-
-
-
-
-
-
Tarix,
-
-
-
-
-
-
-
-
Қадимги дунё тарихи (“Ўрта Осиёнинг антик даври”, “Антик дунё” дарсликларининг қисқартирилган шакли)
Файзулла Бойназаров,Tarix, -
-
-
-
-
-
-
Алексаидр Матросовининг Ўлмас Жасорати
А Шкадаревич,Кахрамонлар хотираси Мукаддас Асосида ёзилган мазкур китобда комсомол аьзоси гвардиячи оддий аскар буюк жасорати хакида хикоя килинади
-
Жайхун узра нур
М Худойберганов,Нурли йўлдан Мехнаткашлари шонли партиямиз Пленумлари карорлари хамда йўл-йўриклари тавсияларини амалга ошириш учун астойдил мехнат килмокдалар
-
История первобытного общества
Ю.В.Бромлей,Книга, открывающая новую серию книг Института этн графии, освещает общие вопросы первобытной истории и самый ранний период. На основе обобщения данных этногр фии, археологии, антропологии реконструируется древнейш человеческое общество, показываются осповные этапы его р вития. Подробно рассмотрена литература вопроса, вышедш в СССР и за рубежом.
-
Ўлмас жасорат
И . Шкадаревич,Кахрамонлар хотираси мукаддас Хужжатлар асосида ёзилган мазкур китобда комсомол аьзоси гвардиячи оддий аскар Александр Матросовнинг буюк жасорати хакида хикоя килинади
-
Сўнмас хотира
Х. Тожибоев,Хар кандай тажирибакор артистни хам сахнага кўтарилиш олдидан хаяжон камраб олади Гурунгимиз мавзун китобхонлар билан бўлажак учрашув Хазил -мутойиба аралаш сухбат
-
Muhammad Riza Mirab Agahi, Jami al-vaqiat-i sultani
Muhammad Riza Mirab Agahi,The Qongrats came to power following a lengthy struggle for political mastery between the major tribes of the Khanate of Khiva in the power vacuum which followed the collapse of the ‘Arabshāhid dynasty (r. 1511 – early 18th century). By 1770, at the latest, when their leader Muḥammad Amīn Inaq (1175-1205/1762-1791) expelled the occupying Yomut Turkmens from Khiva, the Qongrats had good reason to regard themselves as masters of the country. In contrast to their ‘Arabshāhid predecessors, however, the Qongrat tribal chiefs, who bore the title of inaq, did not boast Chingizid descent: without an inherited claim to supreme authority, they thus initially adopted the time-honoured expedient of presenting themselves as regents acting on behalf of khanal puppets descended – or at least supposedly so – from Chingiz Khan. Defying this tradition, however, in 1804 Eltüzär Inaq (r. as khan in 1219-1221/1804-1806) formally assumed the khanal title, thus signaling the accession of a new dynasty which was to rule Khorezm up until the “revolution” of 1920. Such a breach of traditional practice compelled the early .
-
Ануштагин хоразмшоҳлар давлати (1097-1231)
Зиё Буниёдов,ХХ асрдаги атоқли тарихчи олимлардан бири, академик Зиё Буниёдовнинг қаламига мансуб бу китоб Марказий Осиё халқ-лари тарихининг 140 йиллик даврини қамраб олади. Мовароун-наҳрда вужудга келиб, Буюк салжуқлар давлатини ва Бағдод халифалигини ларзага солган, босқинчи қорахитойлар давлатини тор-мор келтирган, сўнгги ғазнавийларни ҳам ўзига бўйсундир-ган, маркази Хоразм бўлган қудратли давлатимиз тарихи, сиё-сий-иқтисодий тузуми, юксак маданияти бу китобда ишончли, асл манбалар асосида ёритиб берилади. Мазкур ноёб китоб биз-
-
Бобур Ҳиндистонда
Уильям Эрскин,Ушбу китоб Бобур сулоласи ҳақида.Мазкур тўпламнинг иккинчи бўлими адиб ва олимлар, шогирд ва яқинларининг дил сўзларидан ташкил топган. Улар ўта турлича (ҳатто эл билган машхур адиб эътирофидан тортиб қўшнилар эсдалигигача) бўлишидан қатъи назар бир жиҳат бу ёдномаларни бирлаштириб туради. У ҳам бўлса - самимият. Булар самимий, ҳиссиётга берилган инсонга нисбатан ўз самимиятини изҳор қилиш ниятида ёзилган дил сўзларидир.
-
Ўзбекистон тарихи
Муртазаева Р.,Ўзбекистон Республикаси мустақиллигинииг қўлга кириттиши тарихимизни тубдан ислоҳ қилиш, мавжуд бирламчи манбаларга таянган холда холисона ва хаққоний адолат хамда тарихийлик нуқтаи назаридан ўрганиш ва ўқитиш имконини берди.
