-
-
-
-
-
-
Ózbekiston ikkinchi jahon urushi davrida
S. Saidolimov, M. Raximov, K. Sagdullayev, D. Aberkulov,Tarix, -
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Тошкент вилояти
Ф. Абдухоликов , Э. Ртвеладзе , А. Раззоков , К. Рахимов , А. Хакимов , Б. Абдухалимов , У. Алимов , А. Абдуллаев,Tarix, -
-
-
-
-
-
Tarix,
-
-
-
-
-
-
Тарих атаьаларининг қисқача изўхли лугати
З.Чориев,Ўзбекистон ХХI асрга дадил кириб бораётган мамлакатимиз ва халқимиз хаётида туб ижобий ўзгаришлар руй бермоқда.
-
Посольские книги по связям России с Хивой и Бухарой XVII в. как лингвистический источник
О. О. Чупонов,В монографии рассматриваются особенности языка одного из видов русских деловых памятников XVII века - посольских книг по связям Росси с Хивой и Бухарой. Монография предназначена для ученых-источниковедов, преподавателей, докторантов, студентов.
-
Менким, Фотиҳ Темур
Брион М.,Қўлёзманинг биринчи саҳифасига Менким, фотиҳ Темур ўз қалами билан ёзилган нусҳа асосида. Форсийдан туркчага ўгирган. Соҳибқирон бобомиз Амир Темур ҳақида адиб ва шоирлари ҳатто драматурглари кўплаб асарлар ёзишган.
-
Dunyo dinlari tarixi
Abdusamedov A, M Qahhorova,Mazkur uslubiy qo'llanrna maiibalar asosida tuzilgan bo'lib, “Milliy g'oya, ma’naviyat asoslari va huquq ta’limi" yo'nalishi talabalari uchun tayyorlangan.
-
Dunyo dinlari tarixi
Abdusamedov A, M Qahhorova,Mazkur uslubiy qo'llanrna manbalar asosida tuzilgan bo'lib, “Milliy g'oya, ma’naviyat asoslari va huquq ta’limi" yo'nalishi talabalari uchun tayyorlangan.
-
O'zbekiston tarixi 1-kitob
A.S. Sagdullayev,Darslikda O'zbekiston tarixining eng qadimgi davrlaridan boshlab, 14-asrning o'rtalariga qadar bo'lgan davrni o'z ichiga qamrab olgan.
-
Ózbekiston ikkinchi jahon urushi davrida
S. Saidolimov, M. Raximov, K. Sagdullayev, D. Aberkulov,Muhtaram urush va mehnat faxriylari! Avvalo, Vatanimizning haqiqiy qahramonlari bo‘lgan siz, azizlarni, sizlarning timsolingizda ko‘pmillatli butun xalqimizni Ikkinchi jahon urushida erishilgan buyuk G‘alabaning 75 yillik shonli bayrami hamda Xotira va qadrlash kuni bilan chin qalbimdan muborakbod etaman
-
Возникновение производящего хозяйства
Шнирельман В. А.,В монографии развивается учение Н. И. Вавилова о первичных и вторичных очагах становления раннего производящего хозяйства, показана историческая динамика взаимоотношений между этими очагами.
-
Ўзбекистон обидаларидаги битиклар Тошкент вилояти
Ф. Абдухоликов , Э. Ртвеладзе , А. Раззоков , К. Рахимов , А. Хакимов , Б. Абдухалимов , У. Алимов , А. Абдуллаев,Ушбу альбомлар туркуми Ўзбекистон маданий меросини сақлаш, илмий ўрганиш ва оммалаштиришни давлат сиёсати даражасига кўтарган Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг қатор ташаббусларига тўлиқ мос келади.
