-
-
Tarix,
-
История происхождения узбекского народа
Ахмадали Аскаров , Каюмов А.П. , Абдухалимов Б.А., Исхаков М.М., Ходжаев А.Х., Аширов А.А. , Маврулов А.А. , Матбабаев Б.Х. , Мирзаев Т.М. , Пидаев Ш.Р.,Tarix, -
-
-
-
-
Tarix,
-
-
Amudaryo havzasi hududlarining qadimgi madaniyati (mil. aw . VIII - mil. IV asrlar)
Egamberdiyeva N. A,Tarix, -
-
O'zbekiston tarixi
Qahramon Rajabov, Feruza Amonova, Bahodir Qandov,Mazkur kitob O'zbekiston tarixi eng qadimgio zamonlardan to bugungi kungacha ixcham tarzda yoritilgan.Vatanimiz tarixining barcha davirlari ko'rsatilgan bu kitobda o'quvchi Turon va Turkiston tarixining shonli kechmishini, ajdodlarimizning yurt ozodligi uchun dushmanlarga qarshi olib borganm qahramonona kurashi, g'alaba va zafarlari bilan birgalikda achchiq mag'lubiyati va xotiralari bilan tanishadi.
-
Xorazm qishloq jamoalari tarixi:ijtimoiy-iqtisodiy va etnomadaniy munosabatlar
Qurbanov Muzaffar,Ushbu monografiya qadimgi davrda Xorazm vohasi qishloq jamoalrida kechgan ijtimoiy-iqtisodiy va etnomadaniy munosabatlar tarixi moddiy va yozma manbalar ma`lumotlari asosida tahlil qilingan
-
История происхождения узбекского народа
Ахмадали Аскаров , Каюмов А.П. , Абдухалимов Б.А., Исхаков М.М., Ходжаев А.Х., Аширов А.А. , Маврулов А.А. , Матбабаев Б.Х. , Мирзаев Т.М. , Пидаев Ш.Р.,В данном монографическом труде рассказывается о происхождении узбекского народа, а именно на богатейшем артефакте материальной и духовной культуры, как и письменных источников, характеризуется этногенез и этническая история от родоплеменной стадии к постепенному формированию народности и от сформировавшегося народа до образования нации. В исследовании излагается о том, что узбекский народ на ныне занимаемой территории непосредственно обитает с древнейших времён, автохтонная этническая основа его состоит в основном из степных прототюркских и северо-восточной ветви древнеиранско-согдийских, бактрийских, хорезмийских и сако-массагетских племён Среднеазиатского междуречья и его окрестностей. Социально-экономические, этнокультурные и межэтнические родственные связи, развивающиеся на протяжении многих столетий, привели к ассимиляции разноязычных этнических пластов и формированию нового этноса, впоследствии названного узбекским народом, исторические процессы развития которого научно обоснованы и объективно получили своё историческое изложение в данной работе.
-
Хоразм тарихи. 1-китоб
Абдуллаев Ў, Бекмуҳаммад У,Ушбу монография Хоразм тарихига багишланган илмий-оммабоп нашр булиб, унда Хоразм топоними, воханинг табиий географик жойлашувидан бошлаб, шахарсозлик ва давлатчилик, шунингдек тарихда кечган турли жараёнларга оид булган ижтимоий-иктисодий, маданий жараёнлар ёритиб берилган. Монография олий укув юртларининг талабалари, докторантлар, тадкикотчилар ва мактаб ўкитувчилари, умуман олганда Хоразм тарихига кизикувчи кенг омма учун мулжалланган
-
Оролбўйи илк сак қабилалари тарихи
Юсупов А. Ш.,Монографияда Оролбўйи илк сак қабилаларининг тарихига оид маълумотлар қадимги ёзма ва археологик тадқиқотларнинг натижалари асосида уларнинг хўжалик ҳаётида чорвачилик, деҳқончилик, хонаки ҳунармандчилик, кончилик машғулотлари, сакларнинг ижтимоий тузуми, ташқи алоқалари ва маданий муносабатлари ёритилган
