-
-
Umumiy psixologiya,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
РЕЗЕРВЫ ЧЕЛОВЕЧЕСКОЙ ПСИХИКИ
Л.П.Гримак.,Первое издание книги вызвало определенный резонанс среди читателей. При этом если меньшая их часть (назо-вем их «теоретиками») в основном проявила интерес к уяснению содержательно-методологической стороны пси-хологии активности, ее концептуальных построений, по-ложения в системе классификации психологических наук и т. п., то подавляющее их большинство («практики») — к тем психологическим знаниям, которые можно исполь-зовать для решения разного рода прикладных, профес-сиональных, а то и собственно жизненных проблем.
-
Мукаммал хотира ёхуд миянгиз қобилиятларини қайта кашф қилинг
Раҳмонов Ш.,Тақдим этилаётган китоб инсон хотирасининг имкониятлари, сирсиноатлари ҳақида. Шунингдек, ушбу китобда сиз миянгиз қобилиятларини шакллантириш, хотирангизни ўткирлаштириш ва ўрганиш имкониятларингизнинг нималарга қодирлиги ҳақидаги маълумотлар билан танишасиз. Ҳар бир бобда келтирилган мавзулар юзасидан машқлар ва тавсиялар орқали ёдлаш қобилиятингизни мукаммаллаштирасиз.
-
Morrining seshanba darslari
Mich Elbom,Mich Elbom (toʻliq ismi – Mitchel Devid Elbom) – AQSHlik jurnalist, yozuvchi, kinodramaturg, musiqachi va suxandon. 1958-yil, 23-may kuni AQSHning Nyu-Jersey shtatida tugʻilgan. “Morrining seshanba darslari”, “Siz Jannatda uchratuvchi besh inson”, “Yana bir kunga”, “Jannatdan dastlabki qoʻngʻiroq” va boshqa bir qancha kitoblar muallifi. Kitoblari dunyo boʻylab 39 milliondan ortiq nusxada sotilgan
-
Umumiy psixologiya
P.I.Ivanov, M.E.Zufarova,Mazkur darslikda psixologiya fanining muammolari, bilish jarayonlari, hissiyc va iroda, shaxsning individual psixologik xususiyatlari, ulaming nerv-filiologi mexanizmlari va psixik rivojlanish qonuniyatlari bayon etilgan. Darslik Oliy ta'lim muassasalarining o'qituvchi va talabalariga mo'ljallangan.
-
Розимикин мендан ҳаётим
Ёрқин Абдуллаев,ир одам туғилди, меҳнат қилди. Зиё тарқатди. Оила қурди. Оқил фарзандлар тарбиялади. Одамларга яхшилик қилди. Мансаб талашмади. Ортиқча ҳою-ҳавасларга берилади.
-
Шукроналик ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Бу китобда шукроналик ва унинг ортидан келувчи осудалик борасида сўз кетади.
-
Одоб ва осудалик 18. Биринчи жилд
Ёрқин Абдуллаев,Одоб ( адаб) нима? Унинг дебочаси қаерда? Она қорнидами, ота-она ибратидами
-
Одоб ва осудалик 19 .Иккинчи жилд
Ёрқин Абдуллаев,Ким нимани ютса фақат одоб билан ютади, қуласа ҳам фақатгина беодоблиги туфайли қулайди.
-
Одоб ва осудалик. 20-сир. 3-жилд
Ёрқин Абдуллаев,Ким нимани ютса фақат одоб билан ютади, куласа ҳам фақатгина беодоблиги туфайли қулайди. Шу маънода ҳар қандай жамиятнинг осудалиги ва фаровонлиги ҳам энг аввало, фуқароларнинг одобу ахлоқига боғлиқ. Бу исбот талаб қилмайдиган оддий ҳақиқат. Ушбу китоб (сир) ана шулар ҳақида.
