-
-
Ўрта Осиёдаги илк шаҳарлар ва давлатлари тарихидан
Исҳоқов М., Қудратов С., Қодирова д.,Tarix, -
-
-
-
-
-
-
-
-
Бобурий подшоҳ Аврангзеб. Маъосири Оламгирий (Оламгирнинг хайрли ишлари) (1658-1707)
Сокий Мухаммад Мустаъидхон,Tarix, -
-
Vatan tarixi (O‘zbеkiston sovеt mustamlakachiligi davrida) Uchinchi kitob
Rustambek Shamsutdinov, Shodi Karimov,Tarix, -
-
-
Tarix,
-
Tarix,
-
-
История Узбекистана
Р.М.Абдуллаев, В.Л.Генппке Э.М.Джаббарова,Учебное пособие для студентов ненсторнческих специальностей.Высшая школа призвана готовить высококвалифицированных специалистов, обладающих широким кругозором, глубокой социально-гуманитарной подготовкой, современным мышлением.
-
Ўрта Осиёдаги илк шаҳарлар ва давлатлари тарихидан
Исҳоқов М., Қудратов С., Қодирова д.,Ушбу ўқув қўлланма 5-220200- тарих бакалавриат таълим йўналиши бўйича амалдаги ишчи дастури асосида тайёрланган бўлиб, унда Ўрта Осиёдаги илк шаҳарлар ва давлатлар пайдо бўлишининг шарт-шароитлари, типологияси, давлатчилик шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари илк давлатлардаги ижтимоий муносабатлар ўзбек халқининг, ўзбек давлатчилиги манбаи эканлиги тўғрисидаги масалалар ёзма ва археологик далиллар асосида кенг ёритилган. Ўқув қўлланма тарих йўналиши бўйича таълим олаётган талабаларга мўлжалланган. Ўқув қўлланма Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қошидаги Мувофиқлаштирувчи Кенгаш томонидан нашрга тавсия қилинган (26.06.2004 йил, 43-сонли баённома).
-
Ўрта Осиё дизайни тарихидан
Нозилов Д,Ҳар бир соҳанинг, мутахассисликнинг ўтмиши, тарихибўлганидек дизайннинг ҳам тарихи бор. Бизни ўраб олган мухитнинг гўзал, ихчам, шинам, қулай бўлишига қадим замонлардан буён эътибор бериб қилинган. Мазкур мўъжаз қўлланмада маскан, рўзғор, хўжалик, амалий санъат буюмларининг тузилиши, шакли, безаги асрлар давомида шаклланиб боргани ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Хорезм в истории государственности Узбекистана
Р.А.Эшчанов,В данной монографии на основе обширного археологического и нумизматического материала, сведений письменных источников прослежены основные вехи становления, формирования и развития государственности на территории Хорезма с древнейших времен вплоть до 1924 г. в контексте развития государственности Узбекистана.
-
Ватан туйгуси
Бу борада юртимизда кўплаб амалий ишлар қилингани жамоатчиликка яхши маълум. Жумладан, маънавият му- аммоларининг муайян қирраларини ўрганиш, тадқиқ ва таҳлил этишга бағишлаб бир қанча илмий, оммабоп ки- тоб ва рисолалар, мақолалар ёзилди ва ёзилмокда. Инсон ҳаётида моддий эҳтиёжлар қанчалик муҳим аҳамият касб этса, маънавий эҳтиёжларга талаб ундан ҳам кучлироқ- дир. Шу боис ижодкорлар билан учрашувларнинг бирида Президентимиз маънавият масалаларига бағишлаб халқо- на, содда, ёшу қарининг юрагига бирдек етиб борадиган, ҳароратли тилда битилган бир китоб ёзилса, мақсадга му- вофиқ бўлур эди, деб истак билдирган эдилар.
-
История как история, история как наука
Алимова Д.,Данный том охватывает широкий спектр вопросов, касающихся истории Узбекистана XX века, а также места и роли исторической науки на современном этапе, проблем методологии и новых подходов в изучении истории. В него вошли работы автора, опубликованные в 1993—2007 гг., дополненные и переработанные с учетом новых научных данных. Монография представляет материалы не только в плане научно-методологического содержания, но и как ценный источник по истории и историографии Узбекистана.
