-
-
-
Tabiiy fanlar,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Valeologiya asoslari
Sharipov D., Sodiqov Q., Shaxmurova G., Arbuzova T., Mannapova N.,Tabiiy fanlar, -
Tabiiy fanlar,
-
-
-
O'SIMLIKSHUNOSLIK
HALIMA ATABAYEVA, ORIF QODIRXO'JAYEV,О‘simlikshunoslik qishloq xo'jaligining asosiy tarmoqlaridan biri bo'lib, aholi uchun oziq - ovqat mahsulotlari, chorvachilik uchun yem - xashak va yengil sanoatning ко‘pgina tarmoqlari uchun хоm ashyo yetishtirish maqsadida ekib о‘stirish va tabiatda yovvoyi holda o'sadigan o'simliklardan foydalan ish masalalari bilan shug'ullanuvchi fandir .
-
Гидротехниклар учун чизма геометрия
Ш.Муродов,Ушбу ўқув қўлланма олий техника ўқув юртларининг инженер-гидротехник ихтисосликлари учун ёзилган. Ўқув қўлланмада ўзapo перпендикуляр икки ва уч проекциялар текисликларига ортогонал проекциялаш ва сонлар билан 6елгиланган проекциялаш усулларини қўллаб геометрик шаклларни тасвирлаш, уларни бир-бирига нисбатан вазиятларига оид чиэмаларини чизиш қоидалари ҳамда геометрик шаклларга доир позицион ва метрик масалаларни ечиш баён этилган.
-
Биология том 1
Ярыгин В., Глинкина В., Волков И., Синельщикова В., Черных Г.,В учебнике изложен курс биологии для студентов медицинских вузов. Охарактеризованы сверхновые биологические (биомедицинские) дисциплины — геномика, протеомика. метаболомика. биология живых систем, освещены основные свойства жизни, приведены основные гипотезы происхождения жизни. Биологические основы жизнедеятельности и развития живых форм, включая человека. рассмотрены в соответствии со всеобщими уровнями организации жизни
-
Биология том 2
В учебнике изложен курс биологии для студентов медицинских вузов. Охарактеризованы сверхновые биологические (биомедицинские) дисциплины — геномика, протеомика. метаболомика. биология живых систем, освещены основные свойства жизни, приведены основные гипотезы происхождения жизни. Биологические основы жизнедеятельности и развития живых форм, включая человека. рассмотрены в соответствии со всеобщими уровнями организации жизни
-
-
Ўзбекистон табиий географияси
Ҳасанов И.,Ўзбекистон географик ўрнига кўра жуда қулай. Чунки унинг ҳудуди Туркистоннинг марказидаги табиий шароити кулай ва табиий бойликларга сероб бўлган йердарни ўз ичига олади. Ўзбекистоннинг кўп қисмининг текисликдан иборат бўлиши ҳамда серудум вохаларнинг Чирчик-Оҳангарон, Фаргона, Зарафшон. Қашқадарё, Сухондарё, Қуйи Амударёнинг мавжудлиги жумхурият иктисодиётининг ривожланишига кулай шароит яратиб берган.
-
Атлас мира
Примечание. В указателе при каждом географическом названии указывается номер страницы Атласа, затем буква и цифра трапеции, в которой находится объект. Каждое название сопровождается номенклатурным термином, определяющим род объекта, к которому относится наименование: река, гора, хребет и т.д. Номенклатурные термины отсутствуют при названиях населенных пунктов, государств, а также морей, океанов, хребтов, род которых указан в самом названии
-
Chizma geometriya
D.K.Alimova,Darslik texnika oliy o'quv yurtlari bakalavlari uchun tayyorlangan bo'lib unda chizma geometriya mutaxassilar ham foydalanishlar mimkin
-
Литогенез асослари
Г.С.Абдуллаев, Х.Чиниқулов, Н.Ш.Хайитов, Г.Г.Джалилов,Дарсликда литогенезнинг ривожланиш тарихи, хозирги холати ва унинг олдида турган вазифалар ёритилган
-
O‘simlikshunoslik
Idrisov X., Nazarova S.,Ushbu o’quv qo’llanmada o’simlikshunoslik fanining nazariy asoslari, madaniy o’simliklarning kelib chiqish markazlari va ular genotiplarining shakllanish sharoitlari, biologik azot, o’simliklarning optimal namlik bilan ta’minlanishi, o’simliklarning fotosintez faoliyati, aralash va qo’shib ekilgan o’simliklarning mutanosibligi, urug’shunoslik, dala ekinlarining xalq xo’jaligidagi ahamiyati, tarixi, botanik va biologik xususiyatlari, yetishtirish texnologiyalari, so’nggi yillarda mamlakatimiz qishloq xo’jaligidagi islohotlar, o’zgarishlar hamda fandagi yutuqlar hisobga olingan holda yoritilgan
-
-
Tabiiy fanlar konsepsiyasi
I.H.HAMDAMOV , S.A.ABILOVA,Tabiatda million-million turli-tuman tirik organizmlar yashaydi, bu organizmlar bir-birlari bilangina emas, balki ularni o‘rab turgan notirik tabiat qismlari (havo, tuproq, suv, iqlim va hokazo) bilan ham uzviy bog'liq holda hayot kechiradilar.
