-
Turoq biologiyasi
X.S. Eshova, A.H. Vahobov, T.X. Rasulova, K.I. Ibodov, U.M. Jurayeva,Umumiy biologiya, -
-
-
-
Зарафшон дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити ва сув ресурслари
Ф.Х. Ҳикматов , С.А. Ҳайдаров , Қ.С. Ярашев , Д.Н. Ширинбоев , Р.Р. Зияев , Н.Б. Эрлапасов , Ш.Р. Ғаниев,Yer (agrar) huquqi. Tog‘ huquqi. Suv huquqi. O‘rmon huquqi, -
Umumiy biologiya,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Turoq biologiyasi
X.S. Eshova, A.H. Vahobov, T.X. Rasulova, K.I. Ibodov, U.M. Jurayeva,Tuproq biologiyasi kompleks holdagi fan bo'lib, uning tarkibiy qismini tuproq zoologiyasi, protistologiya, algologiya, mikologiya, mikrobiologiya, virusologiya va biokimyo kabi fanlar tashkil etadi. Tuproq biologiyasiga taalluqli tirik organizmlarning asosiy qismi mikroskopik organizmlar bo'lib hisoblanadi. Tuproqda hayot keshiruvchi makroskopik organizmlar ham tuproq hayoti ushun katta rol o'ynasada, ularni botanika va umurtqali hayvonlar zoologiyasi fanlarida mukammal o'rganiladi
-
Физическая электроника и микроэлектроника
Л. Росадо,В книге детально, на высоком физико-математическом уровне рассматриваются вопросы функционирования основных полупроводниковых приборов — дискретных и в интегральном исполнении (диодов, биполярных и полевых транзисторов), а также физические основы интегральной технологии. Весь материал разбит на порции, включающие теоретический материал, упражнения, примеры решения и задачи, в том числе с разбором решений. Каждая глава заканчивается концептуальной диаграммой.
-
Biokimyo va molekulyar biologiya
Sulliyeva S. X., Zokirov Q. G',Mazkur darslik Oliy o‘quv yurtlarining 5140100-biologiya ta’lim yo‘nalishida tahsil olayotgan talabalarga, o‘qituvchilariga mo‘ljallangan
-
Аналитик кимё
В.П.Васильев,Дарсликнинг биринчи қисмида гравиметрик ва титриметрик анализ усуллари баён этилган.Кислота-асосли ўзаро таъсирлашув, чўктириш, комплекс ҳосил бўлиш ва эритмада борадиган оксидланиш-қайтарилиш реакциялари ҳамда бу реакциялар асосида қилинадиган анализ усуллари берилган. Бу усулларни амалиётга қўллаш, уларнинг ютуқлари, камчиликлари кўрсатилган.
-
Зарафшон дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити ва сув ресурслари
Ф.Х. Ҳикматов , С.А. Ҳайдаров , Қ.С. Ярашев , Д.Н. Ширинбоев , Р.Р. Зияев , Н.Б. Эрлапасов , Ш.Р. Ғаниев,Муаллифлар жамозси томонидан таййрлаяган ушбу монография Зарафшон дареси дозасининг пшрометеорологик режнмини Урганищ ва сув ресурсларини бахолаш масаталарига багишланган Зарафшон хавзаси табиин шзроптимшг узига хос хусусиятларн дарслар окимлнилг хосил бўлиши нуктаи шзаридан тавсифланган, дарёлар сув режимн элемекгларшш ифодаловчи асосий кўрсаткичяар ашшшнгаа дарёлар охимининг Йил давомида такошланшш Урганилиб. уларшшг йиллараро тебраниши ва Узгарувчаилити статистик бахе лантан. Шунингдек, монографняда Зарафшон нареси гпдрологнх режнмининг антроиоген омиллар таьсирнда узгаришининг микдорий кийматлари келтирилпш хамдз хавзадаги мавжуд сув ресурсларини мухофаза килиш ва улардан самарали фойдаланиш масалалари ершилган Гидрологлар, гидрометерологлар, географлар, гидротехншслар хамда олий ўкув юртларинкнг гидромстеоролотя сохаси мутахассисликдари Укшувчилари ва магистрантлари учуй мулжалланган
-
Biologik kimyo va molekulyar biologiya (1 qism)
Zikiryayev A., Mirxamidova P.,Mazkur daislikda oqsillarinig strukturasi, xossalari, ularning biologik ahami iyati, nuklein kislotalar, lipidlar va ularning almashinuvi, tirik organizm lardagi boshqa muhim biologik birikmalar haqida m a’lumotlar berilgan
-
Лабораторные работы по биоорганической химии
Э. У Эшчанов,Учебно методическое пособие обсуждено одобрено и рекомендовано к пудликация
-
Ёш спортчиларнинг жисмоний қобилиятларини ривожлантириш
Гончарова О.В.,Ўқув қўлланмасида ёш спортчиларнинг жисмоний тайёргар лиги бўйича замонавий билим ва тажрибалар умумлаштирилган. Жисмоний қобилиятларни ёшга боғлиқ ҳолда ривожлантириш масалалари батафсил кўриб чиқилган. Ўқув қўлланмаси жисмоний тарбия институти, жисмоний тарбия факультети ўқитувчи ва талабалари, спорт турлари бўйича тренерлар учун мўлжалланган.