-
Учинчи дунёдан биринчи дунёга
Ли Куан Ю.,Ли Ҳуан Ю тарихда чуқур из қолдирган шахслардан биридир. У кичик ва имкониятлари чекланган мамлакатни дунёдаги энг илғор давлатлар қаторига олиб чиққан. Қўлингиздаги китобда муаллиф дунё сиёсати халқаро муносабатлар ҳуқуқ тизими иқтисодиёт ва ижтимоий хаётни ислоҳ қилиш йўллари ҳақида теран мулоҳазаларини баён этади. Ўқитувчилар ўқувчилар талабалар соҳа мутахассислари ва ҳалқаро сиёсатга қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Темурнинг меъморий мероси
Пугаченкова Г.А.,Евросиё тарихида ўн бешинчи аср - улкан яратувчанлик ишлари амалга оширилган, буюк географик кашфиётлар килинган, улуғ шахслар даври бўлди музаффар жангчи, улкан, лекин тарихан қисқа муддат ҳукм сурган салтанат барпо этган соҳибқирон Амир Темур шундай сиймолардан бири эди.
-
O'zbekiston tarixi (Milliy istiqlol davri)
Q.Usmonov,Qo'lingizdagi darslik Vatanimizning milliy istiqlol davri tarixini yoritishga bag'ishlangan. Mazkur darslik 0'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi, o'rta maxsus, kasb -hunar ta ’limi m arkazi tomonidan tasdiqlangan ,"0 ‘zbekiston tarixi" fani o ‘quv dasturi asosida tayyorlandi
-
Қадимий мудофаа деворлари
Ҳ.Муҳамедов,Ушбу рисолада Улуғ Хитой девори дунёда ягона эмаслиги, шунга ўхшаш деворлар қуллик давридан тортиб то ўрта асргача дунёнинг кўпгина мамлакатларида, шу жумладан. Ўрта Осиёда ҳам курилганлиги ҳақида ҳикоя қилинади. Рисола кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Ўзбекистон этнологиясининг назарий-методологик муаммолари
Аширов А. А.,Мазкур тўплам этнология билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси учун мўлжалланган.
-
X-XII асрлар Хоразм маданияти Ёқут Ал-Ҳамавий талқинида
И.Элмуродов, М.Эшмуродов,Хоразм дунёнинг энг қадимий ва узоқ тарихга эга мамлакатларидан бири эканлиги аллақачон фанда эътироф этилган.
-
JAHON TARIXI
Xolliyev .A,XVII asrda Yaponiya agrar munosabatlarining taraqqiyoti o`ziga xos baland cho`qqiga chiqdi.Bu davrda Yaponiyada rivojlangan iqtisodiy tizimning tayanchlaridan biri dehqon xo`jaligi edi.
-
Окс цивилизацияси
А. Боқиев, Шайдуллаев А., Йулдошева 3.,Монография Окс цивилизациясининг умумий таърифига бағишланган. Унда Ўзбекистан тарихини даврлаштиришда цивилизацион қарашларнинг шаклланиши масаласи муҳокама этилган. Ўрта Осиёнинг бронза даври маданиятларига илк цивилизациялашув жараёнлари кечган давр сифатида қаралган. Окс цивилизациясининг пайдо бўлишида миграцияларнинг ўрни, маҳаллий илдизлари ва ижтимоий хусусиятлари очиб берилган
-
Қадимги Ўзбекистонда буддавийлик ва буддавий мерос
Ш.Пидаев,Ўзбекистон ўз тарихи мобайнида географик жихатдан жойлашуви бўйича турли этник алоқалар чорраҳасида бўлди. Ўзбекистоннинг Марказий Осиёдаги йирик дарёлар Амударё ва Сирдарё сувлари билан суғориладиган ҳудуди ўз иқлимига кўра бошқа тарихий-маданий минтақалардан ажралиб туради.
-
Халқнинг юрагига йўл
Халқнинг юрагига йўл аввало инсон қадрини улуғлашдан бошланади.Янги Ўзбекистон йўли бу халқнинг юрагига элтувчи йўлдир.Бу нурафшон йўлда инсонларда келажакка ишонч уйғотиб уларни бунёдкорлик ва яратувчанликка руҳлантирувчи улкан куч мавжуд.
-
Жажжи даҳалар тарбияси
Йўлдошов М,Психолог педагог мутахасис олимнинг ушбу рисоласида иқтидорли талантли алоҳида хусусиятларга эга бўлган болалар уларни қандай қилиб бошқа болалардан ажратиш ва тарбиялаш борасида фикр юритилади.