-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Миллий валюта алмашув курсларининг ташқи савдо операцияларини ривожлантиришдаги ролини ошириш йунанишлари
Абдиримов М. А.,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Банк мижозлари фаолиятининг иқтисодий таҳлили
Б.Солиев, Қ.Рустамов, У.Мустафоев, С.Усмонов,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Buxgalteriya hisobini avtomatlashtirish.
Bolibekov B.O, Musayev A.N, Turabbaayev B.B,Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot, -
Iqtisodiyot nazariyasi. Siyosiy iqtisod. Makro iqtisodiyot. Mikro iqtisodiyot,
-
Хусусийлаштириш асослари
В.А.Чжен,Хусусийлаштиришни ҳуқуқий-меёрий жиҳатдан таъминлаш учун бир туркум қонунлар ва хужжатлар ишлаб чиқилди
-
Бозор ва очиқ иқтисодиёт
В.А.Чжен, Ф.Н.Мақсудов, Г.И.Каримова, М.М.Перпер,Ўзбекистон мустақилликка эришгач, халқаро муносабатлар субъектига айланди. Ўзбекистон Олий Кенгаши 1991 йил 31 августда қабул қилган давлат мустақиллиги тўғрисидага баёнотда "Ўзбекистон Республикаси халқаро ҳамжамиятнинг тенг ҳуқуқли аъзоси бўлиб, халқаро муносабатларда суверен давлат, халқаро ҳуқуқ субъекти бўлиб майдонга чиқади", дейилади. Бозор иқтисодиёти ўз моҳиятига кўра очиқ иқтисодий тизим бўлиб, унга автократия ва ўзини ўзи таъмирлаш қоидалари ётдир. Бозор хўжалиги қонунлари катта жўғрофий майдонларда амал қилади, рақобатнинг забтини оширади ва ишлаб чиқарувчилар қайси мамлакатда жойлашган бўлишидан қатъи назар уларни чиқимларни камайтиришга, сифатни оширишга, истеъмолчи хақида ғамхўрлик қилишга мажбур этади
-
IJTIMOIY SOHALAR VA ÏNSON TARAQQÏYOTÏ
(î.Q. ABDURAXMANOVA, X.X. ABDURAMANOV,Bozor munosabatlari sharoitida ijtimoiy soha - sogiiqni saqlash, ta’lim, madaniÿat, uy-joy-kommunal xo‘jaligi, madaniÿat, sport, turizm sohalarini rivojlantirish, aholini, ayniqsa uning nochor toifalarini ishonarli ijtimoiy himoya qilish, mehnat muhofazasi, pensiya ta’minoti, sug‘urta tizimlarini takomillashtirish muammolarini tadqiq etish zarurati iqtisodiyot fanida yangi yo‘nalish - ijtimoiy soha iqtisodiyotining alohida fan sifatida shakllanishi va rivojlanishiga asos bo‘ldi
-
Миллий валюта алмашув курсларининг ташқи савдо операцияларини ривожлантиришдаги ролини ошириш йунанишлари
Абдиримов М. А.,Монографияда миллий валюта курси шаклланиши,миллий валюта курси ва ташқи савдо операциялари ўртасидаги алоқадорликнинг назарий асослари тадқиқ қилинган. Миллий валюта - сўмнинг алмашув курси динамикаси таҳлил этилиб, унга таъсир қилувчи омиллар аниқланган. Шунингдек, жаҳон молиявий - иқтисодий инқирози ва унинг миллий валюта курсига таъсир этиш йуналишлари асослаб берилган
-
Ўзбекистонинг иктисодий асослари
Н.Тўхлиев К.Хакбердиев Ш.Ермаматов Н.Холматов,Ўқув қўлланмаси китобхонлар кенг оммасини мамлакатимиз иқтисодиётининг тузилиши ва ривожланиши билан таништиради. Китобда Ўзбекистоннинг беқиёс меҳнат, табиат ва ишлаб чиқариш ресурслари, саноат, кишлок хўжалиги, қурилиш, алока. инвестиция, инновация, экспорт салоҳияти, хизмат кўрсатиш, савдо, молия ва банк соҳалари, миллий давлатнинг иқтисодий роли, институционал ўзгаришлар ва бошка муаммолар ёритилган.
