-
-
Turk va Islom san'ati muzeyi to'plami (Istanbul, Turkiya)
F.F. Abduxoliqov, E.Aytar, K.Shahin,Muzey ishi. Muzeyshunoslik, -
-
-
-
-
-
-
Xudo Baxsh Sharq jamoat kutubxonasi (Hindiston) to'plamida O'zbekiston qo'lyozma merosi (2-qism)
F.F. Abduxoliqov, Sh. Bedar, A.R. Bedar, D. Karomat,Kutubxona fondlarini o‘rganish va ulardan foydalanish, -
-
-
-
Ижтимоий ҳимояга оид Қуръони карим оятлари ва ҳадислардан намуналар
К.Комилов, Д.Мақсудов,Dinshunoslik, -
-
-
-
Milliy siyosat,
-
-
-
-
Turk va Islom san'ati muzeyi to'plami (Istanbul, Turkiya)
F.F. Abduxoliqov, E.Aytar, K.Shahin,Istanbuldagi Turk va islom san'ati muzeyi islom olamining umaviylardan tortib usmoniylargacha bo'lgan barcha mundansyntiarini aks ettiruvchi osori atiqalar to'plamiga ega. Eksponatlarning umumiy soni 40 000 birlikdan oshadi. Bular kulolchik, haykaltaronklik shisha yog'och, tosh va metall, zargarlik buyumlari, gilamlar, miniatyuralar va xattotlik durdonalaridir. Qo'lyozmalar fondining salmogli qumini temuriylar davrida yaratilgan namunalar tashkil etadi. Bular XV asr o'rtasi - ikkinchi yarmida Hirotda va saltanatning boshqa shulsarlaride ko'chirilgan Qur'on qo'lyozmaları, kitobat san'atining boshqa ajoyib namunalari bo'lib, ular orasida Husayn Boyqaro devoni to Sharafiddin Ali Yazdiyning 1486-1487-yillarga ond "Zafaruona asari alohida e'tiborga molik. Mazkur kitab-albom O'zbekiston qo'lyozma merosining ushbu qismi bilan yaqindan tanishish imkonini beradi. Ushbu nashr nafaqat olim va tadqiqotchilar, balki O'zbekistonning boy madaniy merosiga qiziquvchi barcha muhalliy ze sorijiy o'quvchilar, yosh avlod vakillari uchun mo'ljallangan. Jahonda o'xshashi yo'q ushbu Layiha mustaqillik yillarida yaratilgan imkoniyatlar va O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning o'zbek xalqining madaniy, tarixiy va intellektual merosini asrab-avaylash, boyitish hamda yanada ko'paytirish masalalariga bo'lgan shaxsan e'tibori tufayli amalga oshirilmoqda
-
Хоразм анъанавий кийимлари
Шоира Нуруллаева,Мазкур монографияда XIX асрнинг охири ва ХХ асрнинг биринчи ярмида Хоразм воҳаси ўзбекларининг анъанавий либослари тарихи ва улар билан боғлиқ урф-одат .анъаналарни этноҳудудий хусусиятлари таҳлил этилган.
-
Ниятнинг кучи
Синельников В.,Бу китоб ҳаётдаги истакларингизга муносабатингизни ўзгартиришга, иродангизни кучли, ҳаётингизни эса-ёрқин ва бахтли қилишга ёрдам беради
-
Ойдиннинг ойдин йўли.
М.Матмуродова,Биринчи ўзбек адибаси, талантли ҳикоянавис, драматург Ойдин (Манзура Собирова) таваллудининг 100 йиллигига бағишланган ушбу методик-библиографик қўлланма адиба ижодини, меросини чукур ўрганиш, тарғиб қилишда ахборот- кутубхона ва ахборот-ресурс марказлари ходимларига ёрдам бериш максадида тузилган. Унда ахборот-кутубхона ва ахборот- ресурс марказларида ўтказиш мумкин бўлган тадбирлар туркуми ҳақида маълумотлар берилган.
