-
Matematik analiz (Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi)
R.M.Turgunbayev, K.R.Kadirov, T.Yu.Bakirov,Matematika, -
-
Matematik programmalashtirish va optimallashtirish usullari
N.R.Beknazarova, X.N.Jumayev,Matematika, -
-
-
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika.
A.S.Rasulov, G.M.Raimova, X.K.Sarimsakova,Matematika, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Matematik analiz (Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi)
R.M.Turgunbayev, K.R.Kadirov, T.Yu.Bakirov,Ushbu o'quv qo'llanma pedagogika oliy ta'lim muassasalari "<atematika o'qitish metodikasi" bakalavriat yo'nalishining "Matematik analiz" fani dasturiga mos yozilgan bo'lib,bunda matematik analizning Ko'p o'zgaruvchi funksiyaning differensial va integral hisobi bo'limlaridan nazariy materiallar, asosiy masalalar yechish usullari, misol va masalalar berilgan. Qo'llanmadan "Fizika va astronomiya o'qitish metodikasi" bakalavriat yo'nalishida ta'lim olayotgan talabalar ham foydalanishi mumkin.
-
Matematik analiz asoslari
T.Azlarov, H. Mansurov,Mazkur darslikning ikkinchi nashri chiqqaniga ham 10 yil bo'ldi. Bu vaqt oraIig'ida Respublikamiz hayotida, ayniqsa o'qish —o'qitish sohasida tub o'zgarishlar sodir bo'ldi. Shulardan eng muhimlari oliy ta'limning ikki bosqichli tizimga, o'tishidir. Bu esa o'z navbatida o'qitiladigan predmetlarning dasturlarini qayta ko'rib chiqishni taqozo qiladi. Ushbu bobda matematika fanining barcha tarmoqlarida keng qo'llaniladigan to'plam tushunchasi haqida ba'zi ma'lumotlar beriladi.
-
Matematik programmalashtirish va optimallashtirish usullari
N.R.Beknazarova, X.N.Jumayev,Ushbu kitob matematik programmalashtirish va optimallashtirish usullari bo`yicha yozilgan o`quv qo'llanma bo'lib, iqtisodiyot yo'nalishidagi axborot texnologiyasi ixtisosligining harakatdagi o`quv dasturi asosida tayyorlangan. O'quv qo'llanmada matematik programmalashtirish va optimallashatirish usullarining asosiy yo`nalishlari va metodlari bayon etilgan hamda ular tegishli misol va masalalar bilan to'ldirilgan.
-
Analitik geometriya
.Narmanov,Bu darslik universitetlaming matematika, mexanika, tadbiqiy matematika va informatika, statistika yo'nalishlari uchun mo‘ljallangan va amaldagi yangi bakalavrlar dasturiga muvofiq muallifning O'‘zbekiston Milliy Universitetda o‘qigan ma’ruzalari asosida yozilgan. Darslik oltita qismdan iborat bo'lib, unda vektorlar algebrasi, tekislikda koordinatalar sistemasini almashtirish, to ‘g'ri chiziqlar va tekisliklar, ikkinchi tartibli chiziqlar va sirtlar nazariyalari yoritilgan.
-
Геометрия 1- қисм
Н.Д.Додожонов , М.Ш.Жўраева,Мазкур қўлланма геометрия курсининг векторлар алгебраси элементлари, координаталар методи, алмаштиришлар назарияси, ўлчовли аффин ва Евклид фазолари, квадратик формалар ва квадрикалар , кўпёқлар назарияси каби ўлимларни ўз ичига олади.
-
Amaliy matematik dasturlar paketi
Olimov Murodilla,Mazkur darslik eng zamonaviy dasturlash paketlari MathCAD va MatLaB dasturiy vositalardan iborat bo'lib amaliy masalalami matematik modellashtirishda samarali vositalardan biri hisoblanadi.
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika.
