-
Ózbekiston ikkinchi jahon urushi davrida
S. Saidolimov, M. Raximov, K. Sagdullayev, D. Aberkulov,Tarix, -
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Тошкент вилояти
Ф. Абдухоликов , Э. Ртвеладзе , А. Раззоков , К. Рахимов , А. Хакимов , Б. Абдухалимов , У. Алимов , А. Абдуллаев,Tarix, -
-
-
-
-
-
Tarix,
-
-
-
-
-
-
-
Tarix,
-
-
-
-
Ózbekiston ikkinchi jahon urushi davrida
S. Saidolimov, M. Raximov, K. Sagdullayev, D. Aberkulov,Muhtaram urush va mehnat faxriylari! Avvalo, Vatanimizning haqiqiy qahramonlari bo‘lgan siz, azizlarni, sizlarning timsolingizda ko‘pmillatli butun xalqimizni Ikkinchi jahon urushida erishilgan buyuk G‘alabaning 75 yillik shonli bayrami hamda Xotira va qadrlash kuni bilan chin qalbimdan muborakbod etaman
-
Возникновение производящего хозяйства
Шнирельман В. А.,В монографии развивается учение Н. И. Вавилова о первичных и вторичных очагах становления раннего производящего хозяйства, показана историческая динамика взаимоотношений между этими очагами.
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Тошкент вилояти
Ф. Абдухоликов , Э. Ртвеладзе , А. Раззоков , К. Рахимов , А. Хакимов , Б. Абдухалимов , У. Алимов , А. Абдуллаев,Ушбу альбомлар туркуми Ўзбекистон маданий меросини сақлаш, илмий ўрганиш ва оммалаштиришни давлат сиёсати даражасига кўтарган Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг қатор ташаббусларига тўлиқ мос келади.
-
Учинчи дунёдан биринчи дунёга
Ли Куан Ю.,Ли Ҳуан Ю тарихда чуқур из қолдирган шахслардан биридир. У кичик ва имкониятлари чекланган мамлакатни дунёдаги энг илғор давлатлар қаторига олиб чиққан. Қўлингиздаги китобда муаллиф дунё сиёсати халқаро муносабатлар ҳуқуқ тизими иқтисодиёт ва ижтимоий хаётни ислоҳ қилиш йўллари ҳақида теран мулоҳазаларини баён этади. Ўқитувчилар ўқувчилар талабалар соҳа мутахассислари ва ҳалқаро сиёсатга қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Темурнинг меъморий мероси
Пугаченкова Г.А.,Евросиё тарихида ўн бешинчи аср - улкан яратувчанлик ишлари амалга оширилган, буюк географик кашфиётлар килинган, улуғ шахслар даври бўлди музаффар жангчи, улкан, лекин тарихан қисқа муддат ҳукм сурган салтанат барпо этган соҳибқирон Амир Темур шундай сиймолардан бири эди.
-
O'zbekiston tarixi (Milliy istiqlol davri)
Q.Usmonov,Qo'lingizdagi darslik Vatanimizning milliy istiqlol davri tarixini yoritishga bag'ishlangan. Mazkur darslik 0'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi, o'rta maxsus, kasb -hunar ta ’limi m arkazi tomonidan tasdiqlangan ,"0 ‘zbekiston tarixi" fani o ‘quv dasturi asosida tayyorlandi
-
Қадимий мудофаа деворлари
Ҳ.Муҳамедов,Ушбу рисолада Улуғ Хитой девори дунёда ягона эмаслиги, шунга ўхшаш деворлар қуллик давридан тортиб то ўрта асргача дунёнинг кўпгина мамлакатларида, шу жумладан. Ўрта Осиёда ҳам курилганлиги ҳақида ҳикоя қилинади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистон этнологиясининг назарий-методологик муаммолари
Аширов А. А.,Мазкур тўплам этнология билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
X-XII асрлар Хоразм маданияти Ёқут Ал-Ҳамавий талқинида
И.Элмуродов, М.Эшмуродов,Хоразм дунёнинг энг қадимий ва узоқ тарихга эга мамлакатларидан бири эканлиги аллақачон фанда эътироф этилган.
-
JAHON TARIXI
Xolliyev .A,XVII asrda Yaponiya agrar munosabatlarining taraqqiyoti o`ziga xos baland cho`qqiga chiqdi.Bu davrda Yaponiyada rivojlangan iqtisodiy tizimning tayanchlaridan biri dehqon xo`jaligi edi.
