу мажмуа чиндан ҳам сўз камалагига ўхшайди.Бундай ташқари ушбу рисола орқали сиз бу кунда ўзбек адабиёти бешигини тебратаётган ёш шоирлар ёзувчилар танқидчилар сўз санъати ҳаётийлигини кучайтиришга қандай изланиш жараёнини кечиришаётгани билан танишасиз.
-
Амалий математика ва информацион технологияларнинг долзарб муаммолари-Ал Хоразмий 2009
Джураев Т. Дж.,Данный сборник содержит труды участников международной конференции "Актуальные проблемы прикладной математики и информационных технологий аль-Хоразми 2009", которая состоялась 18-21 октября 2009 года в Национальном Университете Узбекистана".
-
Бадиий тафаккур ва адабий жараён
Тўплам таниқли адабиётшунос, филология фанлари доктори, профессор, Қорақалпоғистон Республикасида хизмат кўрсатган фан арбоби, Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси аъзоси Абдуллаев Ҳамдам Жуманиёзович таваллудининг 80 йиллигига бағишланади.
-
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича харакатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947-сонли фармонида белгиланган вазифаларнинг ижросини таъминлаш максадида.
Б.Ю.Ходиев, Г.Э. Захидов, М.М.Комилов, Ш.И.Мустафакулов,Ушбу йиғма тахлилий материалда Ўзбекистон Республикаси худудлари кесимида ижтимоий-иктисодий курсаткичлар тахлили амалга оширилган. Унда “2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича харакатлар стратегияси”да белгиланган устувор йуналиш ва вазифаларнинг мазмун- мохиятини худудларда тарғиб этиш, шунингдек, жойларда амалга оширилаётган ижтимоий- иктисодий ислохотларнинг боришини урганиш максадида 40 кунга мулжалланган “Харакатлар стратегияси; ёзги таътил - 2017” амалий лойихаси доирасида амалга оширилган ишлар, тупланган материаллар хамда уларнинг кискача баёни акс этган
-
Ўзбекистон миллий энциклопедияси С ҳарфи
Алишер Азизхужаев,С — ўзбек Кирилл алифбосининг ўн тўққизинчи ҳарфи. Тил олди, сирғалувчи, шовқинли, жарангсиз ундош фонемани ифодалайди. Қўлланиши жиҳатдан фаол фонемалар қаторига киради. Сўз бошида (сабр, содиқ, сўроқ), ўртасида (аста, ос- мон, ҳодиса) ва охирида (асос, тус, холис) кела олади.
-
ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ Туйчи хофиз-шаршара
Алишер Азизхужаев,ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ЭНЦИКЛОПЕДИЯСИ Т ҲАРФИ ХАКИДА МАЛУМОТ БЕРИЛГАН,