-
Эрта қайтган турналар
Чингиз Айтматов,Эътиборингизга ҳавола этилаётган навбатдаги китобга биз адибнинг «Биринчи муаллим», «Эрта қайтган турналар», «Юзма-юз» қиссалари ҳамда «Байдамтол соҳилларида», «Оқ ёмғир» ҳикояларини жамладик.
-
Гулетим
Н.Қодиров,Кўлингиздаги ушбу китоб оддий киссалардан эмас. Улуг адибларимиз Ойбек, Рафур Руломларнинг “Болалик” ёки “Шумбола” каби асарлари билан бир катордан жой олса арзийдиган киссалардан. Унда Даврон исмли йигитнинг болалик ва усмирлик йилларида бошлан кечирганлари хикоя килинади.
-
G'azallar
Alisher Navoiy,“So‘z chamani” turkum kitoblarining ilk risolasi Hazrat Alisher Navoiy g‘azal]aridan tuzildi. Ko‘hna turkiy-o‘zbek yozuvining “alif”idan boshlab “yo”siga qadar, barcha harflariga oid she’rlardan saralab olishga harakat qilindi. Bu go'zal va benazir guldasta muhtaram she'r ixlosmandlariga sevimli bo‘ladi deb ishonamiz.
-
Ibrat xazinasi-Eng sara turk xikoyalari
Axmedov R.,Kitobxonlar e’tiboriga havola qilinayotgan ushbu kitobda turk yozuvchilarining 1919-1922 yillardagi milliy-ozodlik harakatlari davrida yozilgan hikoyalari jamlangan. Hikoyalarda shu davming realizm tomonida siljish yaqqol namoyon etilgan. Ilg'or turk yozuvchilari tengsizlik va o'zboshimchalikning abadiy emasligiga ishonadilar. Ulaming asarlari so‘nmas optimizm mash’ali bilan yozilgan. Vatanga chin muhabbat, vatanning ravnaqi yo'lida xizmat qilish, o‘z xalqining, turmushini yengillantirish uchun chin qalbdan intilish tuyg'usi ulaming hanunasida ham mavjuddir. Turk askarining mardligini, umuman, urush davrida turk xalqi, turk ayollari ko'rsatgan qahramonliklari, mamlakat ichidagi qashshoqlikni, bolalaming og‘ir ahvolini haqqoniy va hayotiy tasvirlagan Sadri Ertam, Subhi Kilimji, Umron Nazif Ichiter va boshqa yozuvchilaming hikoyalari buning misoli boMadi.
-
Kafansiz ko'milganlar
Shukrullo,Boshidan o'tkazgan qiyinchiliklarini, to‘g‘rirog‘i, xo'rliklarini eslash insonni yana bir karra og‘ir azobga ro‘baro‘ qiladi. Qatag'onlik davri tasviri, undan ham og'iri - o'zining «xalq dushmani» deb ayblanishi haqida yozish, mah-busligini eslash, qamoq voqealari, lager hayoti, so'zsizlik... bularning haqqoniy tasviri Shukrulloning «Kafansiz ko‘milganlar»ida yaqqol ifodalangan. Asaming yana bir ahamiyatli jihati - uning mazkur mavzudagi yagona asarligida.Ushbu xotira-roman o‘quvchiga qatag‘on davri haqida tirik lavhalarni namoyish etadi.
-
Уруш номинг ўчсин жаҳонда
Рустам Мусурмон, М уҳиддин Абдусамлд,Иккинчи жаҳон урушиди қозонилгин Ғалабанинг 75 йиллигига бағишланади
-
Йиллар ва йўллар
Тўхтабоев Худойберди,Ёзувчи Худоёберди Тўхтабоевнинг янги романи Фарғона водийси меҳнаткашларининг инқилоб арафаси ва инқилобнинг дастлабки йилларидаги нотинч ҳаёти уларнинг эрку бахт учун олиб борган курашлари ҳақида ҳикоя қилади. Колхоз қурилишининг толмас курашчиларидан бири ажойиб инсон Бузрукхўжа Усмонхўжаев ҳаёти ва меҳнат фаолияти роман воқеаларига асос қилиб олинган.
-
Қора қаср асираси. 4 китоб
Темиров Ҳ,Истеъдодли адиб Ҳабиб Темировнинг «Қора қаср асираси-4» китоби ўқувчини навбатдаги воқеалар ривожи ва янга қаҳрамонлар билан таништиради. Шунингдек. асарда асосий қаҳрамонлар ҳаётидаги ўзгаришлар. турфа саргузаштлар ҳақида ҳикоя қилинади. Аламзада Афифанинг хорижга жўнаб кетиши, у ердаги сарсон-саргардонликлари. Субутнинг таҳликали ўй-кечинмалари. уддабурон Фариза ва маккор Даврбек тутган йўл ўқувчини бефарқ қолдирмайди. Китоб мухлислари ҳар галгидек муҳаббат ва хиёнат, адолат ва адоват, мақсад ва маслаксизлик мезонларидаги тафовутни англаб етадилар, деган умиддамиз.