-
Ўзбекистон халқлари тарихи
Жумабоев Ф.Б,Китобда қадимги даврлардан то ҳозирги кунгача бўлган тарихий босқичлар, турли этнос ва қабилаларнинг келиб чиқиши, уларнинг ўзаро маданий алоқалари ҳамда давлатчилик анъаналари илмий асосда таҳлил қилинади. Муаллиф археологик топилмалар, ёзма манбалар ва замонавий тадқиқотларга таяниб, Ўзбекистон ҳудудининг кўп миллатли ва бой маданий меросга эга эканини кўрсатади. Асарда туркий халқлар, шунингдек, бошқа этник гуруҳларнинг ижтимоий-сиёсий ва маданий тараққиётига алоҳида эътибор қаратилган. Китоб ўқувчиларда миллий бирлик, бағрикенглик ва тарихий хотирага ҳурмат туйғусини шакллантиришга хизмат қилади. Мазкур асар талабалар, тадқиқотчилар ва тарихга қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Қадимги Ўзбекистон илк ёзма манбаларда
Сагдуллаев А.,Ўзбекистоннинг ўтмиш тарихини мукаммал ўрганишга бўлган кизиқиш ортиб бормоқда. Бу жараён археологияга оид ашёлар ва қадимий ёзма манбалар воситасида урганилади. Мазкур қулланмада узоқ утмишимизга тегишли манбалар, ноёб қулёзмалар ва янги археологик маълумотлар таҳлил этилади. Маълумотлар хронологик жиҳатдан милоддан аввалги IX—IV асрларни ўз ичига олиб, айрим манбалар ўзбек тилида биринчи марта эълон қилинмоқда.
-
Новейшая история Узбекистана
Ким Л.А.,В учебно-методическом пособии излагаются события узбекской истории с 1991 г. до ваших дней. Достаточно подробно освещаются эволюция государственности, социальное и экономическое развитие страны, становление новой системы права, внешней политики.
-
Тарихий ўлкашунослик
Набиев А.,Қўлланмада ўзбек халқининг тарихий тараққиёти, маънавий, моддий, тарихий манбаларини «Ўлкашуносликда археологиянинг роли», «Ўлкашуносликда этнографиянинг аҳамияти», «Топонимика — ўлка тарихини ўрганишнинг асосий манбаи», «Ўлкашуносликни ўрганишда архившуносликнинг ўрни» ва «Ўлкашуносликни ўрганишда музей экспонатлари» деб номланган асосий беш қисм орқали ўрганишнинг усуллари берилган.
-
Қадимги дунё тарихи (“Ўрта Осиёнинг антик даври”, “Антик дунё” дарсликларининг қисқартирилган шакли)
Файзулла Бойназаров,Бу қўлланма илгари нашр этилган “Ўрта Осиёнинг антик даври”, “Антик дунё” дарсликларининг қисқартирилган ихчам шакли бўлиб, унда қадимги дунёда бўлиб ўтган тарихий воқеалар таҳлил килинади. Қадимий грек ва Рим муаррихларининг асарлари саҳифаларидан асл насл-насабимиз бўлмиш аждодларимиз — бобокалонларимизнинг ҳаётига оид манбалар қидириб топилади. Антик дунёга хос давлатчилик ва шаҳарлар тарихи ўрганилади.
-
История Узбекистана
Махкамова Н.Р.,Данное учебное пособие подготовлено в полном соответствии с принятой учебной программой. В нем освещены основные события истории Узбекистана с древнейших времен до современности. В пособии также содержится материал, раскрывающий основные этапы развития средст связи и коммуникаций, а также состояние сферы ИКТ в период независимости.
-
Jahon tarixi o'rta asrlar davri
K.E.Qobilov, N.N.Tursunov,O'quv qo'llanma 60111100-Tarix ta`lim yo'nalishi o'quv rejasida belgilangan Jahon tarixi fan dasturi asosida tayyorlangan bo'lib, oliy o'quv yurtlarining bakalavryat tarix yo'nalishi talabalariga, umumiy o'rta ta`lim muassasalarining tarix fani o'qituvchilari hamda Jahon tarixining o'rta asrlar davrini o'rganishga qiziquvchi kitobxonlar uchun mo'ljallangan.
-
Жаҳон тарихи. Янги давр 1-қисм. XVI-XVIII асрлар
Эргашев Шуҳрат,Бу давр жаҳон цивилизациясининг тезкор тараққиёт даври бўлиб, кейинчалик индустриал цивилизация номини олди. Ўқув қўлланмада жаҳон тарихининг янги даврини ҳозирги замон цивилизациясининг шаклланиш тарихи сифатида ёритишга ҳаракат килинган
-
Энг янги тарих историографияси
Нуриддинов З. Р.,Қўлланма Ғарбдаги бир қанча мамлакатларнинг 1917-1939 йиллар тарихига, яъни умумий кризисининг биринчи босқичига оид чет эл историографиясига бағишланган.
-
Ўрта Осиё илк шаҳарлари ва давлатлари
М.Исҳоқов, С.Қудратов, Д.Қодирова,Ушбу ўқув қўлланмада Ўрта Осиёдаги илк шаҳарлар ва давлатлар пайдо бўлишининг шарт-шароитлари, типологияси, давлатчилик шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари илк давлатлардаги ижтимоий муносабатлар ўзбек халқининг, ўзбек давлатчилиги манбаи эканлиги тўғрисидаги масалалар ёзма ва археологик далиллар асосида кенг ёритилган.
-
Туркистон тарихи
Ражабов Қаҳрамон Кенжаевич,Мазкур ўқув қўлланмасида Ўзбекистон янги тарихининг энг мураккаб ва зиддиятли даврларидан бири ёритилади. Ватанимиз тарихининг атиги 8 йилини қамраб олган бу даврда Туркистон минтақасида муҳим воқеалар юз берди. Айнан ушбу воқеалар Ўзбекистоннинг XX асрдаги совет даври тарихини олдиндан ҳал қилди. Қўлланма 5 та бобдан иборат бўлиб, ҳар бир бобда алоҳида мавзу махсус таҳлил қилинади. Хусусан, жадидлар ва истиқлолчилар томонидан илгари сурилган миллий истиқлол ғояси асарда яхши очиб берилган.(Диёра)