-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Ўзбекистон: давлат ва унинг йўлбошчиси
Муҳаммад ас-Сайид Салим, Неъматулло Иброҳимов, Иброҳим Арофат, Солиҳ Иноғомов,Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi, -
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг "Юксак маънавият-енгилмас куч" асарини таълим муассасаларида ўқитишни ташкил этиш бўйича факультатив ўқув курси дастури
А.П.Парпиев, Ғ.И.Муҳамедов, Қ.Қуранбоев, Б.Хусанов, Қ.А.Абдураҳимов,Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi, -
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
Siyosatshunoslik fani, uning mavzusi. Siyosatning nazariyasi,
-
-
Тараққиётнинг ўзбек модели
М. Қаршибоев,Ушбу рисолада ўзбек моделининг маъно-моҳияти, унинг бошқа тараққиёт моделларидан фарқи, ўзига хос хусусиятлари ҳақида атрофлича фикр юритилади. Президентимиз И.А. Каримов томонидан ишлаб чиқилган бу йўл жаҳон миқёсида Ўзбекистоннинг ўзига хос ва ўзига мос тараққиёт йўли деб эътироф этилди
-
Бугунги дунёнинг мафкуравий манзараси
А. Очилдиев,Бугунги дунёнинг мафкуравий манзараси, ундаги ғоялар кураши, мафкуравий полигонларнинг бутун-бутун халқлар тақдирига таъсири билан боғлик масалалар ана шундай оламшумул аҳамиятга эга. Бу борадаги муаммоларни билиш, бегона, ёт ғоялар хуружидан огоҳ бўлиш ҳаётий заруриятга айланиб бормоқда.Мазкур рисолада ана шу масалалар мухтасар тарзда баён қилинган
-
Политология
Эргашев И,Политология фани бошқа ижтимоий фанлардан фарқли равишда жамиятнинг сиёсий жараёнлари туғрисида фикр юритилади. Политология сиёсий ҳокимият, уни амалга оширишда урнатилган сиёсий режим фаолияти доираси шунингдек муайян гуруҳлар мавқеи ва муносабати, ҳокимият қамрови, уни бошқариш усулларини бошқариб беради
-
Фарзанд-азиз, она мўтабар
Каримова Васила, Мусурмонова Ойниса,Хаёт деб аталувчи буюк воқелик хақида, унинг абадийлиги хақида мушохада қилсак, уйимизда, шубхасиз, Она ва бола гавдаланади
-
Ўзбекистон: давлат ва унинг йўлбошчиси
Муҳаммад ас-Сайид Салим, Неъматулло Иброҳимов, Иброҳим Арофат, Солиҳ Иноғомов,Китобда ўзбек давлатчилиги ривожининг қадимги замонлардан бугунгача бўлган қисқа тарихи, ўзбек халқининг ўзлигини англаш йўли батафсил ёритилган. Ўзбекистоннинг араб-мусулмон дунёси билан тарихий алоқаларига, жумладан, бугунги давлатлараро муносабатларга алоҳида эътибор берилган
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг "Юксак маънавият-енгилмас куч" асарини таълим муассасаларида ўқитишни ташкил этиш бўйича факультатив ўқув курси дастури
А.П.Парпиев, Ғ.И.Муҳамедов, Қ.Қуранбоев, Б.Хусанов, Қ.А.Абдураҳимов,Мазкур факультатив ўқув курси дастури Президент Ислом Каримовнинг "Юксак маънавият-енгилмас куч" асарини олий таълим муассасаларида ўқитиш учун ишлаб чиқилди. Дастурда асарнинг барча боблари ва фасллари қамраб олинган
-
Siyosatshunoslik
Odilqoriyev X. T., Razzoqov D. X.,Ushbu kitob siyosatshunoslik fanning umumiy masalalarini, siyosiy-ijtimoiy nazariyalari va konsepsiyalarini, davlatlarning shakllanishi va rivojlanishini, ularning mavjud tuzumlarini, xalqaro munosabatlarni, zamonaviy siyosiy tizimlarni, siyosiy madaniyat va hodisalarning o'ziga xos xususiyatlarini masalalarni o'rgatishga bag'ishlangan. Siyosatshunoslik va siyosiy nazariya sohasida ilmiy asoslangan bilimlarni o'zlashtirishga ko'mak beradi, yosh avlodga siyosiy ong va madaniyatning shakllanishida muhim o'rin tutadi.