-
Қора қаср асираси. 3 китоб
Темиров Ҳ.,Китобхонлар қалбидан жой олнб улгурган “Қора қаср”нинг учинчи қисмнда воқеалар янада шиддатли тус олади. Сиз воқеалардаги кескин бурилишларга, қаҳрамонларнинг турли кечинмаларига гувоҳ бўласиз. Бу инсонлар неки ишга қўл уришмасин, самараси сезилавермайди. Улар ўз ҳаёт йўлларида адашгандек. Бу бежиз эмас. Ҳалоллик, поклик, виждон, олижаноблик, иймон-эътиқодгина туғри йўл сари элтади. “Қора қаср-З қисмида янги қаҳрамонлар ҳам борки, сиз беихтиёр равишда улар ҳаётига кириб борасиз. Энг муҳими, ушбу китобни ўқиш жараёнида зерикмайсиз. Турли зидоиятларга бой воқеалар кўлами Ҳабиб Темиров қалами нечоғли ўткирлигини намоён этади.
-
Қора қаср асираси 2 китоб
Темиров Ҳ.,“Қора қаср асираси 2” - ўқувчи томонидан кутилаётган китоб. Биринчи китобни мутолаа қилган китобхон беихтиёр асар қаҳрамонлари ҳақида ўйлайди. Хаёлида туғилган фикрлар ва саволларга жавоб излайди. Субут, Афифа, Абди, Муқимхонов, Зоҳидийлар тақдри билан қизиқади. Иккинчи китобни ўқиб эса кутилган ва кутилмаган воқеалар гирдобига тушадики, инсон тақдири, қисмати ҳақида нималарнидир англагандай, ҳис қилгандай бўлади...
-
-
Миллиардернинг хотиралари
Рокфеллер Ж. Д.,Китоб кучли шахс, стратег-Рокфеллер ҳақида, унинг ҳаётидаги муваффақият ва муваффақиятсизликлар тўғрисида, яъни мемуар асардир.
-
Алвидо қурол
Эрнест Хемингуэй,Бу китоб Парижда, Ки-Уэстда, Флоридада, Пиггота, Арканзас, Канзас-Сити, Миссури, Шеридан, Вайомингда ёзилди. 1929 йил кўкламида Парижда сўнгги таҳрирдан чиқарилди. Биринчи вариантни ёзаётганимда Канзас-Ситида ўғлим Патрик туғилди, уни онасининг қорнини ёриб олдилар, мен Оук-Паркда, Иллинойсда, сўнгги вариант устида ишлаётганимда отам ўзини отиб қўйди.
-
Чол ва денгиз
Хемингуэй Эрнест,Ушбу китобга дунёмиқиёсида машхур адиб "Нобель" мукофоти совриндори Э. Хемингуэйнинг энг сара асарлари киритилган. "Чол ва денгиз" қиссасида инсоннинг улуғлиги ундаги ирода ва матонат оқиллик ва азму қароридан оғишмаслик ўзгача талқинда акс етган.
-
Алвидо қурол!
Эрнест Хемингуэй,Бу китоб Парижда, Ки-Уэстда, Флоридада, Пиггота, Арканзас, Канзас-Сити, Миссури, Шеридан, Вайомингда ёзилди. 1929 йил кўкламида Парижда сўнгги таҳрирдан чиқарилди. Биринчи вариантни ёзаётганимда Канзас-Ситида ўғлим Патрик туғилди, уни онасининг қорнини ёриб олдилар, мен Оук-Паркда, Иллинойсда, сўнгги вариант устида ишлаётганимда отам ўзини отиб қўйди.
-
Бой ота тавсия қилади ёхуд
Блэйр Сингер,Истиқлол йилларида бой тарихимиз, миллий урф-одатларимиз ҳамда қадриятларимизни ўрганиш ва уларни келгуси авлодларга бор бўйи билан етказиш ҳаракатлари бошланди. Ўтган даврда бу борада муайян ютуқлар қўлга киритилди. Ушбу китобдан ўрин олган «Тузоқ» ва «Ок, ўтовнинг мунгли ўлани» қиссалари ҳамда «Кайвони момом чупчаклари» туркумидаги ва бошқа ҳикоялар шу эзгу саъй- ҳаракатларга уйғунлиги билан аҳамиятлидир.