A.S.Rasulov, G.M.Raimova, X.K.Sarimsakova,Ushbu darslikda «Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika» fanining «tasodifiy hodisalar», «tasodifiy miqdorlar va ulaming funksiyalari» va «matematik statistika» qismlari o‘z aksini topgan.
-
Энциклопедия элементарной математики
П.С.Александров, А.И.Маркушевич,Издание «Энциклопедии элементарной математики» задумано Академией педагогических наук РСФСР как пособие для учителей математики средней школы и студентов физико-математических факультетов педагогических и учительских институтов. Его назначение - дать систематическое изложение научных основ школьного предмета математики. Отсюда вытекают особенности этого издания. Прежде всего труд этот не может служить для первоначального изучения предмета. Он предназначается для людей, изучавших элементарную математику и уже ставших или готовящихся стать преподавателями элементарной математики.
-
Kombinatorika va graflar nazariyasi
H.To'rayev, I.Azizov, S.Otaqulov,O`quv qo`llanmamada to`plamlar nazariyasining asosiy tusgunchalari, kombinatorikada qo`llaniladigan usul va qoidalar, asosiy kombinatsiyalar, Paskal uchburchagi, Nyuton Binomi, Fibonachchi sonlari, bo'laklashlar, hosil qiluvchi funksiyalar, graflar nazariyasi elementlari maksimal oqim haqidagi masala keltirilgan.
-
Оддий дифференциал тенгламалар
М.С.Салоҳитдинов, Ғ.Н.Насритдинов,Ушбу дарслик университетларнинг математика ва амалий математика ихтисосликлари бўйича таълим олаётган талабалари учун мўлжалланган бўлиб, ундан педагогика олийгоҳлари, олий техника ўқув юртлари талабалари учун ҳам мўлжалланган. Дарсликда дифференциал тенгламалар назариясини баён қилиш билан бирга, унинг амалий масалаларни ечишга татбиқ этилишига ҳам катта эътибор берилган.
-
Комплекс анализ
Г.Ҳудойберганов, А.Ворисов, Ҳ.Мансуров,Мазкур қўлланма университетларнинг математика, механика, тадбиқий математика ва информатика йўналишлари бўйича бакалаврлар тайёрлайдиган факультетлар талабалари учун мўлажалланган. Қўлланма бакалаврлар учун мўлжалланган ўқув дастури асосида ёзилган бўлиб, унда комплекс ўзгарувчили функциялар назарияси баён этилган.
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Т.А.Саримсоқов,Ушбу дарсликда тўпламлар ҳақида тушунча, ўлчов тушунчасини умумлаштириш, узлукcиз функциялар каби мавзуларга алоҳида бобларда атрофлича тўхталиб ўтилган бўлиб, педагогика олийгоҳларининг математика ҳамда физика-математика йўналишларида таҳсил олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
Математикадан қўлланма II
T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев,T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев, М. А. Собиров, С. Т. Тўлаганов. «Математикадан қўлланма» нинг II қисми ўз билим ва малакаларини муста- кил шугулланиб оширувчи муаллимларга аталган программанинг II босқичига асосан, мос келади. Китоб «Тўпламлар назарияси элементлари», «Математик логика элементлари», Математик индукция методи», «Математик структуралар», «Топология элементлари» бўлимларидан иборат. «Математикадан қўлланма, 1 ва II» китобларини дорилфунун ва педагогика институтлари талабалари учун ўқув қўлланмаси сифатида тавсия этиш мумкин.]
