-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Узлуксиз таълим бўғинлари учун она тилидан муқобил дастурлар
Розиқов О. , Мирзаева М. , Жабборова Г.,Tilshunoslik, -
-
-
-
-
-
-
Ўзбек адабий тили тарихи
Турсунов У., Ўринбоев Б., Алиев А.,Мазкур дарсликда ўзбек адабий тилининг энг қадимги даврдан ҳозиргача бўлган тараққиёт босқичлари тарихий-сиёсий асосда тадрижий таҳлил этилган. Адабий тил ривожига Махмуд Кошрарий, Юсуф Хос Хожиб, Аҳмад Яссавий, Рабғузий, Хоразмий, Лутфий, Атоий, Алишер Навоий, Бобур, Мухаммад Солиҳ, Абулгози Баҳодирхон, Турди, Махмур, Гулханий, Фурқат, Завеяй, Хамза, Чўлпон, Абдулла Қодирий, Ойбек, Ғафур Ғулом, Абдулла Қаҳҳор каби суз санъаткорларининг қўшган ҳиссалари, уларнинг тил ва услуб соҳасидаги ўзига хос томонлари мунтазам баён қилинган.
-
Foundation and earth
Isaas asimov,The Tower Bridge* cleared itself of midgets and toy vehicles and raised its two arms, and then she passed underneath, accompanied
-
Ўзбекистоннинг кўҳна туркий-рун ёзувлари
Раҳмонов Н., Матбобоев Б.,Мазкур китобда Ўзбекистон ҳудудидан кейинги йилларда топилган қадимги туркий-рун ёзувлари таҳлил қилинган. Шунингдек туркий-рун ёзувларини ҳудудийлаштиришга оид янги қарашларга муаллифлар ўзларининг муносабатини билдирадилар Ўзбекистоннинг кўҳна ёзувларини илмий жиҳатдан ўрганишга оид ўзларининг таклиф ва мулоҳазаларини баён қилади.
-
Black Beauty
Anna Sewell,Right of Privacy, or the Right to Be Let Alone. This book is not aimed at lawyers, law libraries, or law schools, but at laymen. Of all the millions of words for which the legal profession is annually responsible, most of..."
-
Soviet Daghestan in foreign historiography
M. A. Daniyalov,A revolutionary, who despised the masses. An aristocrat, who loathed the ruling class. A minority of one. A great lyric poet.
-
Woif Biermanm
Der Antor,"She came gliding along London’s broadest street, and then halted, swaying gently. She was a steamship of some 3,500 tons, flying the flag
-
Граматика ўқитишнинг лингвистик асослари
Т. Мирзақулов,Сўнгги йилларда ўзбек тилшунослигида эришилган ютуқлар таълим мазмуни ва ўқитиш усулларига туб ўзгаришлар киритиш заруратини вужудга келтирди. Бундай зарурат Ўзбекистон Республикасининг давлат тили ҳақидаги Қонуни мантиқидан келиб чиқади. Ўзбек тилининг давлат тили мақомига эга бўлиши унинг имкониятларини ижтимоий ҳаётнинг барча соҳаларида тўла рўёбга чиқаришга ундайди. Ана шу имкониятларни тегишли даражада кўрсатиш ва амалда мустаҳкамлаш, айниқса, она тили ўқитувчилари зиммасига катта масъулият юклайди.
-
Heinrich boli the safetynet
Leila Vennewitz,An ex-dandy, who dressed like a condemned convict. A philosopher of love, who was ill at ease with women. A revolutionary, who despised the masses. An aristocrat, who loathed the ruling class. A minority of one. A great lyric poet.
-
Ўзбек тили
Назаров К., Сайфуллаева Р. , Убайдуллаева М.,Кишилар тил воситаси билан-ўзаро алоқа боғлаб, ўз фикрларини баён қилиб, бир-бирларининг мақсадларини тил орқали тушунадилар ва тушунтирадилар. Демак, одамларнинг ҳаётида тилнинг аҳамияти катта.
-
Ўзбек ва рус тилларини қиёслаш
Ш.Раҳматуллаев,Ушбу қўлланма ўзбек тили билан рус тилининг товуш тизимидаги, грамматик қурилишидаги ўзаро ўхшаш нуқталар таъкидланиб, асосий эътибор бу икки тил тузумидаги энг муҳим фарқларни қиёсан баён этишга қаратилди. Қўлланма Ўзбекистон республикаси олий ўқув юртларида "ўзбек тили ва адабиёти" ихтисослиги бўйича, шунингдек "ўзбек мактабларида рус тили ва адабиёти" ихтисослиги бўйича таълим оладиган талабаларга мўлжалланган.
