-
-
-
Umumiy biologiya,
-
Umumiy biologiya,
-
-
-
-
-
-
Umumiy biologiya,
-
-
-
-
Основные вопросы цитологии
Арронет Николай Иосифович , Арронет Валентина Николаевна , Жинкин Лев Николаевич,Umumiy biologiya, -
-
-
Umumiy biologiya,
-
Ёшга оид физиология
Л. С. Клемешева, М. С. Эргашев,Мазкур ўқув қўлланмада анатомия-физиология фанининг болалар ва ўсмирларнинг ёш хусусияти, инсон организмининг ўсиши ва ривожланиш қонуниятлари ҳақидаги материал ўрганилади. Темаларни баён қилишда педагогиканинг ва шахс психологиясининг умумий масалалари ҳисобга олинган.
-
Микробиология
Х.Бурхонова,Микробиология микроблар, яъни жуда майда организмлар ҳақидаги фандир. Микробиология грекча сўз бўлиб, микрос-майда, биос –ҳаёт, логос –фан маъносини билдиради. Микробиология фани микроорганизмларнинг тузилишини (морфологиясини) ва биологик хусусиятлариин табиатда юз берадиган турли просесслардаги ролини, инсон ҳаёти учун уларнинг фойдасини усилларини ўргатади.
-
Одам генетикаси ва унинг баъзи социал масалалари.
Оқилов .А.Т. Ҳамидов .П.Ҳ.,Монография одам генетикаси ва унинг социал проблемалари масалаларига қизиқадиган китобхонларга мўлжалланган.
-
Биология ва тиббиётда математик моделлаштириш асослари
Мухамедиева Д.К,Монография математик моделлаштириш фанига бағишланган бўлиб, унда математик моделлаштириш тамойиллари, босқичлари, математик моделлаштришнинг интеллектуал ядроси, объектлар, жараёнлар ва ҳодисаларнинг математик моделларини қуриш усуллари ёритилган. шу билан бирга мазкур моделларни ҳисоблаш алгоритмлари, бу алгоритмлар асосида яратилган дастур ёрдамида ҳисоблаш тажриблаларини ўтказиш ушбу ишда ўз аксини топган.Бундан ташқари математик статистика асослари ҳам қисқача баён этилган.
-
Генетика асослари ва чорва молларини урчитиш
Собиров П.С, Дўстқулов С.Д,Дарслик "Генетика" ва "Чорва молларини урчитиш" қисмларидан иборат. I қисмда генетиканинг қисқача тарихи, унинг бошқа фанлар билан боғлиқлиги, эволюцион таълимот, ирсият ва ўзгарувчанлик қонуниятлари, генларнинг ўзаро таъсири, ирсиятнинг хромасома назарияси каби муҳим масалалар қисқача ва содда қилиб баён этилган.II қисмда уй ҳайвонларининг келиб чиқиши, уларнинг индивидуал тараққиёти, конституцияси, экстерьери ва интерьери, маҳсулдорлиги ҳамда ҳайвонларни танлаш, саралаш, зот тўғрисидаги таълимот батафсил талқин этилган.
-
Biologiya
Abdulxayeva M. M, Yusupova N. S., Abdulxayeva D. S.,Qo'llanmada botanika, zoologiya, odam anatomiyasi, sitologiya, umumiy biologiya bo'yicha mavjud darsliklarda va abituriyentlar uchun chiqarilgan turli qo'llanmalardagi asosiy ma'lumotlarni to'plab, abituriyentlarga kerakli barcha ma'lumotlarni qamrab olinishi bilan birga, biologiyani o'rganuvchilar uchun qiziqarli bo'lgan bir qancha qo'shimcha ma'lumotlar ham berilgan.
-
Biologiya atamalarining izohli lug'ati
A.Zikriyayaev, S.Fayzullayev,Ushbu lug'at umumiy biologiyadan tuzilgan dastlabki izohli lug'at bo'lib, uning asosiy maqsadi tez sur’atlar bilan rivojlanib borayotgan biologiyada keng foydalanilayotgan 3000 ga yaqin tushuncha hamda atamalarga keyingi ilm-fan taraqqiyoti darajasida qisqacha izoh berish bilan o'quvchilar bilim doirasini kengaytirishga hissa qo'shishdir
-
Ўсимликлар биоэкологияси
С.М.Мустафаев, А.Холмуродов,Ёввойи ҳолда ўсадиган ўтлар ва ўсимликлар жамоасини ўрганиш методлари бўйича тақдим этилаётган мазкур қўлланма кириш, асосий қисм ва хулосадан иборат бўлиб, унда ўсимлик турлари ва жамоаларини биоэкологик ўрганишга оид кузатиш ва тажрибалар олиб бориш методлари баён этилган.