-
Geografik kashfiyotlar tarixi
Usmon Sindorovich To‘pchiyev,Ushbu o‘quv qo‘llanmada insoniyat hayotida muhim ahamiyat kasb etgan geografik kashfiyotlar tarixi haqida so‘z yuritilib, unda geografik kashfiyotlar tarixi fanining maqsad va vazifalari, geografik kashfiyotlar tarixi yuzasidan amalga oshirilgan tadqiqotlar tahlili, geografik kashfiyotlar tarixini davrlashtirish masalalari, turli davrlarda yashab o‘tgan qomusiy allomalar, tarixchi, geograf va sayyoh olimlarning geografik bilimlar rivojiga qo‘shgan hissalari, umumiy qilib aytganda, insoniyatning o‘tmishidan to hozirgi kuniga qadar bo‘lgan geografik bilimlar taraqqiyoti keng va batafsil yoritilgan.
-
Авесто-бебахо маданий мерос
Бобожонов Хушнут,Ушбу рисола жаҳон маданиятининг бебахо дурдонаси,қомусий асар муқфаддас Авсетонинг 2700 йиллиги бағишланади
-
INSON EVOLYUTSIYASI VA OLD TARIX
O.U. MO‘MINOV, A.D. BABABEKOV,Mazkur О ‘quv qo ‘llanma “Inson evolyutsiyasi va old tarix ” fanidan “5120400-Arxeologiya” ta ’lim yo'nalishi uchun mo'ljallangan bo'lib, Tarix fakultetining “Arxeologiya” kafedrasi O'qituvchilari O. U. Mo'minov va A. D. Bababekovlar tomonidan ishlab chiqilgan. “Inson evolyutsiyasi va old tarix” fani о ‘quv qo 'llanmasiniyaratishda yetakchi xorijiy OTMlari о‘quv qo ‘llanmalari va darsliklariga asoslanib xorijiy boy tajribalardan foydalanildi.
-
Кармана Қадимий диёр
Ҳотамов Аҳтам , Бекниёзов Н.,Қўлёзма узлуксиз таълим тизими учун ўкув дастурлари, дарсликлар ва укув қўлланмаларини қайта кўриб чиқиш ҳамда янгиларини яратиш буйича ҳукумат комиссиясининг «Тарихий адабиётларни нашрга тайёрлаш ва чоп этиш буйича эксперт руҳи» томонидан нашрга тавсия этилди
-
Бобурий подшоҳ Аврангзеб. Маъосири Оламгирий (Оламгирнинг хайрли ишлари) (1658-1707)
Сокий Мухаммад Мустаъидхон,Азиз ватандошимиз Заҳириддин Муҳаммад Бобур тақдир тақозоси билан Ҳинд юртида улуғ бир салтанат қурди. Бу салтанат тарихга унинг асосчиси номи билан “Бобурийлар давлати " бўлиб кирди. Бобурий ҳукмдорларнинг энг узоқ (тўқсон бир ёш) умр кўрган ва ҳаётининг охирги дақиқаларигача (ярим асрдан кўпроқ) подшоҳликни бошқарган вакили - сулоланинг бешинчи бўғини Аврангзеб Оламгир бўлган. Шунга қарамасдан,маълум сабабларга кўра, унинг бу баракали умри ва подшоҳлик даври, Ҳиндистон тарихининг шу боби фанимизда жуда кам ёритилган. Мана, муҳтарам ўқувчи, қўлингизда у зотнинг ҳаётини ёнгинасида юриб кузатган, ҳар қадами ва ҳар ишига шахсан гувоҳ бўлган бир инсоннинг хотира китоби
-
Амир Темур салтанати
Люсьен Керен,Соҳибкирон Амир Темур ва унинг жаҳон тарихида тутган ўрни ҳақида Францияда ўнлаб тарихий-бадиий ва илмий асарлар яратил-ган. Мазкур асар 1980 йилда Париждаги «Пайот» нашриёти томо-нидан нашр қилинган. Шундан сўнг яна бир неча бор қайта-қайта босилган бу роман Самарканд тарихи билан бошланиб, Амир Темур-нинг дунёга келишидан умрининг охиригача босиб ўтган хаёт йўлини камраб олади. Унда сохибкирон барио этган салтанатнннг кейинги такдири хамда Бобурнинг хаётига алохида боблар ажратилган. Буюк бобокалонимизнинг Европа қироллари билан ўрнатган муносабатлари ҳақидаги қимматли маълумотлар хам илова килннган.
-
Жаҳон тарихидаги сулола ва давлатлар: қисқача сиёсий тарихи ва муҳим саналари (Энг қадимги даврлардан 1795 йилгача) 1-китоб
Ражабов Қ., Қандов Б.,Мазкур китобда жахон тарихидаги давлатлар, сулола ва подшоликларнинг қисқача сиёсий тарихи ва муҳим саналари инсоният тарихининг энг қадимги даврларидан бугунги кунгача бўлган хронологияси билан биргаликда ихчам тарзда баён қилинган.