-
BOLALAR JISMONIY SIFATLARINI TARBIYALASH
Goncharova О. V.,Ushbu o’quv qo’llanmasida yosh sportchilarni tayyorlash bo’yicha hozirgi zamon fan va amaliyot yutuqlariga tayanadigan zamonaviy bilimlar umumlashtirilgan. Muallif har bir bobni bayon etishda o’z bilim va tajribasiga asoslanadi. O’quv qo’llanmasida jismoniy tarbiyaning tarkibiy qismi bo’lmish sportga ta’rif berilgan. Asosiy diqqat-e’tibor yosh sportchilarni jismonan tayyorlash, jismoniy qobiliyatlarini shakllantirishga qaratilgan. Birinchi bobda sport mashg’ulotlarining mohiyati, ular maqsadi, vazifalari, vosita va tamoyillari ochib berilgan. Ikkinchi bobda yosh sportchilarning jismoniy tayyorgarligi bayon etilgan. Bu yerda jismoniy tayyorgarlikning ahamiyati, turlari, vazifa hamda vositalari batafsil ko’rib chiqilgan. Jismoniy qobiliyatlami rivojlantirishning asosiy qonuniyatlari va tamoyillariga ham yetarlicha o’rin ajratilgan. Yosh sportchilar jismoniy qobiliyatlarining yoshiga bog’liq ravishda rivojlanishi masalalari ham chuqur tadqiq etilgan. Shundan so’ng kuch, tezlik harakatlarini muvofiqlash qobilyatlarini, egiluvchanlik va chidamlilik xususida so’z yuritilib, ulami rivojlantirish usuliyatlari ko’rsatilgan. Sport faoliyatida jarohatlanish tez-tez uchrab turadigan hodisa, shuning uchun yosh sportchilarni jismonan tayyorlash jarayonida jarohatlarning oldini olishga doir materiallar ham taqdim etiladi. Jarohatlar yuzaga kelishinig ayrim sabablari ko’rsatilib, ulami bartaraf etish bo’yicha usuliy tavsiyalar berilgan.
-
Кўнгил риштаси
Тўхта Аййюб,Кўнгил кўнгилдан сув ичар деганларидек, кўнгил кўнгилдан сув ичди-ю, лекин қаттиқ тақдир зарбасига учради. Туман ҳокимининг ўғли Али севгилисининг ўрнига олий ўқув юртига ўқишга жўнатилди ва бир умр виждон азобида қолди. Ўрмон хўжалиги бўйича яхши мутахассис бўлиб етишган Али туманнинг энг чеккасида жойлашган ўрмон хўжалигида ишлаб, қуриб бораётган ўрмонни сақлаб қолиш бўйича тадқиқот олиб боришга аҳд қилди. Бу ерда у беш йил аввал йўқотган севгилиси Гулжаннат ва ўғлини топди. Уйғур ёзувчиси Тўхта Аййюбнинг "Кўнгил риштаси" қиссаси Али ва Гулжаннатнинг беғубор севгиси, тақдир тақозоси билан улар бошига тушган ҳаёт зарбалари ҳақида ҳикоя қилади.
-
Эзгуликка эш кўнгил
A.Алимбеков,Ушбу рисолада танируш шоир, ёзувчи ва драматург Менглибой Муродовнинг ҳаёти ва ижоди ҳақида сўз юритилади. Адабиётшунос олим Адҳамбек Алимбеков адибнинг кўп йиллик ижод маҳсули бўлган шеър, хикоя, роман ва драмалари ҳақида фикр билдирар экан, уларнинг туб мохиятига эътибор қаратади. Шунингдек, мазкур асарлар инсон руҳиятининг инъикоси сифатида ўрганилган, таҳлилга тортилган. Менглибой Муродов ижоди ва фаолияти тўғрисида илк адабий портрет бўлган мазкур рисола адабиёт мухлисларига манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
Кўнгил қуши. Шеърлар
Юсуфжон Ҳамидов,Бу тўплам сурхондарёлик ёш шоирнинг шеърларидан тартибланди. Юсуфжон шеърларидаги ватан, инсон, дунё, ёшлик туйғулари - тиниқ, юраклар каби қайноқ. Бу шеърлар шубҳасиз, бугунги ва эртанги ўзбек шеърияти дарёсига ирмоқлардан оқиб киражак.
