-
-
Matematika,
-
Matematika,
-
-
Алгебра ва математик анализ курсини чуқур ўрганиш
М.Л.Галицкий, М.М.Мошкович, С.И.Шварцбурд,Matematika, -
-
-
Matritsalarning jordan normal formasi va chiziqli differensial tenglamalar sistemalari
G'.Urazboyev, A.Reyimberganov,Matematika, -
-
Matematika,
-
-
-
-
Беруний мактаб саҳнасида
Т.Каримов, Э.Ҳасанов,Хоразмлик буюк олим Берунийнинг ҳаётини ва илмий меросини ўрганиш ўқувчилар билимини орттиришга, математика, физика ва бошқа бир қанча табиат фанларига қизиқиш пайдо бўлишига ёрдам бериши шубҳасиз эканлигига ишончимиз комил эди, бу ишонч Беруний ишларини дарсга кўпроқ татбиқ этишни тақозо қилди.
-
Математик анализ фанидан лаборатория ишлари тўплами 2 қисм
Мадрахимов Р.М, Ваисова М.Д,Қўлланма 1- курс талабалари учун математик анализ фанидан лаборатория ишларини бажариш учун мўлжалланган бўлиб, 1- курснинг ўқув дастури асосида тузилган ва ўқув адабиёти Давлат таълим стандартининг бакалавр мутахассислиги «Математика» йуналишига мос келади.
-
Математик анализ фанидан лаборатория ишлари тўплами 1қисм
Мадрахимов Р.М, Ваисова М.Д,Қўлланма 1 - курс талабалари учун математик анализ фанидан лаборатория ишларини бажариш учун мўлжалланган бўлиб, 1- курснинг ўқув дастури асосида тузилган ва ўқув адабиёти Давлат таълим стандартининг бакалавр мутахассислиги «Математика» йуналишига мос келади.
-
Наглядная геометрия
Д.Гильберт, С.Кон.Фоссен,Книга представляет собой одно из лучших и исторически одно из первых популярных произведений по математике, написанных крупными математиками. В книге содержится, действительно, очень наглядный, но достаточно строгий рассказ о геометрических науках и теориях, в частности о геометрической кристаллографии, о геометрической сущности кинематики и о топологии. Книга вполне доступна школьникам старших классов, интересующимся математикой. В то же время она во многих главах хорошо дополняет, не дублируя, курс вузовской математики. Эту книгу с удовольствием прочтет и зрелый математик, случайно не познакомившийся с нею в процессе своего математического образования.
-
Алгебра ва математик анализ курсини чуқур ўрганиш
М.Л.Галицкий, М.М.Мошкович, С.И.Шварцбурд,Ушбу китоб математика чуқур ўрганиладиган мактаблар ва синфларда ишловчи ўқитувчилар учун мўлжалланган. У ўз ичига айрим назарий масалаларни ўрганиш ва топшириқларни ечиш бўйича методик тавсиялар, дарсларни режалаштиришни, барча мавзулар бўйича мустақил ва назорат ишлари намуналарини олади
-
Кўп аргументли голоморф функциялар
А. Садуллаев,Кўп аргументли голоморф функциялар назарияси Республикамизда кенг илдиз отган, кучли ривожланаётган соҳа ҳисобланади. Кейинги даврларда унинг кўплаган иқтидорли ёшларни ўзига жалб қилаётгани шундан далолат беради. Бир қанча етакчи университетларимизда бу йўналиш бўйича илмий изланишлар олиб борилмоқда, чет эллик олимлар билан ҳамкорлик қилинмоқда ва махсус курслар ўқилмоқда.
-
Matematik statistika
Abdushukurov A.A, Nurmuhamedova N. S., Sagidullaev K.S.,Qo'llanma matematik statistika fani chuqur o'rganiladigan universitetlarning talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib, u bakalavriatning "Matematika", "Amaliy matematika va informatika", "Informatika va axborot texnologiyalari", "Axborot havsizligi" va "Mexanika" yo'nalishlari Davlat Ta'lim Standartlariga mos keladi. Ushbu qo'llanmadan "Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika" mutaxassisligi magistrantlari, katta xodim-izlanuvchilar ham foydalanishlari mumkin.
