-
Ijtimoiy siyosat. Iqtisodiy siyosat,
-
Кибернетика ва информатика бўйича русча-ўзбекча луғат
D.A.Pulatova, Н. А. Мўминов, Э. М. Ёқубов, С. С. Қосимов, Д. Н. Ахмедов,Umumtexnikaviy fanlar, -
Ijtimoiy siyosat. Iqtisodiy siyosat,
-
Ilmiy axborot faoliyati. Informatika,
-
-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
-
-
Yer (agrar) huquqi. Tog‘ huquqi. Suv huquqi. O‘rmon huquqi,
-
Гидромелиоратив тизимлардан фойдаланишда сервис хизмати
Шеров А.Ғ, Аманов Б.Т, Мухаммадиева М., Гадаев Н.,Yer (agrar) huquqi. Tog‘ huquqi. Suv huquqi. O‘rmon huquqi, -
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
Yer (agrar) huquqi. Tog‘ huquqi. Suv huquqi. O‘rmon huquqi,
-
-
Umumtexnikaviy fanlar,
-
-
Bo‘lajak o‘qituvchilarning axborot-ta’lim muhitida chet tilini bilish samaradorligi
G.Y. Xujaniyazova,Oliy ta’lim. Oliy ta’lim pedagogikasi. Bakalavr. Magistratura,
-
Демократик ислоҳотларни янада чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини шакллантириш мамлакатимиз тараққиётининг асосий мезонидир.19-жилд-
И.Каримов,Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримов асарларининг 2010-2011 йилларда Вазирлар Маҳкамаси йиғилишлари, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва Сенатининг қўшма мажлисларида, БМТ Бош Ассамблеясининг Мингйиллик Ривожланиш мақсадларига бағишланган олий даражадаги ялпи мажлисида, Коллектив хавфсизлик шартномаси ташкилоти (ОДКБ), турли халқаро анжуманлар, маросимларда сўзлаган нутқлари ва маърузалари ҳамда табриклари ўрин олган.
-
Кибернетика ва информатика бўйича русча-ўзбекча луғат
D.A.Pulatova, Н. А. Мўминов, Э. М. Ёқубов, С. С. Қосимов, Д. Н. Ахмедов,Ушбу луғатда кибернетика , информатика фанларнинг кўп тармоқларида учраб турадиган атамалар келтирилган . Луғат кибернетика, информатика бошқарув жараёнлари ҳамда автоматлаштириш билан шуғулланувчи мутахассислар, олий ўқув юртларияинг талабалари, аспиранталри , шунингдек кибернетика , информатика фанига қизиқувчилари учун мўлжалланган.
-
Мустақиллик ва миллий муносабатларнинг ривожланиши
Қ. Хоназаров,Ушбу рисолада мустақил Ўзбекистон шароитларида кўп миллатли аҳолини қандай этиб бирлик руҳда тарбиялаб, миллатлараро муносабатларни ривожлантириш масалалари тўғрисида фикр юритилган. Мустақиллигимизни мустаҳкамлашнинг муҳим милларидан бири миллий масала тўғри йўлдан бориш, миллатлараро муносабатларга оқилона йўналиш бера олишдир.
-
Raqamli axborot texnologiyalari
Burxiyev Olimjon,Raqamli axborot texnologiyalari kursi bo'yicha nazariy ma'lumotlar fanning har bir inson hayotidagi va jamiyatning rivojidagi rolini ochib berish, kompyuterning texnik va dasturiy vositalarining imkoniyatlari, axborot tizimlari ba texnologiyalarini qo'llash haqida ma'lumotlar berilgan
-
Грунтлар механикаси амалиёти
Расулов Ҳ, Маҳмудов М,Мазкур ўқув қўлланмада табиатда кенг учрайдиган грунларнинг механика физикавий хоссаларини аниқлашга ҳамда бино ва иншоотлар замини ва пойдеворлари зўриқиши, шакл ўзгариши холатларини ҳисоблашга оид амалий машқлар баён этилган.Шунингдек , унда муҳандислик амалиётига хос грунтлар механикасига оид муаммоларни ҳал этувчи мисоллар жамланган.