-
Саноат экологияси
О.Қудратов,Мазкур ўқув қўлланмада экология фани ривожланишининг кискача тарихи Ўзбекистоннинг Ҳозирги даврдаги экологик муаммолари. табиатда ўсимлик Ва ҳайвонларнинг ўрни. экосистемалар тавсифи, биосфера, атмосфера, гидросфера каби масалалар ёритилган. Унда табиатни муҳофаза қилишнинг илмий- назарий, илмий-техник, ижтимоий-иқтисодий асослари ёритилган тўқимачилик, енгил саноат ва пахт тозалаш корхоналарининг технологик жараёнларидан чиқадиган зарарли ва заҳарли чиқиндилар. уларни аниқлаш ва тозалаш усуллари батафсил баён қилинган.
-
Саноат экологияси
Қудратов Очил,Мазкур ўқув қўлланмада экология фани ривожланишининг қисқача тарихи Ўзбекистоннинг ҳозирги даврдаги экологик муаммолари табиатда ўсимлик ва ҳайвонларнинг ўрни, экосистемалар тавсифи, биосфера, атмосфера гидросфера каби масалалар ёритилган.
-
Ўрта Осиё табиатшунослик фанлари тарихи
Расулов М.,Мазкур қўлланмада милоддан олдинги ва Аристотелдан кейинги даврларда Ўрта Осиёда табиатшунослик фанларининг тарихий ривожланиш жараёнлари баён этилган. Қўлланма ўрта мактабнинг биология ўқитувчилари, ўқувчилари учун мўлжалланган, ундан олий ўқув юртларининг талабалари ҳам фойдаланса бўлади.
-
Tabiiy geografiyadan amaliy mashg`ulotlar
Mirakmalov M. T.,Mazkur o ‘quv-uslubiy qoMlanma geografiya fanining eng asosiy tushuncha va qonuniyatlarini o'z ichiga oluvchi 21 mavzuga doir 460 dan ortiq mashq va masalalami, amaliy topshiriqlarni o'zida jamlagan. Mazkur qoMlanma o'quvchilarning geografiya faniga oid bilim, ko‘nikma va malakalarini mustahkamlaydi hamda ularning fanga boMgan qiziqishlarini yanada oshiradi. QoMlanmadan geografiya darslarida, shu bilan birgalikda datsdan tashqari fakultativ kurslar hamda fan to‘garaklarini tashkil etishda ham foydalanish mumkin.
-
Valeologiya asoslari
Sharipov D., Sodiqov Q., Shaxmurova G., Arbuzova T., Mannapova N.,«Valeologiya asoslari» o‘quv predmeti talabalar «Yosh fiziologiyasi va gigiyenasi» o‘quv fanining asosiy qoidalarini to‘liq va mustahkam o'zlashtirganlaridan so‘ng bakalavriatning II bosqichida o'rganiladi. Talabalarning salomatlik masalasiga qiziqishini rivojlantirish, sog'lom turmush tarzi va salomatlik falsafasini shakllantirish ko'nikmalarini egallashlarida alohida ahamiyatga ega.
-
Tabiiy fanlarning zamonaviy konsepsiyasi
B.E.turayev. X.Isayev. G.O.Akbarova.,Ushbu о ‘quv q o"llanmada keyingi yillarda qo ‘Iga kiritilgan hozirgi zamon fundamental fanlarning turli interpritatsiyasi yoritib berilgan. Hozirgi zamonning ekologik muammolari, inson sog'ligi, ekologik krizislar, ochiq termodinamik sistema, kosmik sikllar, kosmos bilan inson bir butun ekanligi haqida ham mulohazalar yuritiladi.
-
Мирзо Улуғбек
Б.Аҳмедов,Ушбу китобда буюк олимнинг ҳаёт ва фаолияти , илмий ва ижтимоий-сиёсий ҳаёти хусусида баён қилинган. Таниқли тарихчи олим Ўзбекистон Фанлар академиясининг мухбир аъзоси Бўрибой Аҳмедовнинг "Улуғбек" эссеси чоп этилганига бир неча йил бўлди. Шундан буён муаллиф китобхонлардан асарни тўлдириб қайта нашр эттириш илтимос қилинган кўплаб мактублар олди. Ушбу нашрни китобхонлар мактубига жавоб ҳамда буюк мунажжим таваллудининг 600 йиллигига тўёна деб билгайсизлар.
-
Tabiiy fanlarning zamonaviy konsepsiyasi
G.K.Masharipova, G.J.Tog'ayeva,Fan - dunyo haqidagi obyektiv bilimlar tizimi. Fan - tabiat, jamiyat va tafakkur haqida yangi bilimlar hosil qilishdan to ularni hayotga tatbiq qilishgacha bo`lgan faoliyatni o‘z ichiga oladi. “Tabiiy fanlarning zamonaviy konsepsiya” kursini o‘qitishda talabalar o‘zlarining dunyoqarashini tabiiy fanlarni o`rganish bilan mustahkamlash va kelajakda o`z ixtisosliklarini chuqur egallashda va muhim masalalarini yechishda qo`llashlari kerak. Tabiat ilmining zamonaviy konsepsiya fani asosida olam evolyutsiyasi va uni tabiiy, iqtisodiy, sotsial va boshqa gumanitar fanlar ta`sirida sivilizatsion dunyoga munosabatlar va haqiqiy tabiat qonunlarini bilishga qaratilgan kursdir. Bu fanning vazi-fasi talabalarga, ya`ni yosh avlodga Yangi ma`lumotlar berish, ma`naviy va material imtiyozlar yaratishga jamiyatni rivojlantirishga, yago-na umum insoniy madaniyat yaratishga xizmat qilishdir.