-
Валеология асослари
Д.Ж. Шарипова, Г.А. Шахмурова, Б.У. Ибрагимходжасв, Н.Ш. Маннапова,Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari, -
-
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
-
Шикастланишларда ва бахтсиз ҳодисаларда шошилинч ёрдам кўрсатиш
гбоев Т. Э., Силин Л. Л., Бровкин С. В., Мусалатов Х. А.,Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari, -
-
-
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
-
-
-
Олинмайдиган металлсиз керамика протезларнинг минерал гомеостазга ва огиз суюклигининг кислота-ишкорий мувозанатга таъсири
Якубова С.Р., Абдувакилов Ж.У,Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari, -
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
Sog‘liqni saqlash. Meditsina fanlari,
-
Валеология асослари
Д.Ж. Шарипова, Г.А. Шахмурова, Б.У. Ибрагимходжасв, Н.Ш. Маннапова,Мазкур фан талабаларнинг саломатлик масаласига қизиқишини ривожлантириш, соғлом турмуш тарзи ва саломатлик фалсафасини шакллантириш кўникмаларини эгаллашга даъват этади. Курс 36 соатга мўлжалланган бўлиб, 18 соат маъруза ва 18 соат семинар машғулотларидан ташкил топган. Курсни ўрганиш жараёнида билимларни мустақил эгаллаш, аудио, видеотехниканинг замонавий имкониятлари ва интернетдан фойдаланиш тавия этилади
-
Психиатр врач хотиралари
Геннадий Блинов,Психиатр-врач Геннадий Блинов ҳаётида содир бўлган вокеаларни ўикоя қилади.
-
Акушерлик семинари
Кирюшченков А.Н., Сабуров X.С.,Акушерлик семинари, Кирюшченков А.Н., Сабуров X.С.. Қўлланмада aйpим клиник кузатувларни анализ килиш асосида ўрта медицина ҳодими кўпинча дуч келадиган акушерлик ва экстрагенитал патологиянинг муҳим формалари ҳақида маълумотлар келтирилган.
-
Ҳозарасп тумани соғлиқни сақлаш тарихидан .
Р.Отажонов,Ушбу ктиоб-Ҳозарасп тумани фукароларнинг соғлигини сақлашда эришган шу бугунги ҳолатигача қанчалик ишлар қилинганлиги қандай қийинчиликларга бардош бериб халқ соғлигига посбонлик қилган шифокорларнинг фидойи меҳнатини ёритишдир.
-
Дард борки, дармон ҳам бор (табиий даволаниш усуллари)
Сатторов А.,Қўлингиздаги китоб беш қисмдан иборат бўлиб,одамлар орасида кўп учрайдиган жигар (диабет) касаллиги ҳамда юқори қон босими,буйрак ва жинсий ожизлик хасталикларнинг пайдо юўлиш сабаблари, турлари уларни халқ табобати усулларида даволаш,олдини олиш чоралари тўғрисидаги кенг маълумот берилади.
-
Фармацевтик кимё
А.Ибодов,Мазкур дарсликда тиббиётда кенг қўлланиладиган ноорганик ва органик дори моддаларининг олиниши, хоссалари ва ишлатилиши кенг ёритилган.
-
Шикастланишларда ва бахтсиз ҳодисаларда шошилинч ёрдам кўрсатиш
гбоев Т. Э., Силин Л. Л., Бровкин С. В., Мусалатов Х. А.,Мазкур амалий қўлланмада бахтсиз ҳодисалар рўй берганда кўрсатиладиган тиббий ёрдам, шифокорнинг одоб-ахлоқ қоидаларига доир тавсиялар берилган.