-
Қурулиш ашёлари
Қосимов Е.,Oлий ўқув юртлари қурилиш таълим олаётган бакалавр ва магистрлар учун ўзбек тилида илк бор яратилган мазкур дарсликда қурилишда ишлатиладиган ашёларнинг асосий турлари, уларни ишлаб чиқариш технологияси, ишлатилиши, шунингдек, Ўзбекистон қурилиш ашёларида доир маълумотлар, уларнинг хоссалари ва қисқаси тарихи ёритилган.
-
Мелиоратив тупроқшунослик
Гафурова Л., Абдуллаев Т.,Тупроқни унумдорлигини ва ишлаб чиқариш қувватларини ошириш кўп жиҳатдан унга эҳтиёткорлик ва тежамкорлик билан муносабатда бўлишга, уни яхшилашга қаратилган тадбирлар мажмуасига боғлиқ.
-
Тупроқ муҳофазаси
К. Мирзажонов,Дарслик олий ўқув юртларини агрокимёгар-тупроқшунос, тупроқшунослик, агрономия, экология йўналишлар - ҳамда қишлоқ хўжалик коллежларини агрономия мутахассисликлари талабалари учун ёзилган бўлиб ундан қишлоқ хужалик мутахассислари ҳам фойдаланса булади
-
Тупроқ физикаси
А.ТУРСУНОВ,Экинлар ҳосилдорлигини ошириш, аввало тупроқнинг хосса ва хусуснятларини яхши ўрганишни тақозо қилади. Кундалик ҳолларда қишлоқ хўжалик ишлаб чиқариш таж рибасида тупроқнинг хоссалари, айниқса унинг физик режимлари эътибордан четда қолиб, экинлар ҳосилдорли ги асосан минерал ва органик ўғитлар солиш ҳисобига оширилади.
-
Gidromelioratsiya ishlarini tashkil etish va texnologiyasi
I.Axmedov,Mazkur kitobda gidromelioratsiya inshootlari qurilishiga oid bo`lgan ish turlari va ularni bajarish to`g`risidagi ma`lumotlar yozilgan. Kitobda fan bo`yicha umumiy ma`lumotlar, er, beton, temir beton, yig`ish, kanal va zovurlar qurilishi, er tekislash ishlari, ularning nazorati haqida ma`lumotlar hamda amaliy mashg`ulotlarni bajarish uchun ko`rsatmalar berilgan. Kitob amaldagi fan dasturlari asosida yozilgan bo`lib, oliy ta`lim muassasalarining "Iqtisodiyot", "Buxgalteriya hisobi va audit" (suv xo`jaligida) bakalavriyat yo`nalishlari mutaxassisligi uchun mo`ljallangan.
-
Гидромелиоратив тизимлардан фойдаланишда сервис хизмати
Шеров А.Ғ, Аманов Б.Т, Мухаммадиева М., Гадаев Н.,Ушбу ўқув қўлланма мавжуд хўжалиги негизида фермер ва кластрлар сув истеъмолчи уюшмасини сиу ташкил этиш мисолида ёритилган бўлиб, гидромелиорация тизимлари.
-
Табиий шароитларни яхшилаш
Хамидов М.Х., Мухамедов А.К., Бегматов И.А.,“Табиий шароитларни яхшилаш” фанидан укув кулланма табиий шароитларни яхшилашнинг умумий тамойилларини, уларнинг табиатдан фойдаланиш билан бо^иклиги ва фарки, геотизимли (ландшафтли) ёндошув зарурлиги, табиий жараёнларнинг асосий конуниятларини, энергиянинг, сувнинг ва эрувчан моддаларнинг алмашинувини,табиий тизимларга техноген таъсирларни, техникавий-табиий тизимларни тузиш ва моделлаштиришни, табиий шароитларни яхшилашнинг тамойилларидан келиб чиккан *олда ерларни мелиорациялаш ва рекультивациялашга умумий ёндошувларни уз ичига олади. “Табиий шароитларни яхшилаш” табиатдаги хар хил узгаришлар, геотизимларнинг тузилиши, табиат конунларининг узаро мутаносиблиги, энергиянинг сакланиши, сув ва хавонинг узаро узгариб туриши ва бошка куплаб табиатдаги узгаришларни урганувчи фандир.
