-
-
-
-
-
-
-
Tabiiy fanlar,
-
-
Tabiiy fanlar,
-
-
ЭКОЛОГИЯ ВА ТАБИАТНИ МУХОФАЗА КИЛИШ
А.Э.ЭРГАШЕВ, А.Ш.ШЕРАЛИЕВ, Х.А.СУВОНОВ, Т.А.ЭРГАШЕВ,Tabiiy fanlar, -
-
-
Qishloq xo'jaligi entomologiyasi fanidan labaratoriya mashg'ulotlarini bajarish
U.E.Do'schanov , N.O.Raximova,Tabiiy fanlar, -
Tabiiy fanlar,
-
-
-
-
-
Biotexnologiya asoslari
Kolin Retlij, Byorn Kristianson,Biotexnologiya XXI asrning asosiy texnologiyalardan hisoblanadi. U keng qamrovli va ko'p tamoqli faoliyatini o'z ichiga oladi handa qayta tiklangan DNK texnologiyalari, klonlash, mikrobiologiya hamda hujayralar bilan bog'liq texnologiyalarida nondan tortib to antibiotiklargacha bo'gan turli xil mahsulotlarini ishlab chiqarishni tadbiq etadi.
-
Резавор мевали ўсимликлар.
Р.М.Абдуллаев, Ҳ.Р.Абдулланвa,Мазкур китобда резавор экинларнинг биологияси кўчатини ўтказиш уларга ишлов бериш ўғитлаш касаллик ва заракунандаларга қарши кураш шунингдек уй шароитида меваларни қайта ишлаш мақсадлари ёритилган .
-
Ер ости карст бўшлиқлари-чучук сув манбаи
М.Маматқулов,Ушбу рисолада Ер шарида кенг тарқалган ер ости карст бўшлиқларидаги зилол чучук сувлар, уларнинг ҳосил бўлиши, тарқалиши, ер устига чиқиш йўллари, таркиби, ҳаракати, уларнинг ҳосил бўлишидаги ва тарқалишидаги баъзи қонунятлар ва ер ости карст бўшлиқларида ҳосил бўлган сувларнинг салбий томонлари, халқ хўжалигининг турли тармоқларида фойдаланиш йўллари, уларни муҳофаза қилиш масалалари ҳақида сўз юритилади.
-
УМУМИИ ЕР БИЛИМИ
Шубаев.Л.П,"Умумий ер билими" педагогика институтларининг география ва география-биология факультетлари учун умумий ер билими асослари курси программасига умуман мос келади ҳамда университетларнинг мазкур курс программасидан бирмунча фарқ қилади.
-
-
Qovun etishtirish texnologiyasi va genofondi.
Sadullaev .S.M.,Ushbu monografiya poliz ekinlari yetishtiruvchi dehqon va fermer xo`laliklari ,aholi shaxsiy tomorqasida poliz mahsulotlari yetishtirish bilan shug`ullanuvchi ,qiziquvchi mutaxassislar hamda Oloiy ta`lim ,fan innovatsiyalar sohasidagi qishloq xo`jligiga qiziquvchi keng ommaga mo`ljallangan.
-
Географическое краеведение в общеобразовательной школе
Сафиуллин А. 3.,В книге раскрыто значение географического краеведения в формировании марксистско-ленинского мировоззрения, воспитании советского патриотизма и пролетарского интернационализма Особое внимание уделяется роли краеведения в преподавании географии и во внеклассной работе, а также в профессиональной ориентации школьников. Обширная библиография по организации и проведению краеведческой работы поможет учителю в подборе необходимой литературы.
-
Hayot faoliyati xavfsizligi. Ekologiya
D.Q.Allaberganova,Ushbu uslubiy ko'rsatma <<Hayot faoliyati xavfsizligi. Ekologiya>> fani bo'yicha tajriba ishlarini nazariy va amaliyotda bajarilishining asosiy holatlarini o'rganishda talabalarga yordamchi manba bo'lib hisoblanadi. Har bir tajriba ishining mazmuni, mashg'ulot maqsadini, talabaning mustaqil ishiga topshiriqni, talaba bilim darajasini aniqlash uchun nazorat savollarini, nazariy materialni o'rganish bo'yicha uslubiy ko'rsatmani o'z ichiga oladi.
-
Ta`lim muasasalarida ekologik burchaklarni tashkil etish bo`yicha
Masharipov.A.A,Ushbu tavsiyanomada ekologik burchaklarni tashkil etishningamaliy jihatlari ,ularni samarali yuritish usullari va ekologik tarbiyani yanada rivojlantirish bo`yicha takliflar bayon etilgan
-
"Muhofaza etiladigan tabiiy hududlar"fanidan seminar darslarini tashkil etish bo`yicha (vaziyatli muammolarni haletish bo`yicha) Uslubiy qo`llanma.
N.B.Matkarimov,Mazkur uslubiy qo`llanma Abu Rayhon Beruniy nomidagi Urganch davlat universiteti O`quv uslubiy kengashining 2025-yilgi "03"martidagi 4-sonli bayonnomasiga asosan nashirga tavsiya etilgan.