-
Табобатда кимё ва биология
Маҳмудов Ю. Ғ.,Ушбу қўлланмада тиббиёт, кимё, биология фанлари интеграциясига доир 2220 та қизиқарли савол-жавоб ҳамда донишмандларнинг табобатга оид 782 та маслаҳатлари берилган. Мазкур қўлланма умумий ўрта, ўрта махсус ва касб-ҳунар, олий таълим муассасалари ўқувчи-талабаларига, профессор-ўқитувчиларга, илмий изланувчиларга, шунингдек кўп сонли китобхонларга мўлжалланган.
-
Табиатнинг ўзи табиб
Ш.Иргашев,Мазкур китобда аввало,-Инсондаги барча касалликларва инсон танасидаги ўзгаришларнинг келиб чиқиш сабаблари алоҳида тушунтириб ўтилган.
-
Ички касалликлар
Камалов Н. М, Куйлиев М. У,Қўлланма матнига соғлиқни сақлаш вазирлиги Н. А. Семашко номидаги тиббий реабилитация ва физиотерапия илмий-текшириш институтининг директори, Тошкент врачлар малакасини ошириш институти ички касалликлар кафедраси мудири, медицина фанлари доктори, проф. К. Й. Йулдошев тақриз берган.Мазкур ўқув қўлланмасида янги ўқув дастурида кўзда тутилган асосий нозологик бирликлар баён цилинган. Мавзулар ягона методик принцип буйича ёритилган. Қўлланма тиббиёт олий билимгоҳларининг хамма факультетлари талабаларига мулжалланган.
-
Одам анатомияси ва физиологиясидан амалий ишлар
А.Қодиров,«Одам анатомияси ва физиологиясвдан амалий ишлар» қўлланмасининг иккинчи нашрини тайёрлашда унинг биринчи нашри (1968 й.) асос қилиб олинди. Бунда қўлланма такомиллаштирилган программа талабларига мувофиқ биринчи нашрга ёзилган тақризлардаги танқидий мулоҳаза ва таклифларни назарда тутган ҳолда қайта ишланди. Чунончи, қўлланмадаги кузатиш, тажриба ва бошқа амалий ишлар сони 63 тага етказилди, бу ишларни бажариш техника, ва методикаси мантиқий структурада ёритилди.
-
O'zbekistonda sog`liqni saqlash 2015-2018 Здравоохранение в Узбекистане
Ushbu to`plamda aholi soniga nisbatan va jon boshiga hisoblangan ko`rsatkichlar doimiy aholi o`rtacha yillik sonining joriy hisob-kitoblari asosida yuritiladigan ma`lumotlar bo`yicha hisoblangan.
-
HAMSHIRALIK ISHI ASOSLARI
Inomov Q.,Ushbu darslik yangi dastur asosida tuzilgan bo‘lib, u tibbiyot kollejlari o‘quvchilari, o‘qituvchilari hamda mustaqil amaliy faoliyat yurituvchi umumamaliyot hamshiralariga mo‘ljallangan. Darslik Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti tomonidan hamshiralik ishi bo‘yicha talbiq etilgan «Lemon» dasturi hamda Yaponiya davlati «Jica» agentligi dasturi asosida yozilgan, unda shoshilich holallar, shuningdek, uy sharoitida bemorlami parvarish qilishni o‘rganishga oid materiallar ham o‘z ifodasini topgan. Undan «Hamshiralik ishi»ga qiziquvchi barcha kitobxonlar foydalanishlari mumkin
-
Tibbiу bilim аsоslаri
S.Yu.Maxmudov,Оʻquv darslik fаnning mаqsаdi, vаzifаlаri, аsоsiу bоʻlimlаri vа ulаrdа оʻrgаnilаdigаn mаsаlаlаr, rivоjlаnish tаriхi, bоshqа fаnlаr bilаn оʻzаrо bоgʻliqligi, fаnning nаzаriу, huquqiу vа tаshkiliу аsоslаri, ishlаb chiqаrish sаnitаriуаsi vа mehnаt gigiуenаsi, хаvfsizlik teхnikаsi, уоngʻin хаvfsizligi аsоslаri hаmdа jаrоhаtlаngаndа уоki shikаstlаnish оmillаri vа usullаri уоritilgаn. Оʻquv darslik Mehnаt muhоfаzаsi vа teхnikа хаvfsizligi tаʻlim уоʻnаlishi tаlаbаlаriga mоʻljаllаngаn boʻlib, talabalar uchun zarur boʻlgan ma‘lumotlarni oʻzida mujassam etgan. Undаn bоshqа уоʻnаlish tаlаbаlаri, pedаgоglаr vа sоhа mutахаssislаri hаm fоуdаlаnishlаri mumkin.
