-
-
Қурғоқчилик ҳудудларида сув ресурсларини минимал сарфлайдиган ирригация ва мелиорация ҳамда қишлоқ хўжалигини юритиш усуллари бўйича
С.Эргашев, И.Бекмирзаева,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
QISHLOQ XO'JALIGI GIDROTEΧΝΙΚΑ MELIORATSIYASI
Xamidov M. Χ. Shukurlayev X. I. Mamataliyev A. B,Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi, -
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
-
Qishloq xo‘jaligi va o‘rmon xo‘jaligi,
-
Ўсимликлар экологияси
Култиасов И. М., Охунов Х. М.,Дарсликда шўрланган ерларда ўсадиган ўсимликлар экологиясининг хусусиятлари, тирик организмларнинг экологик аҳамияти ва бошқа мавзулар берилган.
-
Қурғоқчилик ҳудудларида сув ресурсларини минимал сарфлайдиган ирригация ва мелиорация ҳамда қишлоқ хўжалигини юритиш усуллари бўйича
С.Эргашев, И.Бекмирзаева,Қўлланма БМТ Тараққиёт Дастури, Глобал Экологик Жамғарма ва Ўзбекистон Ҳукуматининг “Қорақалпоғистон ва Қизилқум чўлларининг таназзулга учраган ерларида экотизим барқарорлигини таъминлаш” лойиҳаси доирасида тайёрланган. Мазкур қўлланма лойиҳа ҳудудларининг мутахассислари, деҳқон ва фермер хўжаликлари ҳамда олий ўқув юртлари ва колледжларда қишлоқ хўжалиги йўналишларининг аспирант, магистр ва талабалари учун мўлжалланган.
-
Умумий ва қишлоқ хўжалик энтомологияси
Ҳ.Ҳ.Кимсанбоев, Р.Ш.Ўлмасбоева, Қ.Ҳ.Ҳалилов,Ушбу ўқув қўлланма икки қисмдан иборат бўлиб, биринчи қисмда қишлоқ хўжалик ўсимликлари зараркунандаларининг морфологияси, анатомияси, биоэкологияси ва систематикаси асослари баён этилган. Иккинчи қисмида Қишлоқ хўжалик ўсимликлари ва зараркунандаларининг биоэкологияси ва уларга қарши замонавий кураш тизими тўғрисида маълумотлар берилган. Дарслик аграномия, ўсимликларни ҳимоя қилиш коллежи талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ундан бакалаврлар, ҳамда қишлоқ хўжалик соҳасида ишлайдиган мутахассислар хам фойдаланишлари мумкин.
-
Суғориладиган ерлардаги бегона ўтлар ва уларга қарши кураш
А.Эрматов,Ушбу ўқув қўлланма қишлоқ институтлари қошидаги агрономия ихтисослиги бўйича малака ошириш факультетининг тингловчилари учун мўлжалланган бўлиб, программа асосида ёзилган. Унда пахта далаларида ўсадиган бегона ўтлар, уларнинг деҳқончиликка етказадиган зарари, биологик хусусиятлари, тарқалиши, классификацияси, вакилларининг таърифи ва қарши кураш чоралари каби масалалар ёритилган.
-
Сабзавотчиликда ўғитлардан фойдаланиш
Умаров Х. З., Тошхўжаев А. Т., Умарова М. З.,Ушбу китобда сабзавотчиликда ишлатиладиган маҳаллий ва минерал ўғитларнинг турлари, химиявий таркиби ҳақида маълумотлар берилади.
-
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар
Томорқада етиштириладиган резавор мевалар,Жумхуриятимизда томорқа хўжалигининг бошқа турдаги қишлоқ хўжалик маҳсулотлари каби резавор мева етиштиришдаги мавқеи ортиб боряпти.Аммо кўпчилик соҳибкорлар резавор экинлар агротехникасини пухта билмасликлари туфайли бу хил экинлар ҳосилдорлигини, сифатини муттасил ошира боришдек нақд имконият бой берилмоқда.
-
Ўзбекистонда чигитни кенг қаторлаб экиш
Габриельянц Г., Ферштат Н.,Мазкур китобда чигитни кен қаторлаб экиш бўйича илмий-текшириш ташкилотларида, хўжаликларда тўпланган тажриба натижалари келтирилади, янги машиналар системасига характеристика берилад
-
Пахтачилик справочник
С.М.Мираҳмедов, С.Х.Йўлдошев, ва бошқалар,Ўзбек тилида Пахтачилик справочниги нашр этилганига 20 йилдан ошди. Ўтган давр мобайнида бу соҳада катта ўзгаришлар содир бўлди. Жумладан, эски навлар янгиси билан алмашди. Бу навларнинг ўзига хос агротехникаси мавжуддир.
-
Картошка етиштиришнинг интенсив технологияси
Эсонов И., Тошхўжаев А.,Китобда комплекс механизация асосида ҳамда маҳаллий шароитлар ҳисобга олингани ҳолда картошка етиштиришнинг прогрессив технологияси баён этилади.
-
Ёввойи мева дарахтлари
Усмонов А. У.,Ушбу китобда Ботаника боғига келтирилиб маҳаллий шароитларга мослаштирилаётган мевам дарахтлари ҳамда буталарнинг турли хиллари баён этилган.
