-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Қадимги Хоразм мудофаа иншоотлари (Милоддан аввалги VI асрдан IV асргача )
Ғайратдин Ходжаниязов,Tarix, -
-
-
-
-
Ёш хиваликлар тарихи
Матниёзов М.,Полвонниёз Хожи Юсуповнинг ўз қўли билан араб имлосида ёзган бу "Хотиралари" нинг асл нусхаси тарих фанлари номзоди, доцент Абдулла Сотлиқов, Мулла Болта Давлатов, мулла Бахтиёр Отажоновлар томонидан Ҳозир амалдаги ўзбек имлосига ўгирилди
-
Тарихнинг очилмаган саҳифалари
Ҳ.Зиёев,Ушбу дарслик Ватан тарихининг муҳим ва ҳали етарли даражада ўрганилмаган, ўрта асрлардан ҳозирги давргача оид бўлган айрим масалаларига бағишланган
-
Нур тўла уй
Г.Мардонова,Рисолада халқимизнинг қадим-қадимдан давом этиб келаётган хайрли, гўзла урф-одатлари, никоҳ тўйларининг ўтказилиши тарихи, совчилар ташрифи кабилар ёритилган. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Турон давлатлари йилномаси
Носир Муҳаммад,Ушбу китобда муаллиф 2.5 минг йилдан ортиқроқ вақт мобайнида минтақамизда вужудга келган қадимги давлатлар ва ҳукмдор сулолалар, туркий қабила ва уруғлар ҳақида ҳикоя қилади. Давлатчилигимиз тарихи, машҳур ҳукмдорлар ҳақидаги маълумотлар, туркий халқлар кечмишининг ранг-баранг саҳифалари мозий ихлосмандларини, энг аввало, ёшлигимизни қизиқтиради, деб ўйлаймиз
-
Ўзбекистон байрамлари
Қорабоев У.,Китобда кўп кенг йиллик ўзбек халқ байрамларининг назарий-амалий асослари, хусусиятлари, шакллари ёритилган. Шунингдек Ўзбекистонда нишонланадиган замонавий байрамлар тасниф қилиниб, табиат, маҳнат, маданият байрамлари, ижтимоий, оилавий, миллий, диний байрамларга тариф берилган. Қўлланмада 100 дан ортиқ тарихий ва замонавий байрамлар махсус ўрганилган, улар ҳақида маълумотлар берилган
-
Сайид Исломхўжа (Сиёсий, маданий-маърифийф фаолияти)
А.Садуллаев,Рисолада XIX аср охири ва XX аср бошларида Хива хонлигида ижтимоий-сиёсий аҳвол,мустамлакачилик ва хонлик даврининг истеъбдоди,Сайид Исломхўжанинг хокимият тепасига келиш,хонликни жахолат ва қалоқликдан уни чиқариш ва илғор давлатлар қаторига кўтариш мақсадида амалга оширган ислоҳатлар мужассамланган
-
O`rta Osiyo arxeologiyasi
R.Z.Ibragimov,Darslikda O`rta Osiyoning qadimgi tosh asridan to o`rta asrlargacha bo`lgan davr ijtimoiy-iqtisodiy va madaniy jarayonlari boy va yangi arxeologik ma`lumotlar asosida yoritilgan. Mintaqaning turli davrlariga oid lokal madaniyatlari arxeologiyasi batafsil bayon qilingan
-
Россия в сердце Азии
Ниязматов М.,В настоящей книге освещаются узловые направления эволюции отношений России с сопредельными государствами Центральной Азии в период IX— начала XIX в., их роль в становлении, развитии и формировании единого гео* политического пространства. Рассмотрены укрепление Древнерусского государства, консолидирующая роль Московской Руси после распада Золотой Орды. «восточный курс» Ивана IV Грозного и Петра Великого, значение его в наращивании связей с Хивинским ханством (Хорезмом), Бухарским эмиратом, Казахстаном. Балхом, Персией и Афганистаном, другими регионами сопредельного Востока. Критически проанализированы концепции западной научной школы по вопросу «колониалистской» и «агрессивной» природы восточной политики России, ее «имперских амбиций» в Центральной Азин. Книга рассчитана на широкий круг читателей, всех, кто интересуется международной политикой и дипломатией, историей, практикой и уроками взаимоотношений России и Центральной Азии.
-
Қатағон қурбонлари
Усмонов Ислом,Вақт шундай тезкорки уни қайтариб бўлмайди. Қатағон йилларининг қонли зулми боис қанчадан-қанча асл ватандошларимиз мангуликка бош қўйди
-
Россия и Ханства средней Азии (первая половина XIX века)
Халфин Н.А,В книге освещаются политика России в Средней Азии в первой половине XIX в. и деятельность в яей многих царских посольств и миссий. Особое место занимает разбор книг и статей, изданных их участниками, о жизин малоизвестных среднеазиатских ханств.
-
Тошкентнома
Абдулазиз Муҳаммадкаримов,Ушбу китобда тарихий ва топонимик маълумотлар асосида хозир- ги Тошкент ҳудудида яшаган аждодларимизнинг кимлиги, даҳа ва маҳаллалари, топонимикаси ва у ердаги ўтшиш обидалари орқали шаҳримиз тарихини янада ёритиш максад қилиб қўйилган. Шаҳримизда шаклланган дастлабки даҳа ва маҳаллалар, 山аҳар дарвозалари, бозорлари ва сув тармоқларининг атамалари тал кин килинади
-
Путешествие по Средней Азии.