-
Дифференциал ва интеграл ҳисоб 1-Том
Н.С.Пискунов,Ушбу дарсликнинг тўққизинчи нашри саккизинчи нашри дан фарқ қилади. Бу нашри олий техника ўқув юртлари учун математикадан 400-450 соатга мўлжалланган программага бу тунлай мос келади.
-
ЭКОЛОГИЯ ВА ТАБИАТНИ МУХОФАЗА КИЛИШ
А.Э.ЭРГАШЕВ, А.Ш.ШЕРАЛИЕВ, Х.А.СУВОНОВ, Т.А.ЭРГАШЕВ,Мазкур Укув кулланмада табиатнинг глобал узгаришлари, ундаги экологик мувозанатнинг бузилиши, биосфера тушунчаси, тузилиши, таърифи, биосферада инсоннинг урни, озука халкаси, генофонни саклаб колиш чора-тадбирлари ёритилган. Экология фани, асосий экологик омиллар ва экологик тизимлар тугрисида тушунча берилган. Табиатда энергиянинг хосил булиши, биологик, геологик цикллар, организм билан мухит уртасидаги алоканияг бир-бирига таъсири асосида Марказий Осиёда ва Узбекистонда турли экологик муаммоларнинг келиб чикиш сабаблари, табиатни мухофаза килиш, табиий ресурслардан фойдаланиш йуллари курсатиб берилган
-
Умуртқалилар зоологияси
Лаханов Ж. Л.,Дарсликда хордали ҳайвонлар типи, унинг кенжа тип ва синфлари кетма-кет ва батафсил ёритилган.
-
O`simliklerdi qo`rdaw
Э.Ш.Тўрениязов ва бошқ,Oqiwliq kirisiw, maqseti, waziypalari, basqa panler menen baylanisi, rawajlaniw tariyxi, ziyanli faktorlardin turleri, ziyankeslerdiii rawajlaniwm aldman boljaw, shidamli sortlardi egiwdi en' jaydiri'w , agrotexnikali'q, fizikali'q, mexanikali'q, genetikali'q, biologiyali'q, xiymiyali'q qarsi' gures usi'llarin otkeriw tartipleri, waqti, entomofaglardan natiyjeli paydalani'w jollari' ko'rsetilgen tartipte tayarlangan.
-
Qishloq xo'jaligi entomologiyasi fanidan labaratoriya mashg'ulotlarini bajarish
U.E.Do'schanov , N.O.Raximova,Ushbu uslubiy qo'llanma barcha oliy ta'lim talabalariga mo'ljallangan
-
Физиологиядан амалий машғулотлар учун қўлланма
В. П. Дегтярёв, Г. В. Қушназарова,Қўлланма физиологик функцияларни текширишга бағишланган амалий ишларни ўз ичига олади.
-
Ландшафтшунослик
Зокиров Ш.,XX асрнинг иккинчи ярми Ер тарихида, инсоният тарихида ўзига хос алоҳида даврни ташкил қилади. Бу даврда Ер юзасида аҳоли сонининг тез суръатлар билан ортиб бориши, саноат ва қишлоқ хўжалигининг ривожланиши, инсоннинг кучли техника воситаларидан мехнат қуроли сифатида фойдаланиши ва фаннинг бевосита ишлаб чиқариш кучларига айланиши инсоннинг табиий ресурсларга бўлган эхтиёжини орттириб юборди. У табиий ресурслардан фаол фойдалана бошлади ва ерга, тупроққа, сувга, ҳавога, ўсимликка ва ҳайвонот дунёсига кучли таъсир кўрсата бошлади
-
Ипакчилик саноатида меҳнат мухофазаси
Қудратов О.,Дарслик пилладан ҳом ипак олиш, эшиш ва ипак чиқиндиларидан йигирилган ипакини олишдаги технолргик дастгохлар омилкорлик билан бошкаришда яратиладиган шарт-шароитлари меҳнат муҳофазасига дойр тадбирларни режалаштиришни, айниқса қўл кучи билан бажариладиган ишларда муҳофаза шартларни, ёнғин хавфсизлиги асосларини кенг ёритган бўлиб, олий техник билимгохларининг ўкув режаларига мослаштириб ёзилган. Дарслик олий техник билимгохларининг ипакчилик саноатига технолог мухандислар тайёрловчи куллиётлар талабалари ва ипакчилик саноати мухандис рахбарлари фойдаланишлари учун мўлжаланган.
-
Биологиядан русча-ўзбекча изоҳли луғат
А.Зикирёев,Ушбу луғат, умумий биологиядан тузилган дастлабки изоҳли луғат бўлиб, айрим камчилик ва нуқсонлардан ҳоли эмас, албатта. Шунинг учун ушбу рисолага билдирилган барча фикр-мулоҳазалар учун муаллиф олдиндан миннатдорчилик изҳор қилади.
-
Ўсимликлар ҳужайраси
И. Соттибоев, Қ. Қўчқаров,Мазкур қўлланма педагогика институтларининг биология факультети студентлари учун мўлжалланган бўлиб, ундан университетлар ва қишлоқ хўжалик институтларининг талабалари ва мактаб ўқитувчилари ҳам фойдаланиши мумкин