-
Олмон хандалари
Й. Пардаев,Эътиборингизга ҳавола этилаётган тўплам олмон (немис) хандаларидан ташкил топган. У еттита бўлимдан иборат. Ёзувчи ва шоирлар, шифокорлар, аёллар ҳуқуқини муҳофаза қилиш ходимлари, савдо ходимлари ва турли ичимликлар тўғрисида тилдан тилга кўчиб юрган латифалар ўзбек тилига ўгирилиб, эътиборингизга ҳавола этилмоқда. Тўғри, маълум бир халқ учун воқеалар иккинчи бир халқ учун тушунарсиз ва ҳаттоки қандайдир эриш туюлиши мумкин.
-
Икки буюк саркарда. Чингизхон ва Амир Темур: ҳарбий санъати, стратегияси ва тактикаси
Михаил Иванин,Дунё тамаддунининг буюк тарихи ҳақида гап кетганда, бевосита Чингизхон ва Амир Темур номлари алоҳида тилга олинади. Ушбу китоб айнан шу икки буюк саркарда ҳукмронлигига бағишланган. Асарда Чингизхон ва Амир Темур ҳукмдорлик қилган давр, ўша давр сиёсати, ҳар иккала ҳукмдорнинг ҳарбий санъати, юришлари, истилолари ҳарбий мутахассислар томонидан чуқур таҳлил қилинган.
-
-
Муқаддас авесто изидан
Тоҳир Карим,Ушбу китобда ҳалқимизнинг миллий қадриятларимизнинг манбаларидан бўлмиш муқаддас Авесто ёзма ёдгорлиги тўғрисида қизиқарли маълумотлар тўпланган.
-
Xudo Baxsh Sharq jamoat kutubxonasi (Hindiston) to'plamida O'zbekiston qo'lyozma merosi (2-qism)
F.F. Abduxoliqov, Sh. Bedar, A.R. Bedar, D. Karomat,Hindistonning yirik milliy kutubxonalaridan biri, Bihar shtati Patna shahrida joylashgan Xudo Barsh Sharq jamoat kutubxonasi 1891 yil 29-oktyabrda Bahodar Xudo Baxsh Xon tomonidan jamoatchilik uchun ochilgan, Kolleksiyada dastlab 4000 ta qo'lyozm jumlangan eb, ulardse 1400 tasi Xudo Baxsh Xonga otasi Mavlaviy Muhammad Baxshdan meros qolgan. Keying yillarda to'plam doimiy ravishda kengayib borgan. Bugungi kunga kelib, unda IX-XX asrlarga oid arab, fors, sanskrit, urdu, turkry, pusht, ca boshaa tillardagi 35 000 ga yaqin (tamladan, 21 000 nodir) qo'lyozma miszalari bor. Kolleksiyada, shmoningdek, rojputlar va boboular davrlarida yaratilgan 2000 dan ortiq miniatyuralar mavjud. Temuriylar tarixiga oid Tarie-i Xanadon-i Temuriya" qo'lyοτη kolleksiya durdonasi hisoblanadi. "O'zbekiston madaniy merosi jahon to'plamlarida" loyihasi Xudo Barsh kutubxonasi to'planadagi O'zbekiston tarixi va madaniyatiga oid qo'lyozma kitoblarni ikki jildda taqdim etmoqda, Mazkur jildga aniq fanlar, tibbiyot, fuisafa filologiya, grammatika va boshqa ko'plab sohalarga oid arab va fors tillarida yozilgan asarlar qo'lyozmalari hanoka turkių tiltagi qo'lyozmalarga oid ma homotlar kiritilgan.
-
Тарих ва адаб бўстони
Ш.Юсупов,Таниқли адабиётшунос ва муаррих Шариф Юсуповнинг бу китобида ҳозирги тарих фанининг кам ўрганилган ёки умуман ўрганилмаган жиҳатлари ёритилган, долзарб муаммоларга эътибор қаратилган.
