-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Tarix,
-
-
Ўзбек удумлари
Маҳмуд Саттор,Ушбу китобда инсоннинг дунёга келиб, яшаб то умри поёнига етиб тупроққа қуйилгунигача унга ҳамроҳ бўладиган энг асосий урф-одатлар, таомиллар, удумлар ҳақида қизиқарли ҳикоя қилинган. Инсон боласи ёшлигидан яхши ва ёмон одатларнинг қайсисига кўникиб, ўрганиб қолган бўлса, бу удум уни бир умр тарк этмайди. Келинг, биргалашиб умри узун удумлар-урф-одатларимиз мамлакатига саёҳат қилайлик. Билмаганларимизни билиб, ҳаёт сабоқларидан баҳраманд бўлайлик
-
Temuriy malikalar
Fayziyev T,Temur va temuriy shahzodalar XIV asming ikkinchi yarmidan XVI asrning birinchi choragigacha O‘rta Osiyo, Shimoliy Afg'oniston, qisman Eron hamda Iroq mamlakatlarida hukmronlik qilganlar. Shahzodalar singari temuriylar sulolasiga mansub malikalar orasida ham iste’dodli siyosatdon, suxandon, yetuk olima va hassos shoiralar yetishib chiqqan. Ular tarix zarvaraqlarida o'zlaridan o'chmas iz qoldirganlar. Mazkur risolada Saroy Mulk xonim, Gavhar Shod begim, Shodmulk Xotun, Arjumand bonu, Zebunniso begim singari iste’dodli temuriy malikalar haqida qiziqarli ma’lumotlar o‘rin olgan. Marhum tarixchi olim Turg'un Fayziev tomonidan tayyorlangan «Temuriy malikalar» kitobchasi Sizda katta taassurot qoldiradi, degan umiddamiz.
-
ТЕМУР ВА ТЕМУРИЙЛАР САЛТАНАТИ
Абдулаҳад Мухаммаджонов,Кенг китобхонлар оммасига хавола этилаётган ушбу рисолада Мовароуннахр ва Хуросон ерлари да ташкил топтан Темур ва Темурийлар салтанатининг барпо этилиши жараёнлари, бу давлатнингнчки хаёти, ташки муносабатлар«, сохибкирон ва ворисларининг мамлакат ободончилиги йулида олиб борган амалий фаолиятлари хакнда х,икоя килинади. Рисолада бу даврнинг илм-фан ва маданий хаёти, хунармандчилик, меъморчилик, савдо ва пул муносабатлари масалаларига алохида эътибор берилган. Мавзу хозирги кун нуктаи назардан эркин ва холис ёритилган.
-
Тарихнинг очилмаган саҳифалари
Ҳ.Зиёев,Ушбу дарслик Ватан тарихининг муҳим ва ҳали етарли даражада ўрганилмаган, ўрта асрлардан ҳозирги давргача оид бўлган айрим масалаларига бағишланган
-
Нур тўла уй
Г.Мардонова,Рисолада халқимизнинг қадим-қадимдан давом этиб келаётган хайрли, гўзла урф-одатлари, никоҳ тўйларининг ўтказилиши тарихи, совчилар ташрифи кабилар ёритилган. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Путешествие по Средней Азии.
Арминий Вамбери,Знаменитая книга выдающегося венгерского ученого-востоковеда, филолога и этнографа Арминия (Германа) Вамбери (1832-1913) о его путешествии в Среднюю Азию издана почти на всех европейских языках. На русском языке в полном объеме она издается впервые. Предлагаемый перевод сделан с немецкого издания, дополненного и исправленного самим автором. В книге А.Вамбери — первого евро пейского путешественника, обошедшего почти всю Среднюю Азию, — дано яркое описание природных условий, особенностей хозяйствен ной и социальной жизни населения Туркмении, Хивинского ханства и Бухарского эмирата. Интересны зарисовки хозяйства кочевников, их самобытных нравов.
-
Қадимги Хоразм мудофаа иншоотлари
Ўзбекистон,Ўрта Осиё жаҳон цивилизациясининг энг қадимги марказларидан бири. Бу ҳудуд халқи томонидан бой ва ўзига хос маданият яратилган. Ўрта Осиё халқлари маданияти сарчашмаларини излаб топадиган археологлар ва тарихчиларнинг тадқиқотлари туфайли тарихий-археологик соҳа тобора аниқ намоён бўлмокда.
-
Saodat yo'li
O.Salimov, M.Bekmurodov, N.Xalilov, Q.Quronboyev, O.Mahmudov,Ushbu kitobda Shoxalil Shoyoqubov rahbarligidagi musavvirlar Muzaffar Po'latov, Komil omonov, Toyir Boltoyev, Kamol Mirzayev, Bahrom Tohirov, Shamsutdin Rixsiyev, Dilbar Po'latov, Ubaydulla Qosimov,Shomahmud Muhammadjonov, Shoilhom Shoyoqubov, Xurshid Nazirov, Nizomiddin Shoahmedov, Faxriddin Rahmatullayev, G'ayrat Kamolov, Jamshid Saydaliyev, Shorasul Shoahmedov, Abror Tursunov, Qahramon Shoislomov, Davron Toshev hamda "Sanoiy nafisa" ijodiy guruhi a'zolarining birinchi marotaba e'lon qilinayotgan asarlaridan foydalanildi.