-
Ўзбекистон: 13 йил мустақил тараққиёт йўлида
Н. Халилов,Мазкур маълумотномада Ўзбекистоннинг 13 йил давомида қўлга киритган ютуқлари қисқача баён этилган бўлиб, у ўқитувчилар ҳамда талаба- ўкувчиларга мўлжалланган. Маълумотномадан "Мустақиллик дарслари“ ни ўтишда фойдаланиш мумкин.
-
Geosiyosat asoslari va O`zbekistonning geosiyosiy joylashuv
S.Davletov,Qo`llanmada talabalarning mustaqil darsni o`zgartirish uchun ma'ruzalar, savollar, testlar, referat hamda internet va OAV materiallaribo`yicha tavsiyalar ko`rsatilgan. Qollanmadagi mavzular oddiydan murakkabga tamoilida tuzilgan.
-
Geosiyosat asoslari
X.S. Jumaniyozov,“Geosiyosat asoslari” fanidan tayyorlangan ushbu o‘quv qo‘llanmada geosiyosatning mohiyati, jamiyat hayotidagi o‘rni, vazifalari, ilmiy-nazariy asosiari, geosiyosiy jarayonlar, ularning rivojlanish xususiyatlari, geosiyosiy bilimlar va harakatlarning vujudga kelishi, rivojlanishi, klassik geosiyosatning asosiy g‘oyalari, hozirgi dunyoning mafkuraviy manzarasi, xalqaro maydondagi geosiyosiy jarayonlar, shuningdek, Markaziy Osiyoning geostrategik holati va ahamiyati, mintaqaning siyosiy, demografik va iqtisodiy salohiyati hamda Markaziy Osiyoda xavfsizlikni ta’minlash masalalari ifodasini topgan. O‘quv qo‘llanmadan “Milliy g‘oya, ma’naviyat asoslari va huquq ta’limi” yo‘nalishi talabalari, shuningdek, ushbu soha bilan qiziquvchilar foydalanishi mumkin.
-
Политология
Эргашев И., ва бошқалар,Мамлакатимизда ва хорижий давлатларда сиёсий фанни ўқитиш тажрибасини ҳисобга олишни, буюк мутафаккирларнинг сиёсий ғояларига ва бугунги кун сиёсий фанида эришилган ютуқларга, миллий истиқлол мафкураси тамойилларига таянишни кўзда тутади.
-
Mard o'g'lonlar nomi barhayot
Necha-necha yillar, asrlar osha ko'hna tarix isbotlagan haqiqat shuki, inson o'zini anglashi uchun, avvalo, shaxs sifatida ozod yashashi kerak. Bu ozodlikning mazmuni - ezgulikka intilish, mezoni - insonlarga naf keltirish, maqsadi - o'z xalqi va Vatani uchun sinovlarga dosh berish demakdir.
-
Ўзбекистоннинг жаҳон ҳамжамиятига интеграциялашуви
Усмонов Қ.,Тараққиётнинг Ўзбек модели қанчалик хаётий, тўғри эканлиги ташқи сиёсат сохасида эришилган ютуқларда, халқаро майдонда Ўзбекистоннинг юксак эътироф ва обрў-эътибор қозонаётганида яққол намоён бўлмоқда.
-
Globallashuv asoslari
Jumaniyozov X. S.,Davlat va jamiyat hayotining siyosiy, iqtisodiy, ma’naviy-mafkuraviy sohalarida globallashuvning namoyon bo'lishi, uning milliy ma’naviyatga, milliy manfaatlarga, milliy mustaqillikka aks ta’sir bilan bog'liq masalalar keyingi paytlarda muhim tadqiqot ob’yektiga aylangan. Ushbu monograflyada globallashuv tushunchasi, mohiyati, uning jamiyat hayotida namoyon bo'lish xususiyatlari, amalga oshirishni ta’min etuvchi vositalar, uning ijobiy va salbiy tomonlari, shuningdek, globallashuv sharoitida ro'y berayotgan turli mazmundagi ma’naviy tahdidlarga qarshi kurashda ta’lim tizimi oldidagi vazifalar tahlil etilgan.