-
Don va don mahsulotlari tovarshunosligi
R.T.Adizov, H.B.Ergasheva, S.D.Boboyev, A.X.G`afforov,O'quv qo'llanmada don massasini saqlashda don sifatining o'zgarishiga ta'sir etuvchi omillar, don massasidagi mikroorganizmlar, zararkimandalar, don kimyosi, seleksiya va urug'chilik asoslari, urug'lik donning sifatini baholash, bug'doy, javdar, arpa, sholi, makkajo'xori, un va yorma, omixta yem xomashyosi va omixta yem tovarshunosligi yoritilgan.
-
Сабзавот экинларини вегетатив пайвандлаш
Мавлянова Р.Ф., Юнусов С.А, Каримов Б.А.,Тақдим этилган “Сабзавот экинларини вегетатив пайвандлаш” номли ўқув қўлланма Тошкент давлат аграр университети ва Сабзавот, полиз экинлари ва картошкачилик илмий-тадқиқот институти олимлари томонидан тайёрланган. Ушбу қўлланма олий таълим муассасларда ўқув қўлланма сифатида ҳизмат қилади ва қишлоқ хўжалик мутахассислари, сабзавот экинларни етиштирувчи фермер ва томорқа хўжаликлари ходимлари, илмий ходим ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
Lalmi yerlar monitoringi
R. Turayev. R. Sharopov,Kitobda innavatcion texnologiyalarni qullash orqali lami yerlarining monitoringini yuritilish ishlari hamda lalmi erlar hududining 3D o’lchamli modelni tuzish orqali aniq yer hisobini yuritish mumkinligi yoritilgan. Shuningdek lalmi yerlar hususiyatlariga qarab ulardan samarali foydalanish bo’yicha yuqari yarim cho’l pog’anasi mintaqasidagi «qisqa muddatli» va quyi adir pog’anasi mintaqasiga « o’rta muddatli» va yuqari adir pog’anasiga esa « uzoq muddatli» yer tuzish loyhalari ishlab chiqish tavsiya qilingan.
-
QISHLOQ XO'JALIGI GIDROTEΧΝΙΚΑ MELIORATSIYASI
Xamidov M. Χ. Shukurlayev X. I. Mamataliyev A. B,Ushbu darslikda melioratsiyaning sug'orish va zax qochirish bo'limlariga oid ma'lumotlar batafsil keltirilgan bo'lib, undan «Qishloq va suv xo'jaligi», «Ta'lim» va «Muhandislik, ishlov berish va qurilish tarmoqlari» bilim sohalari bo'yicha ta'lim olayotgan oliy (magistratura va bakalavriatura) va o'rta-maxsus kasb-hunar ta'lim muassasalari talabalari, suv xo'jaligi tizimida mehnat qilayotgan mutaxassislar, suvdan foydalanuvchilar uyushmalari xodimlari, fermer xo'jaliklari rahbarlari va mutaxassislari melioratsiyaga oid bilimlarni o'zlashtirishda to'liq foydalanishlari mumkin
-
Сабзавотчиликдан амалий машғулотлар.
Ф.Ғофурова..,Ушбу ўқув қўлланмада сабзавотчилик бўйича лаборатория ишлари ва амалий машғулотларнииг мазмуни ёритилган. Унда методик кўрсатмалар ва машғулот ўтказиш плани баён этилган.
-
Хоразм воҳаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсири
Дусанова . Ш,Ушбу монография Хоразм вохаси агроландшафтларига гидрографик шароитнинг таъсирига бағишланган бўлиб унда агроландшафтлар ҳақида батафсил маълумотлар берилган
-
Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари биокимёси
Р.А.Алимова, М.Т.Сагдиев, Б.А.Адилов,Қўлланмада ғалла, дон-дуккакли, мойли, илдизмева, ем-хашак, сабзавот ва полиз экинлари, ҳўл ва резавор мевалар, картошка маҳсулотлари ҳамда сут ва сут маҳсулотлари биокимёси бўйича сўнгги замонавий маълумотлар келтирилган бўлиб, бунда қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари асосий биокимёвий моддаларининг таркиби, биологик қиймати, маҳсулотларни сақлаш ва қайта ишлаш жараёнидаги ўзгаришларга алоҳида эътибор қаратилган. Ўқув қўлланма қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш мутахассислиги талабаларига учун илмий ва услубий ёрдам кўрсатади деган умиддами
-
Қишлоқ хўжалик техникасига диагноз қўйиш ва хизмат кўрсатиш
Бельских В. И.,Дарсликда тракторлар ва қишлоқ хўжалик машиналарининг техник ҳолатига диагноз қўйиш ва улар ҳолатини прогноз қилишга доир тавсиялар берилган.
-
Қишлоқ хўжалик ҳайвонларининг патологик физиологияси
Дарсликда қишлоқ хўжалик хайвонларининг паталогик физиологиясига доир масалалар атрофлича баён этилган.
-
Автоматика ва пахтани дастлабки ишлаш жараёнларини автоматлаштириш
Х.Мансуров,Дарслик « Автоматика ва ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш» курси дастурига мувофиқ « Пахтани дастлаьки ишлаш технологияси ва ускуналари» ихтисослиги бўйича таълим оладиган олий ўқув юрти талабалари учун ёзилган бўлиб, бўлғуси муҳандис-технолог ва механикларнинг автоматлаштириш фанининг назарий ва амалий асосларини пухта ўзлаштириши ҳамда автоматика элементлари ва системаларининг пахтани дастлабки ишлаш технологик жараёнларини автоматлаштириш учун қўллаши йўлидаги фаолиятини ошириш учун хизмат қилади.