-
Saodat yo'li
O.Salimov, M.Bekmurodov, N.Xalilov, Q.Quronboyev, O.Mahmudov,Ushbu kitobda Shoxalil Shoyoqubov rahbarligidagi musavvirlar Muzaffar Po'latov, Komil omonov, Toyir Boltoyev, Kamol Mirzayev, Bahrom Tohirov, Shamsutdin Rixsiyev, Dilbar Po'latov, Ubaydulla Qosimov,Shomahmud Muhammadjonov, Shoilhom Shoyoqubov, Xurshid Nazirov, Nizomiddin Shoahmedov, Faxriddin Rahmatullayev, G'ayrat Kamolov, Jamshid Saydaliyev, Shorasul Shoahmedov, Abror Tursunov, Qahramon Shoislomov, Davron Toshev hamda "Sanoiy nafisa" ijodiy guruhi a'zolarining birinchi marotaba e'lon qilinayotgan asarlaridan foydalanildi.
-
ЮРТ БЎЙНИДАГИ ҚИЛИЧ ЁКИ ИСТИЛО
МАЖИД ҲАСАНИЙ,Чор Россияси мустамлакачиларининг асрий зулмига қарши чин мустақиллик ва миллий озодлик йўлида қурбон бўлган туркистонлик мард ватанпарварлар хотирасига бағишлайман. Ватан фидойиларининг руҳи шод, охирати ооод бўлғай. Ўзбек диёри мангу озод ва фаровон яшагай.
-
Хоразм анъанавий кийим ва тақинчоқлари
Ш.Нуруллаева,Ушбу альбом-рисолада Хоразм воҳасининг XIX асрнинг охири ва XX асрнинг биринчи ярмидаги анъанавий кийимлари ҳамда тақинчоқлари ҳақида мухтасар маълумот берилган.
-
Шажарайи тарокима
Абулғозий Баҳодирхон,XVII асрда яшаган Хива хони А. Баҳодирхоннинг «Шажарайи тарокима» асари туркий халқларнинг келиб чиқиши ва уларнинг тарихан таркиб топиши ҳақида қимматли маълумотлар берадиган ноёб ёдгорликдир. Муаллиф конкрет тарихий шахслар ҳақида гапираркан, уларнинг характерларини яратади, қизиқарли воқеаларни бадиий бўёқларда чизади.
-
Қадимги тарихчилар Ўрта Осиё ҳақида: (терма парчалар)
[],Сизга тақдим этилаётган ушбу мажмуа юртимизнинг 2500-3000 йил аввалги қиёфаси - халқимизнинг яшаш тарзи, юрт ҳимояси учун олиб борган урушлари, маиший турмуши, турли диний эътиқодлари, жанг қуроллари, умуман, қапдимги аждодларимиз турмушига доир жамики фазилатлар баён этилган тарихий маълумотлар жамланган.
-
Ал-Хоразмий-буюк қомусий олим
Эшчанов Р, Сотлиқов А, Абдуллаев О,Ушбу рисола математика ва алгебра фанининг асосчиси, комусий олим, ватандошимиз Мухаммад ал-Хоразмий таваллудининг 1225 йиллигига багишланади. Рисолада ал- Хоразмий яшаган даврнинг кискача сиёсий тарихи, олимнинг хаёти, илмий фаолияти, унинг ёзган асарлари хамда илмий кашфиётларининг жахон илм-фани ва маданияти тараккиётига кушган улкан хиссалари хакида суз юритилади
-
Жаҳон тарихи ва маданиятида Хоразм
Матниязов М., Сатликов А.,Хоразм тарихига оид масалаларни кенг кўламда ўз ичига олган мазкур асарда Хиванинг жаҳон тарихи ва маданиятида тутган ўрин ва мавқие, Хоразмда ўзбек давлатчилигига асос солиниши, сардуштийлик дини ҳамда унинг муқаддас асари "Авесто"нинг яратилиши ёритилган
-
Хоразмшоҳлар давлати тарихи
Иброхим Қафес ўгли,Маълумки , IХ - ХI асрлар мамлакатимиз, жумладан Хоразм тарихида ҳам олтин давр деб юритилган.
-
Авесто
Аскар Маркам,Бу қарийб уч минг йил аввал кўҳна Хоразмда дунёга келган,бугунгача нафақат қадимий Шарқ, балки бутун ер шари аҳлини эзгуликка давъат этаётган мўъжизакор ҳайқириқ. "Авесто"нинг ўлмаслиги,абадийлиги ва буюк қадрияти ана шунда. Зотан,миллат яшар экан,ҳаёт давом этар экан,эзгулик ва яратувчилик абадий. Бу қўлланма шу асносида ёритилган.
-
Қатағон қурбонлари хотира китоби Андижон вилояти (1865 - 1991 йиллар) II қисм
Шамсутдинов Р,Тарих - ҳақгўй ва бешафқат мураббий. У миллат юзига ойна тутади, унга ўзлигини, ўтмишини, бугунини ва келажагини рой-рўст кўрсатади. Ушбу китобда миллатимизнинг рус ва совет мустамлакачилиги даврида қатағон қилинган, сокин турмуши тамомила издан чиқарилган, олис ва совук, ўлкаларга сургун қилинган, жисмонан маҳв этилган етук намояндалари тақдири қаламга олинган.
-
Turkiston Qayg'usi
Alixonto'ra Sog'niy,Alixonto'ra Sog'niy Turkiston qayg'usi asarini qizil imperiya davrida xalqqa yetkazish nasib etmadi.