-
Сиёсатшунослик
Х.Т. Одилқориев, Д.Х. Раззоқов,Дарсликда сиёсатшуносликнинг предмети, таркиби ва вазифалари, ижтимоий- сиёсий таълимотларнинг шаклланиши ва ривожланиши, сиёсий ҳокимият, сиёсий тизим ҳақида маълумотлар берилган.
-
Геосиёсат
Ҳасанов Али,Китобда геосиёсатнинг илмий тармоқ сифатида пайдо бўлиши,геосиёсат асосий тушунчаларининг майдонга келиши,шаклланиш ва ривожлантириш тарихи масалалари қаламга олинган,классик геосиёсат вакиллари ва ҳозирги мактаблар вакилларининг ҳар ҳил даврлардаги илмий назариялари тадқиқ ва қиёсий таҳлил қилинган.
-
Ўзбекистон-Франция: тараққиётнинг янги босқичдаги ҳамкорлик
Х.Султонов,ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРЕЗИДЕНТИ ШАВКАТ МИРЗИЁЕВ 2018 ЙИЛНИНГ 8-9 ОКТЯБРЬ КУНЛАРИ ФРАНЦИЯ РЕСПУБЛИКАСИГА РАСМИЙ ТАШРИФ БУЮРДИ. ЕВРОПАГА АМАЛГА ОШИРИЛГАН УШБУ ИЛК ТАРИХИЙ ТАШРИФ ЎЗБЕКИСТОН ВА ФРАНЦИЯ ЎРТАСИДАГИ ҲАМКОРЛИКНИ СИФАТ ЖИҲАТДАН ЯНГИ БОСҚИЧГА ОЛИБ ЧИҚДИ.
-
Халқаро терроризм: илдизи, омиллари ва манбаи
Шухрат Ройибназаров,Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси профессори, сиёсий фанлар доктори, полковник Fойибназаровнинг қўлингиздаги китобида терроризмнинг келиб чикиши, уни юзага келтирган омиллар ва манбалар ҳақида гап боради. Терроризмнинг турли қитъалардаги кўриниши таҳлил килинади.Китоб Олий ва ўрта махсус таълим муассасалари профессор-ўқитувчилари,аспирантлари, талабалари ва ўқувчиларига, шунингдек, ушбу муаммо билан қизиқувчиларга мўлжалланган.
-
Демократия: машаққатли сурур
А.Жалолов,Мазкур китобда Ўзбекистон Халқ демократик партияси Марказий Кенгаши биринчи китоби, фалсафафанлари доктори А. Жалоловнинг, 1998 йилининг июлиданва 2000 йилнинг февраль ойигача бўлган давр мобайнида, республика, халқаро ташкилотлар ва хорижий мамлакатларнинг вақтли матбуоти ҳамда илмий нашрларида чоп этилган ишлари жамланган
-
Агар огоҳ сен
Н.Жўраев,Асар Президент И. Каримовнинг турли-туман воқеалар гирдобида, маданий минтақалар заминида, умумжаҳон, Туркистон ва Ўзбекистон иқлимида, сиёсий баҳслар, илмий мусоҳаба, музокара, мунозаралар даврасида, ҳар хил руҳий ҳолат ва кайфиятлар оғушида кўрсатади. Аксинча бўлиши ҳам мумкин эмас. Агар бундай Шахсни жараёнлардан ажратса, у мукаммал қиёфасини кўрсатмайди. Дарҳақиқат, муаллиф китобда ўз қаҳрамонини тўла, мукаммал, кенг миқёсда қамраб олишга интилади. Эсседа Президент тимсоли шунчаки ҳаракатсиз, сокин, суврат-образ эмас. Аксинча, у доимий ҳаракатда..