-
SHAHARLAR IQTISODIYOTI
N.I.Rustamov.,“Shaharlar iqtisodiyoti” fani bo'yicha mazkur o ‘quv qo'llanm ada shu fanning dasturi bo‘yicha barcha mavzular yoritilgan. Unda ushbu fanning prospekti, mavzular bo‘yicha matn annotatsiyalari va ular b o ‘yicha oxirgi yangiliklar, fan bo'yiclia testlar, nazorat savollari, talabaning sem estr davomidagi mustaqil ishiga oid topishiriqlar, glossariylar hamda tavsiya etiladigan adabiyotlar, elektron jumallar va internet saytlar bayon qilingan. Shuningdek, majmua - mazkur fan bo‘yicha m a’ruza,' am aliy m ashg'ulotlarda va mustaqil ta’lim jarayonida talabalar tomonidan bajariladigan o ‘quv. loyiha, muammoli vaziyatlar, munozaralar hamda har bir m avzu b o ’yicha qisqacha nazariy materiallami o ‘z ichiga olgan. Ushbu o'quv qoMlanma talabalar o ‘quv m ashg‘ulotlarida va ulardan s o ‘ng mavzulami mustaqil ravishda chuqur o'zlashtirishiga uslubiy k o‘maklashish orqali, ulaming amaliy bilim, malaka hamda ko‘nikmalarini yanada oshirish.
-
Банклараро рақобат: моҳияти, шаклланиши ва ривожланиш босқичлари
Ф.И.Мирзаев,Ушбу монографияда республикамизда банклараро рақобатнинг концептуал асосларини ишлаб чиқиш ва уларни амалиётга татбиқ этиш юзасидан илмий хулоса ҳамда амалий таклифлар шакиллантирилган. Монографияда банклараро рақобат муҳитини шакиллантиришнинг институционал хуқуқий асослари, ривожланган давлатлардаги банклараро рақобатни тартибга солиш дастаклари ва унга таъсир этувчи омиллар таҳлил этилган
-
Банк мижозлари фаолиятининг иқтисодий таҳлили
Б.Солиев, Қ.Рустамов, У.Мустафоев, С.Усмонов,Мамлакатимиз иқтисодиётидаги энг муҳим соҳалардан бири - бу банк тизимидир. Шу бонс банкларнинг муваффақиятли фаолият кўрсатиши иқтисодиётни ислоҳ қилиш ва бозор муносабатларига ўтишнинг муҳим омили ҳисобланади. Айниқса, банк томонидан мижозлар фаолияти ўз вақтида таҳлил қилиб борилиши, ишни ҳар томонлама пухта ташкил этишга имкон яратади. Муаллифлар тижорат банклари мисолида мижозларнинг ишончли ва молиявий 6apқаpop иш олиб бориши учун нималарга эътибор бериш кераклиги хусусида фикр юритишади
-
Ўзбекистон ҳудудлари ижтимоий-иқтисодий ривожланиши
А. Солиев,Монография географ ва минтақавий иқтисодиёт йўнали-шидаги бакалавр, магистр ва аспирантлар, шунингдек, республика иқтисодиётининг ҳудудий ташкил этиш хусусиятлари ва муаммолари билан қизиқувчи мутахассис ва тадқиқотчиларга мўлжалланган
-
Soliq soliqqa tortish
Yo'doshev A,O'quv qo'llanma oliy o'qub yurtlarining menejment yo'nalishi bo'yicha bakalaviriantning "Soliq va soliqqa tortish" fani dasturi asosida yozilgan.
-
СОЛИҚ СИЁСАТИ
АБДУҲАКИМ МАМАНАЗАРОВ,Ушбу ўқув қўлланмада Узбекистон давлатчилиги тарихида соликлар ва йиғимларнинг жамият ҳаётида, миллат барҳаётлигида тутган ўрни мисоллар билан талқни қилинган. Нега минтақамиз ҳудудида жаҳон тарихида теран из қолдирган давлатлар юзага келди, қайси сабабларга кўра улар инқирозга юз тутди, нега «солиқчилик»дек тамойилга таяниб иш қўрилади? Ана шундай қизиқарли саволларга жавоб топишга интилган ҳар бир маърифат соҳибига ҳали илмий истеъмолга кенг тадбиқ этилмаган манбалар келтирилган.