-
Кўнгил фасллари
Х.Холниёз,Адабиёт бор экан, ижодкорлик, шоирлик каби фаолиятлар мангу яшайверади. Шоирнинг қўлимиздаги мазкур китоби ҳам ўзига хос услубу ифодаси билан, мавжланиб оқиб, адабиёт аталмиш улкан дарёга қўшилаётган ирмоққа ўхшайди.
-
Кўнгил дафтари
О.Ҳошимов,Мазкур тўплам таниқли ижодкор, фаол тарғиботчи, фахрий журналист Омонжон Ҳошимовнинг юрагидаги сўзлар, қалбида тинчлик бермаётган фикрлар жамланмасидир. Юрақдаги, кўнгилдаги гапларни айтиш, айта олиш эса - бемисл бахт.
-
Сузиш бўйича спорт тўгарак машғулотларини ташкил этиш юзасидан методик тавсиялар
Ушбу методик тавсия сузиш ҳавзалари мавжуд бўлган таълим муассасаларида дарсдан ташқари ўтиладиган тўгаракларда сузиш машғулотларини ташкил этиш усуллари, машғулотлар ўтказиш режаси, жадвали, мавзу режалари ва дастури, айрим мавзулар бўйича машғулот ишланмалари киритилган.
-
Ноозиқ-овқат моллари товаршунослиги
Эрбўтаев И.,Ушбу ўқув қўлланма Ўрта махсус касб-ҳунар коллежлари талабалари учун мўлжалланган. Унда коллеж талабалари учун «Ноозиқ-овқат моллари товаршунослиги» бўйича назарий ва амалий билимлар етарлича берилган.
-
Rangtasvir
S.Abdirasilov N.Tolipov,Mazkur darslik pedagogika instituti va unversitetlariningbakalavr ta'lim yo'nalishidagi talabalar uchun tayyorlangan.
-
ФУТБОЛ БЎЙИЧА ЖАҲОН ЧЕМПИОНАТЛАРИНИНГ ТАРИХИ ( 1930- 2002)
Д.Исроилов,Дунёда футболдек энг кўп мухлисга эга спорт тури бўлмаса керак. Хозирги пайтда спортнинг бу тури жахондаги деярли барча халклар ҳаётининг ажралмас хисмига айланиб кетган. Хатто Бразилияда хал қилувчи ўйинлар вахтида хукуматнинг муҳим мажлислари хам ўтказилмас экан. Сабаби, президенту вазирларгача барчаси стадионда ёки “ойнаи жахон” атрофи- да хаяжон билан футбол бахсини томоша қилар эканлар. Футбол санъатининг энг юксак чуххиси эса хар 4 йилда бир марта утказиладиган жахон чемпионатларининг финал бос- хичи хисобланади.
-
Отасининг ортидан Освенцимга кетган бола
Жереми Дронфилд,Вена, 1939 йил. Нацистлар полицияси оддий ҳунарманд Густав Кляйнман билан унинг ўғли Фрицни ҳибсга олиб, уларни Бухенвальдга жўнатадилар. Маҳбуслар у ерда қийнок, очлик ва концлагер қурилиши бўйича тинкани қуритадиган огир меҳнатдан азобланадилар. Бир йил ўтгач, улар орасидаги ришталар оғир синовга дучор бўлади, Густавни Освенцимга жўнатадилар, бу эса, моҳиятан ўлим ҳукмини билдирарди, ва Фриц ўз жонини асраш хақида ўйламасдан, отасининг ортидан кетади. Густавнинг махфий кундалик дафтарига асосланиб ва архив материалларини синчковлик билан тадқиқ этган ҳолда, ушбу китоб илк бор акл бовар этмас жасорат ва Холокост тарихида ўхшаши бўлмаган тирик қолиш воқеасини баён этади. "Отасининг ортидан Освенцимга кетган бола" одамларда яхши - ва ёмон жиҳатлар мавжудлиги, якинларнинг ўзаро меҳри ҳамда инсон рухининг қувватини эслатувчи асардир
-
Диктант методикаси
Мирзаев А.,Мактабда она тили ўргатишиинг асосий мақсадларидан бири — болалар нутқини такомиллаштириш ва саводхонлигини кўтаришдан иборатдир. Бу соҳада диктантнинг роли катта.