-
Jarrohlik stomatologiya propedevtikasi
M.I.Azimov,Toshkent tibbiyot akademiyasi bolalar stomatologiyasi kafedrasining mudiri , t.f.d. professor muhammadjon Ismoilovich Azimov oz mehnat faoliyatini 1971 yil Toshkent tibbiyot instiutining stomatologiya fakultetini bitirib jarrohlik stomatologiya kafedrasi . Professor M. I, Azimov 1973-77 -yillari Birinchi Leningrad tibbiyot instituti jarrohlik stomatologiya kafedrasida aspiranturada o'qidi .
-
Олинмайдиган металлсиз керамика протезларнинг минерал гомеостазга ва огиз суюклигининг кислота-ишкорий мувозанатга таъсири
Якубова С.Р., Абдувакилов Ж.У,Материалшунослик ва тиш протезларини тайёрлаш сифатини яхшилаш со^асида сезиларли ютуцларга эришилаётганлигига царамасдан, ".....0,6 дан 12% гача булган беморларда тиш протезларини таца олмасликка шикоятларини цайд этадилар". Тиш протезларини таца олмасликни ташхислаш ва прогнозлашда, олинадиган протезларни цуллаш пайтида юзага келадиган компенсатор ва адаптив реакциялар хацида объектив маълумот олиш ва тананинг адаптив имкониятларини тезлаштириш учун профилактик чора-тадбирларни ишлаб чициш имконини беради
-
Yosh fiziologiya va gigiyena.
U.T.Norboyeva, G.I.Usmonova, M.O.Odilova,Yosh fiziologiya va gigiyena fani tibbiyot fanlari bo`lmish odam anatomiyasi, fiziologiyasi va umumiy gigiyena fanlarining asosiy tarmog`i hisoblanadi. Fiziologiya fani biologiya fanlarining muhim tarmoqlaridan bo`lib, organizm undagi a`zolar, to`qimalar strukturasi elementlarining funksiyalarini tashqi muhitga bog`lab har tomonlama chuqur o`rganadi.
-
Бахтли она бўлинг
Абу Али ибн Сино,Ушбу нашр Соғлом она-соғлом бола туркумида чоп етилган бўлиб, у Азиз келин-куёвларга, Усмир қизлар олами, Усмирлик даври хақида ва Бахтли она бўлинг каби рисолалар мужассамдаштирилган.
-
Руководство к лабораторным занятиям по биологии
Богоявленского Ю. К.,В данное руководство включены наиболее важные для подготовки будущего врача материалы по разделам: общие свойства жизни, филогенез систем органов, основы паразитологии. Руководство охватывает 40 тем. Для каждой темы сформулирована задача, раскрыто ее содержание (перечень выполняемых работ), даны методические указания к каждой лабораторной работе, контрольные вопросы, перечень оборудования. Материал освещается с позиций современной науки и с учетом задач по внедрению элементов научного исследования в учебный процесс.
-
Чилонжийда-доривор ўсимлик
Ў.А.Аҳмедов, Ҳ.Х.Холматов,Чилонжийда халқ табобатида анчадан бери қўлланилади.Муаллифлар ушбу рисолада чилонжийданинг ўсадиган жойлари,кимёвий таркиби ва шифо эканини баён қилишади. Китобда Шарқнинг табиблари ҳамда шоир-табибларнинг тиббий асарларидан намуналар берилган.