-
Биологияни ўрганишда политехника таълими методикасига дорир баъзи масалалар.
Қўлланмада ботаника зоология одам анатомияси физиологияси ва гигиенаси ҳамда умумий биология курсларида берилган политехника таълими элементларининг мазмуни ҳақида баён этилган .
-
Ирсият нима
С.Откқузиев.,Китобча тирик организмлар моҳиятининг асоси бўлган ирсий масалалар содда тилда баён этилган .Генетика фанига асос солган буюк олим Грегор Мендел ва унинг кашфиёти устида устида батафсил тўхтаб ўтилади .
-
Odam va hayvonlar fiziologiyasi
Rajamurodov Z. T., Rajabov A. I., Bozorov B. M.,Darslik ham odam, ham hayvonlar organizmi, uning tarkibiy qismlarida kechayotgan hayotiy jarayonlarni o`rganishga yordam beradi. Kitob oliy ta'limning tabiiy yo'nalishlarida tahsil olayotgan talabalar, shuningdek, ushbu sohaga qiziquvchi keng kitobxonlar ommasiga mo`ljallangan.
-
Ҳужайра ва ривожланиш биологияси
Б.Исроилова.,Цитологияда асосан ҳужайра тўғрисидаги таълимот ҳужайра назарияси ва унинг аҳамияти хаётнинг хужайрасиз ва хужайравий шакллари хужайранинг кўпайиши тўғрисида сўз боради .
-
Энциклопедический словарь юного биолога
Аспиз М.Е.,Словарь посвящен одной из важнейших в современном мире наук — биологии. В нем содержится около 300 статей, в которых рассказывается о происхождении жизни и закономерностях ее развития, строении и функцих живых существ — от целого организма до клеток и молекул. Большое внимание уделено использованию достижений биологической науки в народном хозяйстве, вопросам охраны природы.
-
Биологик химия
Ермолаев М. В.,Дарсликнинг учинчи нашри қайта ишлан-ган ва тўлдирилган. Асосий ўзгаришлар мате-риалнинг композициясига тегишлидир, у классик биохимияда қабул қилинган статик ва динамик биохимияга аниқ бўлинган.
-
Основные вопросы цитологии
Арронет Николай Иосифович , Арронет Валентина Николаевна , Жинкин Лев Николаевич,Основные вопросы цитологии : для студентов-заочников педагогических институтов / Н.И. Арронет, В.Н. Арронет, Л.Н. Жинкин ; Главное управление высших и средних педагогических учебных заведений Министерства просвещения РСФСР, Московский государственный заочный педагогический институт
-
Бионика
Литинецкий И.Б.,Книга поможет учителям привить млодежи любовь к природе, к будинчному труду биоников, увлечь романтикой биионического творчества.
-
Gistologiya
E.Qodirov,Malumki, shu vaqtgacha «Gistologiya» kursidan dastur asosida darslik yozilgan emas. Shuni nazarda tutib, ushbu darslikda umurtqalilardan amfibiyalar, reptiliyalar, qushlar va sut emizuvchi hayvonlar to‘qimalarining gistologik tuzilishiga oid ma’lumotlar zamonaviy usullardan foydalanib, hozirgi zamon talablariga javob beradigan darajada yoritilgan. Darslik universitetlar va pedagogika institutlarining biologiya fakultetlari talabalariga mo‘ljallangan.
-
Беруний шифобахш гиёхлар ҳақида
Р.Р.Собиров, Х.Х.Холматов, Р.С.Собиров,Хозирги даврда кимёвий йул билан олинадиган дори дармонларнинг сони нихоятда ошиб бориши улар орқали чиқариладиган асоратларнинг бод қўзғаши захарланиши ва хаказо сони кескин кўпаймоқда