-
Vatan tarixi (O‘zbеkiston sovеt mustamlakachiligi davrida) Uchinchi kitob
Rustambek Shamsutdinov, Shodi Karimov,Kitobda sovet mustamlakachiligining o'rnatilishi va unga qarshi o'lkamiz xalqlarining milliy ozodlik kurashlari, O'zbekistonning sovet rejimi sharoitidagi ahvoli, xalqning tortgan zahmatlari, ikkinchi jahon urushidagi ishtiroki, covetlar istibdodining kuchayishi va unga qarshi milliy uyg'onish va uning bosqichlari, istiqlol uchun kurash keng qo'llamdagi, xilma-xil xujjatli manbalar asosida aks ettitilgan.
-
Vatan tarixi - Birinchi kitob
Rustambek Shamsutdinov, Shodi Karimov,Mustaqil taraqqiyot yo'lidan borayotgan O'zbekiston xalqi ijtimoiy-iqtisodiy hayotning barcha jabhalarida ulkan muvaffaqiyatlarni qo'lga kiritmoqda. Qo'lingizdagi «Vatan tarixi» o'quv qo'llanmasi ham ana shu istiqlol mevasidir. Qo`llanmada juz'iy kamchiliklar bo`lishi mumkin. Kitobxonlarga barcha fikr va mulohazalari samimiyat bilan qabul qilinadi.
-
Jahon teatri tarixi
S. Tursunboyev,Qo'llanmada Ovro'po teatrining antik davrdan XXI asrgacha bo'lgan ikki yarim ming yillik tarixi bayon qilingan. Unda qadimgi yunon fojianavislaridan boshlab keyingi davrlar Ovro'po teatri rivojida muhim o'rin tutgan dramaturglar, aktyor va rejissorlar ijodi, turlicha badiiy uslublar, ijodiy maktablar va ularning o'ziga xos xususiyatlari atroflicha tahlil etilgan.
-
Нумизматическая история Караханидского каганата (991-1209 гг.). Часть 1
Кочнев Борис,Первое в отечественной и мировой науке монографическое исследование политической и социально-иерархической истории государства Караханидов (Средняя Азия и Южный Казахстан), осуществленное на основе сохранившихся нумизматических памятников с привлечением других письменных источников и археологических данных.
-
Россия Фанлар академияси Шарқ қулёзмалари институти тўплами
Абдухолиқов Ф.Ф.,«Ўзбекистоннинг маданий мероси жаҳон тўпламларида» туркумига кирувчи «Россия Фанлар академияси Шарқ қўлёзмалари институти тўплами» (Санкт-Петербург, Россия) китоб-альбомида кўп асрлар мобайнида қадим ўзбек заминида ижод қилган истеъдодли олим, хаттот ва рассомлар томонидан яратилган ҳамда ҳозирда институтнинг фахри хисобланган санъатнинг ноёб намуналари тақдим этилмокда. Дунёнинг турли музейлари хамда шахсий тўпламларда сақланаётган дурдоналар Ўзбекистоннинг ноёбмоддий ва бадиий маданий меросини тўлиқ холда акс эттиради
-
Источниковедение
У.И.Абдуллаев, Б.Х.Сапарбаев,Учебное пособие разработано на кафедре истории УрГу на основе передового опыта ведущих специалистов Узбекистана и других стран в исследуемом аспекте и предназначено для студентов факультета истории
-
Хоразмнинг Ўрта Шарқ ва Европа давлатлари савдо марказлари билан тарихий алоқалари (X-XV асрлар)
Қудрат Машарипов,Мазкур монографияда ўрта асрлар даври Хоразм савдо марказлари тўғрисида сўз юритилиб, уларнинг Хоразмнинг нафақат Ўрта Осиё, балки жаҳон миқёсидаги ижтимоий - иқтисодий ва сиёсий жараёнлардаги ўрни масаласи очиб берилади. Шу билан бирга археолог ва тарихчи олимларнинг тадқиқотлари натижасида Буюк Ипак йўлида турган Хоразмга қандай маҳсулотлар келтирилган ва бу воҳадан нималар четга чиқарилганлигини аниқлаш имконини берадиган маълумотларнинг тўпланганлиги ҳам муҳим ахамиятга эга бўлди ва мазкур масала ҳам монографияда ўз аксини топган.