-
Adabiyot muallimi.
Qahhor Abdulla.,Abdulla Qahhor hikoyalari teran mazmun-mohiyati, voqealar tasvirining rang-barangligi hamda ifoda tilining ravonligi bilan ajralib turadi. Qaysi hikoyasini o‘qimang, asar sujetidagi achchiq haqiqat hajv pardasiga shunday mohirona o ‘rab berilganki, ham kulasiz, ham kuyasiz. Adib asarlarining ta ’sirchanligi va umrboqiyligi ham shunda. Hukmingizga havola etilayotgan hikoyalar to‘plami umumiy o'rta talim maktabi o'quvchilari, akademik litsey va o'rta maxsus kasb-hunar kollejlari talabalari hamda keng kitobxonlar ommasigam oljallangan.
-
Аёллар қамоқхонасидан мактублар
Ҳиммат Х,Асар долзарб мавзуда бўлиб, айниқса, аёллар орасида содир бўлиши мумкин бўлган жиноятчилик ва ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш учун хизмат қилади. Ҳар бир маҳкума аёлнинг тақдири, қай бир содир қилган ноқонуний ҳаракати учун пушаймон экани билан тарбиявий аҳамиятга эга
-
Kamissar Megre
Jorj Simenon,Ishonchimiz komilki, ko‘pchilik detektiv ishqibozlari muayyan asarga yozilgan «so‘zboshi»ni ham, «so‘nggi so‘z»ni ham o‘qishmaydi. Chunki ular shu tobda o‘zlarini qiziqtirayotgan savolga baribir javob topa olmasliklarini biladilar. Xo‘sh, Jorj Simenonning ushbu kitobini, aytaylik, «Megre va vinofurush» romanini mutolaa qilgan o‘quvchini birinchi navbatda nima qiziqtiradi? Sezib turibmiz, hozir siz: «Jilber Piguning keyingi taqdiri nima bo‘ldiykin?» deb o‘zingizcha bosh qotirmoqdasiz. Mabodo: «Bu savolga javob berishdan ojizmiz» desak, «Ana, aytmaganmidim!» deya chuqur uf tortasiz. Lekin ming afsuski, hafsalangizni pir qilishga majburmiz — rostdan ham, shu tobda sizni qiynayotgan savolga baribir qoniqarli javob qaytarolmaymiz. Negaki: 1. Detektiv mavzusidagi har qanday badiiy asar sud yoki prokuratura mahkamalaridagi, jinoiy qidiruv bo‘limlaridagi «shaxsiy delo»lardan butunlay farq qiladi — haqiqatni iskovich itlar yoki moddalarni to‘tiqushdek yodlab olgan «ola tayoqlar» emas, balki aql-idrokli qahramonlar aniqlaydilar. 2. «Megre va vinofurush» romani J. Piguning qo‘liga kishan solinishi bilan yakunlanadi. «Jilber Piguning keyingi taqdiri nima bo‘ldiykin?» degan savolga Jorj Simenonning navbatdagi romanidan javob toppish mumkin edi. Jillaqursa, yozuvchi yangi asarida yo‘lyo‘lakay komissar Megrening o‘tmishdagi xizmatlari qatorida «bir qotil»ni o‘lim jazosidan qutqarib qolganini eslatishi ehtimoldan xoli emas edi. Ammo J. Simenon yangi romanini nihoyasiga yetkazmadi: 1972-yilning oxirlarida u ijodiy ishlardan sovidi, bezib qoldi. Keyinchalik u roman yozishni butunlay yig‘ishtirib qo‘yganini rasmiy ravishda e’lon qildi. Shunday qilib, «Oskar» deb atalgan yangi romani chala-yarim holida yozuv stolida qoldi.
-
Фаренгейт бўйича 451 даража
Рэй Бредбери,Машҳур америка фантаст ёзувчиси Р.Брэдберининг «Марсга ҳужум», «Боқий баҳор кунлари», «Инсоният хотираси», «Денгиз, соҳил ва дарё қушлари», «Совуқ шамол, илиқ шамол», «Одамларга яхшилик қил» сингари ўнлаб китоблари барча қитъаларда севиб ўқилади. Муаллифнинг «Фаренгейт бўйича 451 даража» романида ўқувчи XXI асрнинг оддий ўт ўчирувчиси билан танишади. Романнинг бош қаҳрамони устаси фаранг, ота-боболарининг касбини давом эттирувчи Гай Монтэг китоб саҳифаларида ўз ҳаётини ўт ёқиб, ёнғин чиқаришдан бошлайди.