Арминий Вамбери,Знаменитая книга выдающегося венгерского ученого-востоковеда, филолога и этнографа Арминия (Германа) Вамбери (1832-1913) о его путешествии в Среднюю Азию издана почти на всех европейских языках. На русском языке в полном объеме она издается впервые. Предлагаемый перевод сделан с немецкого издания, дополненного и исправленного самим автором. В книге А.Вамбери — первого евро пейского путешественника, обошедшего почти всю Среднюю Азию, — дано яркое описание природных условий, особенностей хозяйствен ной и социальной жизни населения Туркмении, Хивинского ханства и Бухарского эмирата. Интересны зарисовки хозяйства кочевников, их самобытных нравов.
-
Ўзбекистон тарихи ва маданияти
Б.А. Аҳмедов, А. Аҳмедов,Қайта қуриш, демократия, ошкоралик ва янгича фикрлаш шарофати туфайли Ўзбекистонда ҳам ижобий ўзгаришлар содир бўлмоқда. мактаблар, ўрта махсус ва олий ўқув юртларида диёримиз тарихини, унинг бой маданий меросини ўрганишга дастлабки қадамларнинг қўйилиши бу фикримизнинг ёрқин далилидир. Ўзбекистон тарихи ва маданиятини ўрганиш, уни илмий ёритиш ва тарғиб этиш масаласига етарли даражада эътибор бермай келинди
-
Хуш келибсиз Хоразмга
Я. Қўчқоров,Қорақалпоғистон Ёзувчилар уюшмаси раисининг ўринбосари, ЎЗбекистон Журналистлар ижодий уюшмаси мукофоти лауреати, Қорақалпоғистонда хизмат кўрсатган журналист Я. Қўчқоровнинг янги китобчасига қадимий ва навқурон Хоразм диёрининг бой ҳамда сермазмун тарихи, шукуҳли бугунги куни, қадриабад фарзандлари тўғрисидаги бадиалари киритилган
-
История Узбекистана
Р.Х.Муртазаева, Т.И.Дорошенко,Учебник написан на основе учебной программы по предмету История Узбекистана, рассчитанной на студентов первого курса неисторических специальностей. Данная книга отличается от подобного рода изданий тем, что в ней освещяется история Узбекистана с древнейших времен по настоящее время.
-
Қадимги Хоразм мудофаа иншоотлари (Милоддан аввалги VI асрдан IV асргача )
Ғайратдин Ходжаниязов,Ўрта Осиё жаҳон цивилизациясининг энг қадимги марказларидан бири. Бу ҳудуд халқи томонидан бой ва ўзига хос маданият яратилган. Ўрта Осиё халқлари маданияти сарчашмаларини излаб топадиган археологлар ва тарихчиларнинг тадқиқотлари туфайли тарихий-археологик соҳа тобора аниқ намоён бўлмокда.
-
Tarixiy geografiya
Saidboboyev, Zokirjon,Darslikda tarixiy geografiya va tarixiy kartografiya fanlarining shakllanishi va taraqqiyoti masalalari, shuningdek, O'rta Osiyoning qadimgi davrdan hozirgi kunga qadar bo ‘Igan tarixiy geografiyasi mavjud tarixiy, geografik manbalar va ilmiy adabiyotlar doirasida yoritilgan
-
Saodat yo'li
O.Salimov, M.Bekmurodov, N.Xalilov, Q.Quronboyev, O.Mahmudov,Ushbu kitobda Shoxalil Shoyoqubov rahbarligidagi musavvirlar Muzaffar Po'latov, Komil omonov, Toyir Boltoyev, Kamol Mirzayev, Bahrom Tohirov, Shamsutdin Rixsiyev, Dilbar Po'latov, Ubaydulla Qosimov,Shomahmud Muhammadjonov, Shoilhom Shoyoqubov, Xurshid Nazirov, Nizomiddin Shoahmedov, Faxriddin Rahmatullayev, G'ayrat Kamolov, Jamshid Saydaliyev, Shorasul Shoahmedov, Abror Tursunov, Qahramon Shoislomov, Davron Toshev hamda "Sanoiy nafisa" ijodiy guruhi a'zolarining birinchi marotaba e'lon qilinayotgan asarlaridan foydalanildi.
-
Saodat yo'li
O.Salimov, M.Bekmurodov, N.Xalilov, Q.Quronboyev, O.Mahmudov,Ushbu kitobda Shoxalil Shoyoqubov rahbarligidagi musavvirlar Muzaffar Po'latov, Komil omonov, Toyir Boltoyev, Kamol Mirzayev, Bahrom Tohirov, Shamsutdin Rixsiyev, Dilbar Po'latov, Ubaydulla Qosimov,Shomahmud Muhammadjonov, Shoilhom Shoyoqubov, Xurshid Nazirov, Nizomiddin Shoahmedov, Faxriddin Rahmatullayev, G'ayrat Kamolov, Jamshid Saydaliyev, Shorasul Shoahmedov, Abror Tursunov, Qahramon Shoislomov, Davron Toshev hamda "Sanoiy nafisa" ijodiy guruhi a'zolarining birinchi marotaba e'lon qilinayotgan asarlaridan foydalanildi.
-
Миллий уйғониш: Жасорат, маърифат, фидойилик
Бегали Қосимов,Мазкур тадқиқот жадидчиликнинг шаклланиши, тарихи, манбалари, ижтимоий-сиёсий, маданий-адабий ҳаракатчилик билан алоқаларини умумлаштириш йўлидаги тажрибалардан биридир