-
Олий математика
Абдалимов Б.,Мазкур дарслик аграр университет ва қишлоқ хужалик олий ўқув юртларининг олий математика дастури асосида ёзилган бўлиб, унда текислик ва фазода аналитик геометрия, математик анализ, дифференциал тенгламалар, векторлар ва чизиқли алгебра элементлари, эҳтимоллар назарияси ва математик статистика элементлари баён этилган
-
Oliy matematika. I qism
M.Karimov,Ushbu o'quv qo'llanma oliy matematikaningn chiziqli algebra, tekislik va fazoda analitik geometriya elementlarini o`z ichiga oladi. Xar bir ma'ruza matni mavzuga oid mustaqil ishlash uchun misollar bilan to`ldirildi. O'quv qo'llanma O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'limning bilim va ta'lim sohasi - <«<Biznes va boshqaruv»>, <<Moliya>>, <<Bank ishi»>, <<Soliq va soliqqa tortish», «Buxgalteriya hisobi va audit»>, <<Kasb ta'limi>>> ta'lim yo'nalishlari uchun moʻljallangan boʻlib, yangi dastur va davlat ta'lim standartlariga mos keladi. Har bir mavzu mustaqil ishlash uchun misollar bilan to'ldirildi.
-
Математик физика тенгламалари
М.Салоҳиддинов,Бу китобда математик физиканинг хусусий ҳосилали дифференциал телгламаларга келадиган масалалари текширилади. Асосий эътибор математик физика телгламаларининг учта классик: эллиптик, гиперболик ва параболик типдаги тенгламаларни ўрганишга қаратилган.
-
Олий математикадан масалалар тўплами
В.П.Минорский,Бу «Тупламда» техника олий ўқув юртлари олий математика курси программасини тўла ўз ичига олувчи аналитик геометрия ва математик анализдан масалалар ва мисоллар берилган ва улар методик жиҳатдан тақсимланган. Ҳар бир параграфнинг бошида шу параграфдаги масалаларни ечиш учун зарур бўлган формула, таъриф ва бошқа қисқача назарий маълумотлар келтирилган. “Тупламнинг” хар бир параграфи охирида (чизиқдан сўнг) умумий материалнинг қарийб учдан бир қисми ҳажмида, қайтариш учун масалалар келтирилган. Ўқитувчи синфда ишлаш ва уйга бериш учун ёки ёзма ишлар олдидан ўтказиладиган қайтариш учун зарур масалаларни ҳар бир параграфнинг охирида берилган масалалар ичидан танлаб олиши мумкин. Ундан ташқари, масалаларни бу тарзда жойлаштириш сиртдан ўтувчи ёки кечки факультетларда ўқувчи талабаларнинг курсни ўзлаштириши учун ечиши зарур бўлган масалалар минимумини аниқлашга имкон беради.
-
Ўрта Осиёда математика ўқитиш тарихидан
С.А.Аҳмедов,Биз халқимизнинг узоқ йиллар давомида яратган беҳисоб моддий ва маънавий бойликлари билан фахрланамиз. Улуг Октябрь социалистик революциясидан кейин совет халқи асрлар давомида ўз ота- боболари яратган илмий ва маданий бойликларнинг чинакам эгаси бўлиб қолди. В. И. Ленин ўтмиш жамиятлардан мерос қолган маданият, фан, техника ва санъатни танқидий асосда ўзлаштириш ва қайтадан ишлаб чиқиш зарурлигини (1920 йил, коммунистик ёшлар союзининг III съезди) кўрсатиб ўтган эди.
-
Сборник задач по курсу математического анализа
Г.Н.Берман,астоящий «Сборник задач» предлагается студентам, изучающим математический анализ в объеме программы для высших технических учебных заведений. «Сборник» содержит систематически подобранные задачи и упражнения к основным разделам курса математического анализа.
-
Элементар математика масалалари тўплами 1-қисм
М.Сахаев,Кудратли атом сирларини очиш ва фазони забт этиш асрида ҳозирги замоннинг мураккаб техникасини ривожлантиришда математика фанининг роли ниҳоятда каттадир. Фан ва техниканинг бундан кейинги ривожланиши жуда куп сондаги чуқур билимли мутахассисларни талаб этади. Олий ўқув юртларининг бу масалани- ижобий ҳал қилишида талабаларнинг ўрта мактабда математикадан олган билимларининг тўла ва пишиқлиги катта роль ўйнайди, албатта. Афсуски, ўрта мактабларни битириб чиқувчи ёшларнинг элементар математикадан билими ҳамон талабга тўла жавоб бера олмай келмокда.