-
lnnovatsiya strategiyasi
Abdusattarova X. M.,Mazkur o‘quv qo‘llanmada innovatsiyalarning jamiyat rivojlanishidagi o‘rni va roli, fan-texnika taraqqiyoti qonuniyatlari, yangiliklar yara-tish va o‘zlashtirish jarayoni, yangiliklar kiritishning hayotiylik davri, innovatsiyalami tasniflash tamoyillari va funksiyalari, innovatsion fa-oliyat infratuzilmasi xususiyatlari haqida bayon etilgan. O‘quv qo‘llanmada, shuningdek, O‘zbekistonda zamonaviy innovatsiyaning aso-siy masalalari, uning holati va rivojlanish istiqbollari, takomillashtirish mumkin bo‘lgan yo‘nalishlari ham ko‘rib chiqilgan
-
Солиққа тортиш назарияси ва амалиёти
Қ.Яҳёев,Дарслик олий ўқув юртларининг иқтисодиёт факультети талабалари ва шу соҳага қизиқувчи талабаларга мўлжалланган.
-
Xalqaro biznes strategiyasi
Nazarova.G.G, Aliyeva.M.T, Safarov.N.Ch,Ushbu qo'llanmada rivojlangan mamlakatlar, xususan, AQSH, Yaponiya va G'arbiy Yevropa mamlakatlarining biznes strategiyalari sohasidagi ilg'or tajribalari ilmiy jihatdan tahlil etilgan. Bundan tashqari, strategik rejalashtirish, strategik pozitsiyalarni rejalashtirish va kompaniya xalqaro marketing strategiyalari korporatsiya siyosati va strategiyalari keng yoritilgan
-
Солиқ мавзусида 100 савол ва 100 жавоб
Ё.Абдуллаев, Қ.Яҳёев,Ушбу ўқув қўлланма бирор бир жамиятни тизимисиз тасаввур қилиш мумкин емаслиги, маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш, ишлаб чиқаришни ривожлантириш йўлида инвисстицияникўпайтириш, рақобатга бардош берадиган маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кўпайтириш, кичик ва ўрта бизнесни ривожлвнтириш тўғрисидаги кенг маьлумотлар жамланмаси.
-
Bojxona ishi
F.E.Xo'jaeva, A.A.Aliev, K.K.Alimbekova,O'quv qo'llanmada bir-biriga bog'langan holda bojxona ishini asosiy tashkil etuvchilari: bojxona chegarasi orqali olib o'tilayotgan tovarlar va transport vositalarini bojxona nazorati va rasmiylashtiruvdan o'tkazish, qonunchilikda belgilangan bojxona to'lovlarni undirish, bojxona qonunbuzarliklariga qarshi kurash, bojxona hamkorligi masalalari yoritilgan.
-
Иқтисодий таҳлил назарияси
М.Пардаев,Дарсликда иқтисодий таҳлилнинг мазмуни, предмети, объекти, вазифалари, усуллари, турлари, шакллари, унда қўлланиладиган кўрсаткичлар ва ахборот манбалари ҳамда шу кўрсаткичлар ўзгаришига таъсир қилувчи омиллар муфассал ёритилган. Шунингдек, унда комплекс, функционал қиймат ва солиштириладиган таҳлил методологиялари кўрсатиб ўтилган.
-
Иқтисодий таълим минтақавий марказларини ривожлантириш
М.Х. Саидов, К.К. Қуролов,Иқтисодий таълим минтақавий марказларини ривожлантириш мамлакатда узлуксиз таълим тизимини янада такомиллаштириш йўли билан бозор иқтисодиётини ривожлантиришнинг устувор йўналишларидан биридир. Мазкур монография шу жиҳати билан ҳам замон талабларига мос ва долзарб ҳисобланади. Унда таълим тизими ва хусусан, таълим хизмати бозори учун муҳим аҳамиятга эга бўлган кенг доирадаги масалалар ўрганилган. Иқтисодий таълим минтақавий марказларини такомиллаштириш фаолияти натижаларини баҳолаш қараб чиқилган
-
Buxgalteriya hisobini avtomatlashtirish.
Bolibekov B.O, Musayev A.N, Turabbaayev B.B,Buxgalteriya hisobi tarixiy rivojlanish jarayonida asta sekin o'zgarib takomillashib borgan. Jamiyat rivojlanishining har bir yangi bosqichida hisob registratsiyalarininig yangi turlari yuzaga kelgan va ularni qilinadigann yozuvlar turlicha tartiblari xamda usullaridan foydalanilgan. Buxgalteriya hisobining paydo bo'lishi boshlab o'tgan davr ichida uning shakllaridan juda muxim o'zgarishlar sodir bo'lgan
-
Фирма фаолиятини режалаштириш
Додобоев Ю.Т,Ушбу ўқув қўлланмада фирма фаолиятини режалаштиришнинг умумий концепциясияси, режалаштириш ҳақида бошқа маълумотлар берилган