-
-
Matematika,
-
Matematika,
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Математикадан синфдан ташқари машғулотларни ўтказишга доир методик қўлланма
Абдуллаев И., Қодиров И.,Matematika, -
-
-
-
Дифференциальные уравнения
Мирзаев А.Н, Абдурахманова Ю, М,В пособии представлены общие теоретические сведения о дифференциальных уравнениях и методы численного интегрирования отдельных типов уравнений первого и высших порядков,а также систем дифференциальных уравнений.
-
Matematika 1: chiziqli algebra elementlari
Mamedov Q.A., Jumaniyazov N.B/,Qollanmada hisob fanidan amaliy mashgulotlarda misol va masalalarni yechish uchun zarur boladigan nazariy ma'lumotlar, misol va masalalarning yechilish namunalari keltirilgan. Qo'llanmaning asosiy maqsadi - TATU va uning filiallarida bakalavr yo'nalishlari bo'yicha taxsil olayotgan talabalarda "Hisob" faniga bo'lgan qiziqishlarni yanada oshirishdan iborat.
-
Matematik analizdan mustaqil ishlar. 2-qism.
A. Gaziyev, I. Israilov, М. Yaxshiboyev,О'quv qo'llanma ikki qismdan iborat bo‘lib, unda fanning amaldagi о quv rejasida belgilangan, auditoriyada va auditoriyadan tashqarida talabalar bajarishi shart bo Igan mustaqil ishlar va ularning bajarilish tartibi hamda baholash mezoni o‘z ifodasini topgan. Mazkur 2-qismda «Matematik analiz» fanining sonli qatorlar, funksional ketma-ketliklar va funksional qatorlar, xosmas integrallar, parametrga bog‘liq integrallar, karrali integrallar, egri chiziqli integrallar va ularning qo‘llanilishi, sirt integrallari, maydonlar nazariyasi va Furye qatorlari kabi bo'limlari bo‘yicha talabalar tomonidan o‘qUV jarayonining 2-kurs 3-, 4-semestrlarida ajratilgan soatlarda bajarilishi lozim bo‘lgan barcha ishlar turlari bo‘yicha materiallar qamrab olingan.
-
Matematik modellashtirishga kirish: mexanika kursi
J.Tinsley Oden,Ushbu qo'llanma matematik modellashtirish faniga, xususan, mexanika jarayonlarini matematik usullar yordamida ifodalash va tahlil qilishga bag‘ishlangan. Kitobda mexanik tizimlarning asosiy qonunlari, ularni modellashtirish tamoyillari hamda differensial tenglamalar, chegaraviy masalalar va kompyuter modellari yordamida ularni yechish usullari yoritilgan.
-
Математик анализдан қўлланма
Б.М.Бахромов,Ушбу кмтобча математик анализ курси бўйича Халқ хўжалиги институтида ўқувчи иқтисодчи мутахасисларга ва айниқса шу институтнинг иқтисодий кибернетика факультети талабаларига мўлжалланган.
-
Математика курси (Техникумлар учун) 2 қисм
Н.М.Матвеев,Ушбу китоб техникумлар учун 1974 йилда тасдиқланган протраммага мувофиқ ленинградлик бир группа авторлар томонидан ёзилган икки кисмдан иборат «Техникумлар учун математика курси нинг биринчи қисмидир. Китоб СССР олий ва махсус ўрта таълим министрлигининг махсус Ўрта таълим бўйича Илмий методик кабинети таклифига мувофиқ экспериментал ўқув қўлланма сифатида тайёрланган. Мазкур китоб ва унинг таржимаси тўғрисидаги ўз таклиф ва нетакларингизни махсус ўрта таълим бўйича Илмий-методика кабинетига (адреси: 111024, Москва, Е. 24, 3 - я Кабельная ул, д.1) ва «Ўкитувчи» нашриётининг физика математика редакциясигај (700129, Тошкент, Навоий кўчаси, 30) юборишингизни сўраймиз.
-
Ҳаёт мактаби
Т.Н.Қори-Ниёзий,Қўлингиздаги китоб авторнинг хотиралари фан ва ғоят муҳим идеологик масалалар устида сўз боради, чунки у фақат эсдалик фактларини қайд қилиш билангина ченараланмай, балки ҳар бир фактни тарбия нуқтаи назаридан анализ қилиб, китобхонни маълум ибратли хулосага олиб боради.
-
Асосий математик анализ курси 2-қисм
Т.Н.Қори-Ниёзий,Ушбу китоб "Асосий математик анализ курси"нинг учинчи қисмини ташкил этади. Бу қисм "Дифференциал тенгламалар"га бағишланган бўлиб, у университет ва педагогика институтларининг физика-математика факультетларига мўлжаллаб ёзилган.
-
Модулли ифодалар
А.Хикматов,Қўлланмада рафикларини Функцияларнинг аниқланиш соҳалари ва уларнинг экстремумлари, ясаш, тенглама ва тенгсизликлар, функцияларнинг аниқмас ва аниқ интеграллари ҳам қаралади, албат- га бу ифодаларнинг барчасида модуль белгиси қатнашади.Ўқувчилари Қўлланма ҳамда ўрта олий мактаб математика ўқитувчилари, юқори синф ўқув юртлари талабаларига фойда келти ради деган умиддамиз.
-
Арифметика
М.К.Гребенча, С.Е.Ляпин,Ўқитувчи нашриёти ЎзССР олий ва ўрта махсусатаълим министирлиги қарорига мувофиқ хамда ўқитувчиларнинг ва педагогика институтлари талабаларнинг талабларига мувофиқ ўқув қўлланма сифатида тавсия этилди.
-
Экстремал масалалар
А.Ғ.Ҳикматов,Ўрта мактаб математика программасида "Функциянинг экстремуми ва уни ҳосила тушунчасидан фойдаланиб топиш" масалалари маълум ўрин олганлиги сабабли, экстремумга доир масалаларни ҳосила усули билан ва элементар усуллар билан ечиб, бу икки усулни бир-бирига таққослаш муҳим аҳамияяяятга эгадир. Ушбу китоб ўрта мактабнинг юқори синф ўқувчиларига, мактаб ўқитувчиларига ҳамда пединститутларнинг математика билан шуғулланувчи талабаларга мўлжалланган.
-
Алгебра ва сонлар назарияси II қисм
Р.И.Искандаров, Р.Назаров,Қўлланмада бутун сонлар ва бўлиниш назарияси, таққосламалар назарияси, комплекс ва ҳақиқий сонлар майдони устида берилган кўпҳадлар назариясига шунингдек педагогика институтларининг ўқув программаларига янгидан киритилган ҳалқа, ҳалқаларнинг изоморф ва гомморфлинг бутунлик соҳалари, идеаллар, алгебраик ва трасцендент кенгайтмаларга кенг ўрин берилади.
-
Ўрта осиёлик машҳур олимлар ва уларнинг математикага доир ишлари
М.Аҳадова,Китоб Ўрта осиёлик машҳур олимларнинг математикага доир ишлари ҳақида маълумотлар берилган. Китоб математикага қизиқувчилар учун мўлжалланган.
-
Математик программалаш
А. Қўчқоров, Ў. Мизрапов,Математик программалаш курси юқорида айтиб ўтилган муаммоларни ҳал этишда муҳим математик аппаратлардан бири ҳисобланади. Ушбу қўлланмада шу курсга бағишланган программанинг энг муҳим масалаларй ёритилди. Бунда асосан чизиқли программалаш ҳақидаги умумий тушунчалар билан биргаликда математик программалашнинг асосий масаласи—симплекс метод, иккиламчи симплекс метод ва транспорт масаласига оид бўлган бир қанча масалаларга етарлича эътибор берилиб, уларни планлаштириш ва бошқариш масалаларини ечиш билан боғлаб борилди.
-
Математикадан русча-ўзбекча луғат
М.А.Собиров,Ушбу лугатда назарий физика, назарий механика, астрономия, математикавий экономика ва математикавий тилшунослик фанларига оид, математикада тез-тез учратиладиган айрим терминлар хам берилган.
-
Элементар математика
Т.Р.Тўлаганов,Ўқув қўлланма элементар математика курсининг асосий бўлимларини ўз ичига олган бўлиб, натурал сонлар ва улар устида амаллар, сонларнинг бўлиниши, бирлашмалар, ҳақиқий ва комплекс сонлар, улар устидаги амаллар, тенглама ва тенгсизликлар, функциялар мавзулари ёритилган. Ўқув қўлланмада бир мавзу бўйича намуна учун таҳлил этилган мисол ва масалалар, шунингдек мустақил ечиш учун мисол ва масалалар келтирилган. Педагогика институтлари ва университетлар талабалари учун мўлжалланган.
-
Математикадан синфдан ташқари машғулотларни ўтказишга доир методик қўлланма
Абдуллаев И., Қодиров И.,Ушбу қўлланма кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Математикадан методик қўлланма II- қисм
Мамадалиев Н. К,Бу китоб олий ўқув юртларига кирувчилар учун мўлжалланган. Ушбу қўлланмада 1992 йил олий ўқув юртларига кирувчиларга математикадан тушган тест саволларини таҳлил қилиш ва қандай усуллар билан тўғри жавобни аниқлаш учун методик маслаҳатлар ва кўрсатмалар берилган.
-
Математикадан методик қўлланма 1
Мамадалиев Н. К,Ушбу қўлланма олий ўқув юртларига кирувчилар учун мўлжалланган.Тошкент давлат университети, техника, меъморчилик-қурилиш, шарқшунослик, автомобиль йўллари, темир йўл транспорти муҳандислари, енгил саноат ва тўқимачилик институтларининг баъзи факультетларига ва уларнинг барча вилоятлардаги шохобча (филиал)ларига кирувчилар учун математикадан қабул имтиҳонларига тайёрланишда ёрдам беради. Юқоридаги номлари қайд этилган олий ўқув юртларида математикадан ёзма қабул имтиҳонларида тушган вариантлар ечимлари изоҳлар билан келтирилган.
-
Масалалар ечиш бўйича практикум
Т.Тўлаганов,Мазкур қўлланма „Масалалар ечиш бўйича практикум (алгебра бўлими) курси программаси асосида ёзилган бўлиб, юқорида келтирилган вазифаларни бажаришга хизмат қилади. Бу қўлланма педагогика институтларининг математика ва физика-математика факультетлари студентлари ва ўрта мактаб ўқитувчиларига мўлжалланган.