-
Matritsalarning jordan normal formasi va chiziqli differensial tenglamalar sistemalari
G'.Urazboyev, A.Reyimberganov,Qo'llanmaning asosiy maqsadi-oliy o'quv yurtlarida matematika, amaliy matematika va informatika, mexanika va fizika bakalavr yo'nalishlari bo'yicha tahsil olayotgan talabalarning chiziqli differensial tenglamalar sistemasi hamda ularning yechimlari to'g'risidagi bilim va ko'nikmalarini oshirishdan iborat.
-
Trigonometriyadan masalalar yechish
Ismoilov.U, Bobojonov.H,Ushbu qo'llanm ada Oliy o`quv yurtlariga kirish imtihonlarida berilgan trigonom etrik ifodalarning qiym alini hisoblash, soddalashtirish, tenglamalar va tengsizliklarga doir qiyin va murakkab m asalalurningyechilishi ко 'rsatma va izohlar bilan bayon qilingan. Qo 'llannma oliy о ‘quv yurtlariga kirishni maqsad qilgan barchayoshlarga, umumiy о`rta ta 'lim maktablari. litsey va kollej о ‘quvchilariga mo'Ijallangan, shuningdek, matematika о 'qituvchilarining ishfaoliyatida eng yaqin yordamchi hamdir.
-
Математик анализ фанидан лаборатория ишлари тўплами 2 қисм
Мадраҳимов Р.М., Ваисова М.Д,Ушбу қўлланма 1 курс талабалар учун мўлжалланган бўлиб,1 курс ўқув дастури асосида тузилган ва ўқув адабиёти давлат таълим стандартининг бакалавр мутахассислиги "Математика" йўналишига мос келади.Қўлланма 2 ўқув семестрида "Математик анализ" фанидан лаборатория ишлари учун мўлжалланган бўлиб,аниқмас интеграл,аниқ интеграл, аниқ интегралнинг баъзи бир тадбиқлари,кўп ўзганувчи функция,кўп ўзгарувчи функция лимити, кўп ўзгарувчили функция узлуксизлиги ва текис узлуксизлиги, кўп ўзгарувчили функциянинг ҳосиласи ва дифференциали, экстремумлари ҳамда ошкормас функциялар мавзуларини ўз ичига олади.
-
Математикадан масалалар тўплами
М.И.Сканави,Ушбу тўплам олий ўқув юртларига кирувчилар учун қўлланма бўлиб , шу билан бирга ёзма ва оғзаки кириш имтиҳонлари материаллари тузишда олий техника ўқув юртларининг олий математика кафедраларига ёрдам беришни кўзда тутади.
-
Математикадан қўлланма II
T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев,T. A. Азларов, М. А. Мирзааҳмедов, Д. О. Отақўзиев, М. А. Собиров, С. Т. Тўлаганов. «Математикадан қўлланма» нинг II қисми ўз билим ва малакаларини муста- кил шугулланиб оширувчи муаллимларга аталган программанинг II босқичига асосан, мос келади. Китоб «Тўпламлар назарияси элементлари», «Математик логика элементлари», Математик индукция методи», «Математик структуралар», «Топология элементлари» бўлимларидан иборат. «Математикадан қўлланма, 1 ва II» китобларини дорилфунун ва педагогика институтлари талабалари учун ўқув қўлланмаси сифатида тавсия этиш мумкин.]
-
Ўрта Осиёда математика ўқитиш тарихидан
С.А.Аҳмедов,Биз халқимизнинг узоқ йиллар давомида яратган беҳисоб моддий ва маънавий бойликлари билан фахрланамиз. Улуг Октябрь социалистик революциясидан кейин совет халқи асрлар давомида ўз ота- боболари яратган илмий ва маданий бойликларнинг чинакам эгаси бўлиб қолди. В. И. Ленин ўтмиш жамиятлардан мерос қолган маданият, фан, техника ва санъатни танқидий асосда ўзлаштириш ва қайтадан ишлаб чиқиш зарурлигини (1920 йил, коммунистик ёшлар союзининг III съезди) кўрсатиб ўтган эди.