-
Ekonometrikaga kirish
G'aybullayev Sarvar O'katm o'g'li,"Ekonometrikaga kirish" fani iqtisodiyotdagi jarayonlarni ekonometrik usullar va modellar yordamida tahlil qilishni o'rganadi. Mazkur o'quv qo'llanma ekonometrik modellashtirish usullari va zamonaviy masalalari, ekonometrik modellar, ko'p omilli chiziqli model, dinamik qatorlarning ekonometrik modellari, regression tahlilning umumlashtirilgan sxemalariadaptiv ko'p omili modellasahtirilgan.
-
Don va don mahsulotlari ekspertizasi
Baltayeva I.K, Qurayazov Z.R,Ushbu o'quv-uslubiy qo'llanma «Oziq-ovqat texnologiyasi» yo'nalishida tahsil olayotgan talabalarga laboratoriya mashg'ulotlarini bajarish uchun uslubiy qoʻllanma sifatida foydalanishga mo'ljallangan.
-
Сув хўжалиги ва мелиорацияга кириш
Мухамедов А.К,Ўқув қўлланмаси сув хўжалиги ва мелиорация бакалавриат йўналиши талабалари учун мўлжалланган бўлиб, у сув хўжалиги ва мелиорацияга кириш фани намунавий ва ишчи дастурларига мувофиқ тузилган.
-
Korxona iqtisodiyoti
Maxmudov E.X.,Korxona - milliy iqtisodiyotning asosiy ishlab chiqarish bo’g’inidir. Demak, korxona iqtisodiyoti asoslarini bilish malakali mutaxassislar tayyorlashning zaruriy sharti hisoblanadi.
-
Pochta aloqasi infrastrukturasi
Samandarov B, Omonov I., Matsapayev J.,Darslikda pochta aloqasi tarmoqlari va ularni qurish, zamonaviy pochta infrastrukturasini modernizatsiyalash va rivojlantirish, pochta aloqasi korxonalarini transformatsiya qilish, pochta aloqasi xizmatlaridan foydalanuvchilarga samarali va sifatli xizmat ko‘rsatishi uchun zarur bo‘lgan maxsus bilim va ko‗nikmalarni shakllantirishga qaratilgan. Darslik 60611400- Pochta aloqasi texnologiyasi yoʻnalishi boʻyicha tahsil olayotgan bakalavrlar uchun moʻljallangan.
-
Атомная физика
Шпольский Э.В.,В пятом издании содержание первого тома вновь пересмотрено, частично переработано и дополнено: сделаны небольшие сокращения, внесено значительное число мелких исправлений, уточнений и дополнений. Из более крупных дополнений упомяну следующие: в главе V добавлен § 79. посвященный излучению Вавилова — Черенкова, и значительно расширено изложение основ релятивистской динамики, причем я воспользовался методом Толмана, который дает возможность изложения релятивистской механики независимо от электродинамики.
-
Bo‘lajak o‘qituvchilarning axborot-ta’lim muhitida chet tilini bilish samaradorligi
G.Y. Xujaniyazova,G.Y. Xujaniyazova (Urganch davlat universiteti) tomonidan olib borilgan ilmiy tadqiqotlar bo‘lajak o‘qituvchilarning polilingvistik muhitda chet tili kompetensiyalarini rivojlantirishga qaratilgan. Bu borada axborot-ta’lim muhitidan foydalanish samaradorligini oshirish quyidagi pedagogik yondashuvlarga asoslanadi: