-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Matematika,
-
-
-
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Х. Р. Латипов, Ф. У. Носиров, Ш. П. Тожиев,Matematika, -
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Х. Р. ЛАТИПОВ, Ф. У. НОСИРОВ, Ш. И. ТОЖИЕВ,Matematika, -
-
Matritsalar nazariyasining tanlangan boblari
V.G.Miladjonov, R.V.Mullajonov, K.X. Turg`unova, Sh.N.Abdugapparova, J.V.Mullajonova,Matematika, -
-
Analitik geometriya fanidan masalalar yechish 1-qism
D.Saparbayeva, Sh.Sharipova, K.Qo'ziyeva,Matematika,
-
Математикадан моделлар ясашга доир масалалар
Нурметов А,Математика дарсларида ва синфдан ташқи машғулотларда ўқувчиларни геометрик фигуралар ва жисмларнинг моделларини ясашга ўргатиш уларнинг фазовий тафаккурини тараққий эттиришга, конструкторлик қобилиятини ўстиришга, назарий билимларини амалиётга татбиқ эта билишларига ёрдам қилади. Шунингдек, математика дарсларида кўрсатма қуроллар ва мо- деллардан ўринли фойдаланиш ўқувчиларнинг дарсга бўлган қизиқишини оширади, материални тез, пухта ва онгли равиш- да ўзлаштиришларига ёрдам беради. Бундан ташқари, ўқувчилар ясаган кўрсатма қурол- лар, моделлар мактаб математика кабинетини жиҳозлаш, уни бойитиш имконини беради. Бу эса математика ўқитув- чиларининг дарсларни юқори савияда ўтказишларини таъмин этади.
-
Чизиқли интеграл тенгламалар элементлари
Мақсудов Ш.Т,Қўлланмада интеграл тенгламалар билан дифференциал тенгламалар орасидаги муносабат ҳақида сўз боргани учун баъзи кечикувчи аргументли дифференциал тенгламаларни ечиш устида тўхташга тўғри келди. Кўпчилик бобдаги тенгламаларни биргина усул билан, яъни кетма-кет яқинлашиш усули билан ечиш тавсия этилди.
-
Рус математиклари
Узоқов Ю,Буюк рус геометри - евклидникимас (евклидники булмаган) геометрияни яратучи Николай Иванович Лобачевский 1793 йил 2 ноябрьда Нижегород губернасида камбағал майда чиновник оиласида туғилди. У, муҳ- тожлик ва маҳрумлик блан тўла болалик даврини бошидан кечириб гимназияни битиргандан кейин, онаси Прасковья Александровнанинг ғайрати ва чексиз ғамхурлиги натижасида, ўн тўрт ёшида шу даврда эндигина очилган Козон университетига ўқишга кирди.
-
Амалий математикадан кириш лекциялари
Тихонов А.Н, Костомаров Д.П,Китоб олий ўқув юртларининг "Амалий математика" мутахассислиги бўйича ўқувчи студентлари учун "Мутахассисликка кириш" курсидан ўқув қўлланмаси бўлиб хизмат қилади.Унда баён этилган маълумотлар замонавий амалий математиканинг ғоя ва методлари ҳақида, унинг программали ва техник қуроллари ҳақида умумий тасаввур ҳосил қилади, математик методларнинг ЭҲМ базасида халқ хўжалиги масалаларини ечишга қўлланиш билан боғлиқ бўлган тадқиқот муаммолари ва қийинчиликлари билан таништиради.
-
Арифметика ва геометрия элементлари
[], Худайбергенов А,Қўлланма бошланғич мактаб ўқитувчилари тайёрлов факультетларининг амалдаги программасига мослаб тузилди. Қўлланмани тузишда автор маълум адабиётлардан ва ўзининг кўп йиллик педагогик тажрибасидан фойдаланди.
-
Математикадан практикум
Толаганов Т, Норматов А,Мазкур кулланма педагогика институтларида укитиладиган Математикадан амалий машгулотлар курси программаси буйича ёзилган булиб математиканинг арифметика алгебра тригонометрия геометрия булимларини камраб олгандир. Кулланманинг максади талабаларнинг математикадан олган назарий билимларини урта мактаб математикаси билан боглаш уларда масала ва мисоллар ечиш малакасини такомиллаштириш хамда ривожлантиришдан иборат. Кулланмадан шунингдек математика билан кизиккан юкори синф укувчилари хам фойдаланишлари мумкин.
-
Математика курси 1 қисм
Матвеев Н.М,Ушбу китоб техникумлар учун 1974 йилда тасдиқланган протраммага мувофиқ ленинградлик бир группа авторлар томонидан ёзилган икки кисмдан иборат «Техникумлар учун математика курси нинг биринчи қисмидир. Китоб СССР олий ва махсус ўрта таълим министрлигининг махсус Ўрта таълим бўйича Илмий методик кабинети таклифига мувофиқ экспериментал ўқув қўлланма сифатида тайёрланган.
-
Математикадан масалалар тўплами
Иброҳимов Р,Ушбу масалалар тўплами педагогика институтлари ва педагогика билим юртлари, бошланғич математика курси дарслиги бўйича тузилган бўлиб, дастурнинг барча бўлимлар чунончи тўпламлар назарияси элементлари, маҳфий бўлмаган бутун сонлар, сон тушунчасини кенгайтириш, гуруҳлаш, мулоҳаза ва предикатларни ўз ичига олади. Мисоллар предметлараро алоқаларни ҳисобга олиб, ҳаётий материаллардан танланган
-
Олий математика 1-жилд
Ё.У.Соатов,Дарслик Олий техника институтлари талабалари учун мулжалланган. Бу ерда келтирилган назарий маълумотлар олий укув юртларининг мухандистехник ва кишлоь; хужалик мутахасспсликларн учун математик фанларнинг амалдаги дастурига тула мос келади.
-
Математик физика тенгламалари
Жураев Т.Ж,Мазкур дарслик университетларнинг математика, механика математика факултетлари учун математик физика тенгламалари курси дастурига мослаб ёзилган
-
Oliy matematika va uning tatbiqlariga doir masalalar to'plami (II -qism, IV-jild)
N.M.Jabborov,Mazkur o'quv qo'llanma bakalavr ta'lim yo'nalishi talabalari uchun moʻljallangan bo'lib, unda fazoda analitik geometriya elementlari, ikki oʻzgaruvchili funksiyalar differensial va integral hisobining asoslari, birinchi va ikkinchi tartibli oddiy differensial tenglamalar, maydonlar nazariyasi, hamda ehtimollar nazariyasi va matematik statistika asoslariga oid mavzular bo'yicha misol va masalalar keltirilgan.
-
"Matematik fizika tenglamalari" fanidan masalalar toplami
Salohiddinov M.,Mazkur masalalar to'plami respublikamizda faoliyat ko'rsatayotgan universitetlarning matematika, amaliy matematika va informatika, mexanika va fizika yo'nalishlari uchun "Matematik fizika tenglamalari" fani dasturiga moslab yozilgan.
-
Борелелевские меры,интегралы и потенциалы
А.Садуллаев,\Курс лекций предназначен для студентов старших курсов,аспирантов и научных работников,работающим по теории функции и у\равнениям математической физики.
-
Oddiy differensial tenglamalar
N.Dilmuradov,Darslikda nazariyaning matematik aniqligi va qat'iyligi bilan bir qatorda amaliy masalalarni yechishga ham katta e'tibor berilgan. Bu masalalarning ko'pini yechish uchun ko'rsatmalar va javoblar keltirilgan.
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Х. Р. Латипов, Ф. У. Носиров, Ш. П. Тожиев,Ушбу дарсликни ёзишда муаллифлар ‘‘Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси”ни баён этиш, мавзуга оид мисол ва масалалар ечиш, техника ихтисосликларига мослаб ўқитиш ҳусусиятини ҳисобга олган ҳолда унинг физикага, механикага, электротехникага, биологияга, медицинага татбиқига эътибор берган ҳолда мисол ва масалаларни ечиш усулларини кўрсатишни ўз олдиларига мақсад қилиб кўйдилар. Ечилишлари билан берилган мисол ва масалалардан ташкари мустақил ечиш учун ҳам етарлича мисол-масалалар келтирилган.
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Х. Р. ЛАТИПОВ, Ф. У. НОСИРОВ, Ш. И. ТОЖИЕВ,Ушбу дарсликни ёзишда муаллифлар "Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси" ни баён этиш, мавзуга оид мисол ва масалалар ечиш, техника ихтисосликларига мослаб ўқитиш хусусиятини ҳисобга олган ҳолда унинг физикага, механикага,электротехникага, биологияга, медицинага татбиқига эътибор берган ҳолда мисол ва масалаларни ечиш усулларини кўрсатишни ўз олдиларига мақсад қилиб қўйдилар. Ечилишлари билан берилган мисол ва масалалардан ташқари мустақил ечиш учун ҳам етарлича мисол-масалалар келтирилган.
-
Чизиқли алгебра бўйича масалалар тўплами
И.Б.Проскуряков,Ушбу китоб 1993 (1 том)ва 1995 (II том) йилларда ўқув қўлланма сифатида чоп етилган.
-
Matritsalar nazariyasining tanlangan boblari
V.G.Miladjonov, R.V.Mullajonov, K.X. Turg`unova, Sh.N.Abdugapparova, J.V.Mullajonova,Mazkur o‘quv qo‘llanma universitetning yuqori kurs talabalari va magistrlari uchun mo‘ljallangan bo‘lib, unda matritsalar nazariyasining matritsalar algebrasi, kompleks simmetrik, kososimmetrik va ortogonal matritsalar, manfiymas elementli matritsalar, xos qiymatlar regulyarligi va lokalligining har xil kriteriylari, matritsali tenglamalar, kvadratik shakllar va ularning tatbiqlari, yirik masshtabli sistemalar turg‘unligining umumiy masalasi kabi boblar bayon etilgan.
-
Analitik geometriya
Artikbayev A, Babajanov B, Sultanov B.M,Ushbti o‘quvqo’llanma60540100-Matematika ta’lim yo'naiishi majburiy fanlar blokiga kiruvchi “Analiiik geometriya” fani o‘quv dasturini o`z ichiga olgan mavzular asosida yozilgan. O'quv qo‘llanma bcshta bobdan iborat bo‘lib, unda vektorlar algebrasi, to‘g‘ri chiziqlar va tekisliklar, ikkinchi tartibli chiziq va sirtlar nazariyalari yoritilgan.O'quv qoilanmadan "60540200-Amaliy matematika’’, "60531000-Mexanika va matematik model lashtirish", ~60530900-Fizika'\ “60540300-Mitematik injiniring", "60610100-Kompyuter ilmlari va dasluriash texnologiyalari" bakalavrial yo'nalishlari bo‘yicha tahsil olayotgan talabalar ham foydalanishlari mumkin.
-
Analitik geometriya fanidan masalalar yechish 1-qism
D.Saparbayeva, Sh.Sharipova, K.Qo'ziyeva,Ushbu uslubiy qo'llanma bakalavriatning matematika, amaliy matematika va informatika, mexanika va fizika yo‘nalishlari uchun amaldagi o'quv rejasi asosida yozilgan. U analitik geometriya fanidan amaliy mashg‘ulotlar olib borishda foydalanishga mo‘ljallangan. Uslubiy qo‘llanmada veklorlar algebrasi, tekislikda va fazoda koordinatalar sistemasini almashlirish, to'g‘ri chiziqlar va tekisliklar, ikkinchi tartibli chiziqlar nazariyasi yoritilgan.