-
Қадимий мудофаа қўрғонлари
Алламбергенов М.,Рисола тарих фани ўқитувчилари учун фойдадан холи бўлмай, ундан ёшларни ватанпарварлик руҳида тарбиялаш, авлод-аждодларимизнинг ҳаёти, маданияти ва тарихи билан тўлароқ таништиришда фойдаланиш мумкин.
-
Андижон тарихи
Б.Х.Матбобоев,Китоб аввало мутахассислар - археологлар, тарихчилар, этнографлар, шаркшунослар х,амда олий ўкув юртлари ижтимоий-гуманитар факультетларининг талабалари, магистрантлари, шунингдек кенг ўкувчилар оммаси учун мўлжалланган.
-
Ижтимоий ҳимояга оид Қуръони карим оятлари ва ҳадислардан намуналар
К.Комилов, Д.Мақсудов,Ислом дининг мўтабар манбалари- Қуръони карим ва ҳадиси шарифларда эзгулик, яхшилик, мулойимлик, хайр-саҳоват, каттага ҳурмат, кичикка иззат, меҳр-оқибат, муҳтож ва етимларга ёрдам кўрсатиш, аҳил-оила, инсонлар ва барча жонзотга шафқатли бўлиш, одамлар билан муросада яшаш лозимлиги кўп бора таъкидланган. Ушбу рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Дақиқа қадри 1
А Абдуллаев,Инсон танасини бадантарбия билан қандай чиниқтириб борса, мия фаолиятини ҳам ривожлантириб бориши керак. . Бу билан айтмоқчики, мияни ўстириш учун энг камида аввал уни ишлатиш зарур. Ушбу китобда Шахснинг интеллектуал салоҳиятини оширишда таълимнинг роли аск эттирилган.
-
Дақиқа қадри 2
А.Абдуллаев,Инсон танасини бадантарбия билан қандай чиниқтириб борса, мия фаолиятини ҳам ривожлантириб бориши керак. . Бу билан айтмоқчики, мияни ўстириш учун энг камида аввал уни ишлатиш зарур. Ушбу китобда Шахснинг интеллектуал салоҳиятини оширишда таълимнинг роли аск эттирилган.
-
Ичиндаги ичиндадур
Румий Ж.,Ишиндаги ишиндадур Мавлона Жалолиддин Румийнинг турли мажлисларда билдирган <<утлуг>> фикирларидан таркиб топган.Сиз ушбу рисолани укиб, инсон ва олам, онг ва борлик, инкор ва исбот, хаёл ва амал сингари фалсафий тушунчаларнинг асл мохиятини англайсиз. Ва хамма нарса Узингиздан, хамма нарса Узингиздан эканлигига яна бир бор иймон келтирасиз.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий мажлисга Мурожаатномаси
жамоа,Арзон уй-жойлар қуриш, давлат ва жамият қурилиши , сайлов кодекси.
-
Стрессдан эмланиш
Валерий Синелников,В. В. Синелников машҳур амалиётчи психотерапевт, психолог, минглаб одамга соғлиғини тиклаш, моддий фаровонлигини ошириш, ҳаёт қувончини ҳис қилишга ёрдам берган оддий ва самарадорлиги билан ўзига хос бўлган психологик методикалар муаллифи. Унинг бу китобидан қандай қилиб онг остингиз имкониятидан куч ва энергия тўплаш, муаммоларингизни тушуниш, стресс ва касаллик нималигини батамом унутиш учун фойдаланиш мумкинлигини билиб оласиз. Китоб шифобахш кучга эга. Унинг ижобий таъсири китобни қўлга олган пайтингизданоқ бошланади
-
Ўзбек миллий фалсафа мактабининг асосчиси
Бўри Қодиров,Мазкур рисола Иброҳим Мўминовнинг хаёт йўли ва илмий фаолиятига бағишланган.