-
Дунёвий давлатчилик ва сиёсийлашган динийлик
Жураев Т., Пахрутдинов Ш.,Монографияда инсоният фаолияти, тафаккури, ақл-заковати, эҳтиёжи ва турмуш тарзи масъули бўлмиш дунёвий давлатчилик билан сиёсийлашган динийлик ўртасида жаҳон миқёсида авж олаётган бесамар курашнинг ҳар бир давлат, умуман, халқаро ҳамжамият яхлитлиги, барқарорлиги, хавфсизлигига жиддий таҳдид экани билан боғлиқ муаммолар мамлакатимизнинг бугунги ва истиқболдаги тараққиёти нуқтаи назаридан таҳлил этилган. Китоб файласуфлар, социологлар, сиёсатшунослар, тарихчилар, педагоглар ва бошқа содда олимлари, ихтисослашган олий ўқув юртлари бакалавр, магистрант ва аспирант-тадқиқотчилари ҳамда хавфсизлик органлари ходимларига мўлжалланган
-
БУХОРО АМИРЛИГИНИНГ ОЛТИН ХАЗИНАСИ
Холбоев Сотимжон,Бухоронинг сўнгги амири Саййид Олимхоннинг хориждаги саккиз фарзандининг Ўзбекистон мустақиллигининг икки йиллиги муносабати билан 1993 йил сентябрида Ислом Каримовга йўллаган қутлов мактуби ва Президентимизнинг уларга ёзган жавоб хати бевосита бўлмасада, бавосита ушбу рисола мазмунига дахлдордир. Чунки, тарих тақозоси билан 1920 йил 1 сентябрда амир Олимхон Бухорони тарк этишга мажбур бўлди. Унинг катта миқдордаги олтин хазинаси коммунист босқинчилар қўлига ўтди
-
Хоразмликларнинг мусулмонликдан аввалги маросимлари ва урф-одатлари
Г. П. Снесарев,Мазкур китоб Хоразм вохаси буйича диншунослик ва айрим реал-тарихий масалалар сохасидаги муаммоларни тахлил этувчи монографик тадки- котдир. Унда, умуман, Урта Осиё, кисман Хоразмдаги узбекларнинг исломгача булган маросимлари ва инонч-эътик;одлари ёритилади. Халк; онгида сакланиб келаётган кичик инонч-эътикодлар асосида бир-бирини минг йиллар давомида алмаштириб келган турли мафкуравий тизимларнинг урф-одатлардаги колдиклари тадкик эталади. Монографияда хозиргача кам урганилган анимизм, сехр-жоду, шомонлик, аждодлар рухига сигиниш каби масалалар Урта Осиё материаллари асосида батафсил караб чицилади ва тахлил этилади
-
Қадимги Хитой тарихи диний эътиқоди ва маданияти
Низомиддинов Н. Ғ.,Диёримизда илк бор минг йил муқаддам Абу Райҳон Беруний илмий муомалага киритган Шарқ халқлари қадим тарихи, диний эътиқоди, илм-фани ва маданияти ҳозирда истиқлол шарофати билан янада кенг қамровда тадқиқ этилмоқда. Бинобарин, эътиборга ҳавола қилинаётган монография ҳам юқорида зикр этилган жараённинг мантиқий давоми. Ушбу асарни яратишда хитой диний-фалсафий, тарихий ва адабий манбалари қатори дунёнинг турли гўшаларида чоп этилган нашрлардан фойдаланилди
-
Amudaryo havzasi hududlarining qadimgi madaniyati (mil. aw . VIII - mil. IV asrlar)
Egamberdiyeva N. A,Monografiyada Amudaryo havzasi hududlaridagi davlatlarning mil. avv. VIII - milodiy IV asrlardagi siyosiy, iqtisodiy, mafkuraviy masalalari yozma va arxeologik manbalar asosida tahlil qilingan
-
Ўчмас Шараф
Тўлқин Алимардонов,Сиёсий фанлар доктори Тўлқин Алимардонов қаламига мансуб мазкур "Ўчмас Шараф" монографияси буюук давлат арбоби, улуғ адиб,ўзбек халқининг ХХ асрда етишиб чиққан мутафаккир фарзанди Шароф Рашидов таваллудининг 100 йиллигига бағишланади