-
Окс цивилизацияси
А. Боқиев, Шайдуллаев А., Йулдошева 3.,Монография Окс цивилизациясининг умумий таърифига бағишланган. Унда Ўзбекистан тарихини даврлаштиришда цивилизацион қарашларнинг шаклланиши масаласи муҳокама этилган. Ўрта Осиёнинг бронза даври маданиятларига илк цивилизациялашув жараёнлари кечган давр сифатида қаралган. Окс цивилизациясининг пайдо бўлишида миграцияларнинг ўрни, маҳаллий илдизлари ва ижтимоий хусусиятлари очиб берилган
-
Қадимги Ўзбекистонда буддавийлик ва буддавий мерос
Ш.Пидаев,Ўзбекистон ўз тарихи мобайнида географик жихатдан жойлашуви бўйича турли этник алоқалар чорраҳасида бўлди. Ўзбекистоннинг Марказий Осиёдаги йирик дарёлар Амударё ва Сирдарё сувлари билан суғориладиган ҳудуди ўз иқлимига кўра бошқа тарихий-маданий минтақалардан ажралиб туради.
-
Халқнинг юрагига йўл
Халқнинг юрагига йўл аввало инсон қадрини улуғлашдан бошланади.Янги Ўзбекистон йўли бу халқнинг юрагига элтувчи йўлдир.Бу нурафшон йўлда инсонларда келажакка ишонч уйғотиб уларни бунёдкорлик ва яратувчанликка руҳлантирувчи улкан куч мавжуд.
-
Жажжи даҳалар тарбияси
Йўлдошов М,Психолог педагог мутахасис олимнинг ушбу рисоласида иқтидорли талантли алоҳида хусусиятларга эга бўлган болалар уларни қандай қилиб бошқа болалардан ажратиш ва тарбиялаш борасида фикр юритилади.
-
Менинг Президентим
Қ.Рафиқов,Ушбу китоб элимизнинг олов қалб фарзанди, миллат сардори ватанпарвар инсон - Ш.Мирзиёев шахси ва сиёсий фаолиятига бағишланагн.Тўпламда Ватан ва Миллат истиқболи, шони учун амалга ошираётган ишлари ўзига хос услубда теран тахлил этилади. Китоб кенг китобхонлар оммасига учун мўлжалланган.
-
История социологии в Западной Европе и США
Г. В. Осипов, Л. Г. Ионин, В. П. Култыгин,Учебник подготовлен ведущими отечественными и зарубежными специалистами и посвящен системному рассмотрению персоналий, течений, школ и методов в западной социологии XIX—начала XX века. Ряд школ, течений и персоналий освещается в отечественной работе впервые.Содержание книги соответствует требованиям государственного общеобразовательного стандарта для социологических факультетов по курсу “История социологии”.Для студентов, аспирантов и преподавателей, специализирующихся в области социологии и других гуманитарных наук.
-
История теоретической социологии
Ю.Н. Давыдов,В книге прослеживается эволюция теоретической социологии в XIX веке социологической классики, отмеченном как ориентацией на классическое естествознание, так и стремлением к профессионализации социально-научного знания.
-
Чингизхон ясоғи ва Темур тузуклари
Ушбу китобда Жануби-Шарқий Осиё мамлакатларининг тарихи, Чингизхон ва Амир Темур ҳаёти ва уларнинг давлат бошқарувидаги йўл-йўриқлари таҳлил қилинади. Китобда Ўрта Осиё ва Хитойнинг давлат миқёсидаги сиёсий, иқтисодий ва маданий алоқалари ҳақида сўз юритилиб, уларнинг бугунги кундаги аҳамияти кўрсатилади. Китоб илмий ходимлар, тадқиқотчилар ва кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
Амир Темур тузуклари - давлат бошқаруви асоси
А.А.Одилов,Мазкур ўқув қўлланма 5А 120303-Давлат бошқаруви ва маҳаллий ўз-ўзини бошқарув магистрлик мутаҳассислик йўналиши ўқув режасида белгиланган танлов фани бўйича тайёрланган ўқув адабиёти бўлиб,унда «Темур тузуклари»нинг мазмун-моҳияти, давлат бошқарувида тутган ўрни, асардаги бошқа асосий масалалар таҳлил этилган.
-
Жаҳон этнологияси асослари
Жабборов Исо,Айнан ана шу нуқтаи назардан қолаверса ҳозирги замон воқелигида этнология фанининг аҳамияти тобора ортиб бораётганлиги давлатлар ва халқаро муносабатлар.