-
Шайтондан панох ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Айтишларича, шайтон инсонни гунох; ишларга ундаб, уни йулдан ураверар экан. У жуда ёмон экан. Эҳтиёт бўлиб турмасангиз, хар бир ишингизни назорат тарозусида тортиб турмасангиз, у ўзингизнинг гўштингизни ўзингизга едирар экан, ишонаверинг! У ақлингизни батамом ишлатмай кўйиши мумкин экан. Качонки, инсон гунох, ишларни ўзига одат қилиб олгач, шайтон уни тинч кўяркан. Сабаби, энди унга иш к,олмаган. У уз ишини қойилмақом даражада бажариб бўлган. Инсон эса энди шайтоннинг ишини ўзи бажараверар экан. Шундай аҳволга тушмаслик учун шайтондан панохланиш зарур.
-
Китобхонлик ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Китоб нега укилади? Илм олиш исгагида. Илм олишнинг нима зарурияти бор? Инсон уаётининг мазмун-моуиятини англаб етиш учун. Инсон мавжудлигининг асл моуиятини очиш калити борми? Бор. Бу - китоб укимокдик ва укмокдикдир. Демак, ran яна айланиб китоб ва китобхонлик мавзусига бориб такалмокда. Хуш, бу жараёнда китоб ва китобхонликнинг осудаликни таьминлашдаги урни кандай?
-
Кексалик ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Кексалик Яратганннинг улуг неъматларидан биридир. У чак,ирилмаган мех;мон ва биз билан маслахатлашиб келмайди. Балки у вакт так,озоси булиб бу жараён ёшликдаги умид ва жасорат суна бошлаган кундан бошланади. Шу маънода баримиз кексалик деган манзилга бораётган йулдошлармиз. Биров олдин, биров кейин. Биров ибрат мактаби билан, биров усиз.
-
Касаллик ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Касаллик тўғрисида дунёда миллионлаб китоблар, дарслик ва ўқув қўлланмалар, монография ва илмий мақолалар ёзилган ва чоп этилган.
-
Ўлимни эслаш ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Хар нарсанинг ибтидоси булганидек, интихоси хам бор. Банданинг тутилиши ибтидо булса, унинг улими интиходир. Улим - хак,. Бирок, у жуда хам узок, яъни качон келишини хеч ким билмайди. У жуда хам якин, кош ила кабокдан хам якин. К,ачон, кай холда келиши номаълум булган, сирлар ичига яширинган. Улим шарбатини хар бир инсон, албатта, тотади
-
Статистика:мактаб яратган олим
Ф. Каримов,Ушбу китобда Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, Олий таълим аълочиси, иқтисодиёт фанлари доктори, профессор Ё.Абдуллаевнинг 80 йиллигига бағишлаб устозлар, дўстлар, шогирдлар ва қариндош-қишлоқдошларнинг дил изҳорлари жамланган. Китоб барча ўқувчиларга манзур бўлади деган умиддаман.
-
Меҳнат ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Китоб "Осуда яшашнинг 99 сири" номли туркумининг навбатдаги сири бўлиб, барча китобхонларга катта қизиқиш уйғотади, деб умид қиламиз.
-
Илм ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Инсоният азал-азалдан билим олишга ва шу орқали тараққиётга, юксалишга эришишга интилиб келган.
-
Вакт ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Ҳар тонг, бир жайрон уйқудан уйғонар, Африкада! Миясида фақат бир ўй бор: энг чопағон арслондан ҳам тезроқ югуришим керак. Акс ҳолда, йиртқичларга ем бўламан.
-
Бойлик ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Бойлик нима? Агар бу саволнинг жавоби биттагина китобга сиғадиган даражада осон ва жўн бўлганида эди, эҳтимол, бани башар ҳаёти бу қадар мураккаб силсилалар талошига, кувончу фожиаларга, шодлигу изтиробларга, йўқотишу топишларга чоғишган ҳолда кечмасди.
-
Меьёр ва осудалик
Ёрқин Абдуллаев,Аслида дунё, ҳаёт деганимиз битилган ва битилмаган қонунлардан қурилган-меъёр, мезон. Биз эса шу меъёрни бузиш билан андармон бўлип умр деганларини яшаб ўтаверамиз.