-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Tarix,
-
Temur tuzuklari
Alixon Sog'iniy,Temur tuzuklari (Tuzukiy Temuriy) Malfizoti Temuriy voqioti Temuriy nomlari bilan ham atab kelingan.
-
Ўзбекистон тарихи (1917 -1991 йиллар) 1-китоб
Р.Абдуллаев,Мазкур китобда Ўзбекистоининг совет даври тарихини холис ёритишга харакат қилинди. Айни пайтда тахрир хайъати ва муаллифлар жамоаси унда келтирилган барча фикрлар, давр воқеаларига берилган бахолар ва хулосаларнинг мутлақ тўғри эканлигига даъво қилмаган холда, бу мураккаб давр тарихига нисбатан ўз муносабатини шакллантириш ихтиёрини китобхоннинг ўзига хавола қилади. Китоб юзасидан билдирилган барча таклиф ва мулохазалар миннатдорчилик билан қабул қилинади хамда кейинги нашрларни тайёрлашда албатта инобатга олинади.
-
O'zbekiston tarixi
Q/Usmonov, M.Sodiqov,Qo'ligizdagi darslik O'zbekiston tarixining sovet davri tarixini yoritishga bag'ishlangan.
-
Қадимги цивилизациялар
Ш.Эргашев,Китоб цивилизациялар тарихига бағишланган тадқиқотнинг биринчи қисми, унинг иккинчи қисми «Замонавий цивилизацияларнинг шаклланиши» деб номланиб, у Европа, Осиё, Америка ва Африкадаги замонавий цивилизацияларни қамраб олган.
-
-
Ўзбекистон тарихи ёш тадқиқотчилар нигоҳида
Қаҳрамон Ражабов,Ўзбекистонда бугунги кунда ёш авлодни баркамол қилиб тарбиялаш учун барча шарт-шароитлар яратилган.
-
O'zbekiston tarixidan
D.O'roqov, A.Sharopov,Ushbu qo'llanma eng qadimgi davrlardan to shu vaqtgacha yurtimiz tarixida yuz bergan asosiy voqealar qamrab olingan.
-
Тарих атамаларининг қисқача изоҳли луғати
З.Чориев,Ўзбекистон XXI асрга дадил кириб бораётган бир даврда,мамлакатимиз ва халқимиз хаётида туб ижобий ўзгаришлар рўй бермоқда.
-
Хива хонлиги туркманлари
О.Қўшжонов, Г.Дурдиева,Ушбу рисолада Хива хонлиги туркман уруғларининг хонлик ижтимоий-иқтисодий ҳаётида эгаллаган мавқеи, уларнинг Хоразм вохасига қаердан, қай вақтда ва қандай кўчиб келиб, воҳанинг қайси ҳудудида мулклик, ватанлик бўлиб қолганликлари; улар билан хон хукмдорлари орасидаги муносабатлар тўғрисида баён қилинади.
-
Markaziy osiyo xalqlari etnologiyasi
A.X.Doniyorov, O.B.Bo'riyev, A.A.Ashirov,Mazkur darslik ijtimoiy-gumanitar yo'nalishda tahsil olayotgan talabalarga Markaziy Osiyoda yashovchi xalqlar etnologiyasi haqida ma'lumot beradi.
-
История и историки Узбекистана в XX веке
Алимова Д.А.,В формировании исторического сознания общества исторической науке нередко суждено играть определяющее значение. Особенно ярко это проявилось в XX веке. Этот процесс наиболее четко прослеживается при изучении жизни и деятельности исследователей-историков, живших и создававших свои академические труды в конкретном социо-культурном и идеологическом пространстве.
-
Мозий садолари ва сабоқлари
Машарипов Р.,Тарих фанлари номзоди, доцент Раҳмон Машариповнинг ушбу услубий қўлланмасида Қўшкўпир тумани тарихининг яратилиши маданий ҳаётимизда катта воқеадир. Унда ўтмиш сабоқлари ва айниқса, ёшлар учун қимматли ўгитлар, ҳаёт ҳикматлари жамлангандир. У тарихчилар, филологлар, халқ таълими ходимлари, ўқитувчилар, тарбиячилар ва тарих билан қизиқувчи барча ўлкашуносларга мўлжалланган.
-
Қадимги Фарғона тарихидан
Абдухолиқ Абдурасул ўғли,Мазкур китобча хитой манбаларида қайд,этилган 2100 йил илгари Фарғона-Хитой муносабатларига бағишланган.
-
Tarixiy antropologiya
Nabijon Narziyev,Mazkur qo'llanma mamlakatimiz oliy ta'lim tizimi rivojidagi ushbu fan doirasida yaratilgan ilk ijobiy ishlardan biridir.
-
Хоразмда тарихнавислик
Муниров К.,Хоразм — энг қадимий маданият марказларидан бири. Дунё фани ривожланишига катта ҳисса қўшган олимлар, шоирлар ва тасаввуф машойихлари стишган бу заминда хонлар ҳукм сурган даврларда миллий тарихнавислик мактаби шаклланди.
-
Xojali genosidida o`lgan insoniyat
Saybnazarov A.,Ushbu risolada o`quvchilar e`tiboriga Xojali genotsidi sabablari va mohiyati taqdim etiladi. Xojali genotsidi sabablari va mohiyati taqdim etiladi. Xojali qirg`ini Ozarbayjon tarixiga eng qo`rqinchli va fojiali sahifalaridan biri sifatida kirdi.
-
Султон Жалолиддин Мангуберди
Бахтиёр Абдугафур,Тарихий қаҳрамонлар ҳаёти барча даврларда ўқувчилар эътиборида бўлган.Бугунги кун талаби қолаверса аждодларимиз фаолиятига қизиқиш Бахтиёр Абдуғафурни яна бир асар устида ишлашнига ундайди.
-
Ўзбекистон биринчи ва иккинчи жаҳон урушлари даврида
Ҳ.Зиёев,Ушбу рисолада халқимизнинг биринчи ва иккинчи жаҳон урушлари даврида армия хизматига, мардикорчиликка олинган фарзандлари, уларнинг поймол этилган ҳақ-ҳуқуқлари ва қадр-қимматлари ҳақида сўз юритилади.
-
Tarixiy o'lkashunoslik
F.B.Ochildiyev,Mazkur qo'llanmada tarixiy o'lkashunoslik fanining maqsad va vazifalari, yosh avlodni tarbiyalashda tarixiy o'lkashunoslik fanining o'rni, o'lkamiz tarixiy geografiyasi va tarixiy jarayonlar haqida ma'lumot keltirilgan. Tarixiy o'lkashunoslikni o'rganishda arxeologiya, etnografiya, antropologiya, toponimika, yozma va arxiv manbalarning o'rni kabi mavzular qamrab olingan. Ushbu qo'llanma tarix, arxeologiya, tarix va ekskursiya-o'lkashunoslik ishi yo'nalishlari bakalavr talabalari uchun mo'ljallangan.
-
XIX асрнинг иккинчи ярми ХХ бошларида Тошкентнинг "Янги шаҳар" қисми тарихи
Исмоилова Ж.,Ушбу асар кўхна ва қадимий Тошкент шаҳри тарихига бағишланган. Хусусан, Тошкентнинг "янги шаҳар" қисмидаги сиёсий, ижтимоий-иқтисодий ва маданий ҳаёти тарихий ҳужжатлар ва манбалар асосида илмий таҳлил қилинган.