-
Ўзбекча-арабча сўзлашгич
Б.Ибраҳимов,Қўлингиздаги «Ўзбекча-арабча сўзлашгич» олий ўқув юртларининг шарқ факультети ёки араб бўлимларининг қуйи курс талабалари ҳамда ўзбек тили ва адабиёти факультетларида араб тилидан таҳсил кўраётган толиби илмлар, араб тилига ихтисослашган махсус ўрта мактабларнинг юқори синф ўқувчилари, кечки араб тили курсларининг тингловчиларига мўлжалланган.
-
Ўзбек тили систем лексикологияси асослари
Неъматов Ҳ.,XX аср тилшунослик фанидаги кескин бурилиш нимадан иборат? Бу тилға тизим сифатида ёндашиш ҳамда тил ва нутқ ҳодисаларини фарқлашдан иборатдир. Назариётчи тилшуносларнинг ушбу саволга шундай жавоб беришлари айни ҳақиқат. Бинобарин, тил ва нутқ ҳодисаларини фарқлаш, тилга тизим сифатида ёндашиш, тилни тизим қонуниятлари асосида ўрганиш тилшуносликда катта бурилиш ясади ва тилшунослик фанининг ривожига жиддий туртки бўлди.
-
Саводи таълим
Шермуҳаммад Мунис,Ушбу китобча минг йиллик маънавий меросимиз яратилган хат ҳақида мукаммал маълумот берувчи асл манбалардандир.
-
Узлуксиз таълим бўғинлари учун она тилидан муқобил дастурлар
Розиқов О. , Мирзаева М. , Жабборова Г.,Ўзбек тили Ўзбекистан Республикасининг давдат тилидир. Илм-фан ютуқлари, урф-одат ва анъаналар давлат тилида ўрганилади, асралади, авлоддан-авлодга мерос қилиб қолдирилади. Ҳаётнинг барча соҳада тўпланган нжтимоий тажриба она тили орқали узлаштирилади ва ўрганилади.
-
Политические идеи французской буржуазной историографии
M.A.Alpatov,В развернувшейся ныне острейшей борьбе между идеологией.
-
O'zbek tilining katta imlo lug'ati
A.Begmatov, A.P.Madvaliyev, Y.R.Odilov,Ushbu lug'at lotin yozuviga asoslangan o'zbek alifbosida tartib berilgan, o'zbek tili leksikasida bir qator so'zlar imlosida keyingi yillarda ro'y bergan sezilarli o'zgarishlarni hisobga olgan avvalgi imlo lug'atlariga nisbatan so'z va terminlarni kengroq aks ettirgan lug'atdir. U 2013-yilda nashr etilgan O'zbek tilining imlo lug'ati asosida nashrga tayyorlandi. Lug'at ta'lim tizimining barcha bo'g'inlaridagi o'qituvchi o'quvchi va talabalarga ommaviy axborot vositalari xodimlariga nashriyotlar muharrirlari va musahhihlariga umuman keng kitobxonlar ommasiga mo'ljallangan.
-
-
O`zbek tilining izohli lug`ati
E. Begmatov , A.Holiyev, T.Mirzayev,Ushbu ko‘p jildli “O‘zbek tilining izohli lug‘ati” uning lotin yozuviga asoslan-gan o'zbek alifbosida tayyorlangan dastlabki nashri hisoblanadi. Lug’at hozirgi o'zbek adabiy tilida keng iste’molda bo’lgan 80 mingdan ortiq so‘z va so‘z birik-malarini, fan, texnika, san’at va madaniyat sohalariga oid terminlami, bit necha shevada qo‘llanadigan so‘zlami, ba’zi tarixiy va eskirgan atamalami o‘z ichiga ola-di. Lug’atda berilgan so’zlaming amalda qo‘llanishi XX asr hamda XXI asming dastlabki davri 0‘zbek adabiyoti va matbuotidan olingan misollar bilan dalillangan. Lug*at o’zbek tilshunoshgi va turkiyshunoslik bo‘yicha mutaxassislar, tarjimonlar, ommaviy axborot vositalari xodimlari, oliy ta’lim muassasalarining o‘qituvchilari va talabalari, shuningdek, keng o‘quvchilar о m ma si uchun mo’ljallangan.
-
Poesie de la France du XX siecle.
T.V.Balgoshova,Лирическим выражнием французкой нации хотел видеть.
-
Manuel de francais
M.A.Abdurazzaqov,Manuel de francais iv a l'usage des etudiantes des Facultes des langues etrangeres des universites.