-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Меҳнат муҳофазаси ва ёнгиннинг олдини олиш тадбирлари
Голъдварг И.А., Шомирзаев Ҳ.Ҳ.,Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish, -
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Inson va atrof muhit. Inson ekologiyasi tabiatni muhofaza qilish,
-
Практикум по экологии и охране окружающей среды
А.И.Федорова,В учебном пособии изложены доступные методы биогеохимического исследования объектов и компонентов окружающей среды. Рассматриваются методы исследования образования и разложения органического вещества, влияния экологических факторов на различные процессы, про исходящие в живых организмах, вопросы современной экологии и биоиндикации, методы химического мониторинга атмосферы, воды и почв
-
Экология
Н.М. Чернова, А.М. Былова,В пособии излагаются главные положения современной экологии, рассматриваются основные среды жизни и адаптации к ним организмов, экология популяций и сообществ, экосистемы и биосфера. Излагаются Принципы моделирования в популяционной экологи, дается концепция ноосферы.
-
Общая экология
А.С.Степановских,Излагаются главные положения современной экологии, строение и эволюция биосферы, роль живого вешества в биосфере. Рассматриваются основые среды жизни и адаптации к ним организмов , экологии популяций, сообществ и экосистем , дается концепция ноосферы,
-
Об охране окружающей среды
А.М.Галеева,В сборнике помещены основные документы партии и правительства по организации научного природопользова-ния в нашей стране. Эти материалы отражают принципиальную, последовательную политику в области охраны окружающей среды, показывают всю важность решения главной задачи — сохранить и украсить нашу землю для нынешних и будущих поколений советских людей. Третье, дополненное издание сборника осуществляется по просьбе книготоргующих организаций и адресуется всем, кто занимается вопросами охраны природы, а также преподавателям учебных заведений, пропагандистам, агитаторам.
-
экологик хавфсизликни таъминлаш институционал тизимининг функционал интеграцияси
Ибрагимова Н,Монография экологик гдобал хавфсизликни таъминлаш тизимини ўрганишга бағишланган. Ўзбекистонда экологик хавфсизликни таъминлашнинг долзарб масалалари таҳлили қилинган. Монографияда фуқаролар ҳаёти учун зарур экологик хавфсиз муҳитни таъминлаш, табиатни муҳофаза қилиш ва табиат ресурсларидан самарали фойдаланиш, миллий давлат ҳудудида табиат-жамият-инсон тизими муносабатларини мувофиқлаштириш ишларига алоҳида эътибор қаратилган.
-
Ekologiya va hayot faoliyati xavfsizligi
S.M.Abduraxmonov,Mazkur o'quv qo'llanmada "Ekologiya va hayot faoliyati xavfsizligi" fanida fan dasturida berilgan mavzular asosida ma`ruza mashg'ulotlar keltirilgan.
-
Меҳнат муҳофазаси ва ёнгиннинг олдини олиш тадбирлари
Голъдварг И.А., Шомирзаев Ҳ.Ҳ.,Дарсликда Совет қонунчилигининг меҳнат муҳофазаси сохасидаги асосий қоидалари, қурилишда меҳнат хавфсизлигини ташкил этиш масалаларни, мехнат шароитларининг анализи, травматизм ва касбий касалликларнинг келиб чиқиш сабабларини баён қилинган. Қурилиш ва монтаж ишларини бажаришда қурилиш ишлари ва жиҳозларини ишлатишдаги ишлаб чиқариш санитарияси ва хавфсизлик техникаси ҳамда электр хавфсизлиги қоидалари ёритилган. Иссиқ Ўрта Осиё шароитида қурилишда иш урнини хавфсиз ташкил этиш масалаларини куриниб ўтилган, кўрилишда ёнгиннинг олдини олиш тадбирларининг асослари кенг ёритилган.
-
Экология
Д, Ёрматова,Мазкур дарсликда Республикада экологик сиёсатнинг шаклланиши экологик омиллар, экологик тизимлар, популяциялар экологияси, биосфера ҳакида маьлумот, саноатдаги экологик жараёнлар, атроф-муҳитни тозалаш усуллари, атроф-муҳитнинг ифлосланиш даражаси ва бошқа мавзулар тасдиқланган ўқув дастурига мувофиқ киритилган. Ушбу дарсликда ҳозирги замон экологиясининг атмосферани, оқар сувни, тупрокни захарли газлар ва чиқиндилардан ёки антропоген хамда техноген омиллардан муҳофаза қилиш ёритилган. Ўзбекистондаги эко - логик ҳолат, унинг оқибатлари уларни бартараф қилиш усуллари бугунги кун маълумотлари билан боғлаб берилган. Дарсликда иқлим ўзгариши, глобал исиш, экологик ҳавф ва унинг оқибатлари тўғрисида алоҳида янги боб киритилган. Кулёзмада республикада мавжуд 9 та қўриқхона, 2 та миллий боғ ва Жайрон экомаркази ҳақида ҳамда ПРООН нинг 2009 йилда чоп этилган маьлумотлари асосида мавзулар ўкув дастури асосида ёритилган. Шунингдек рахбарий ва конунчилик хужжатлари ҳам келтирилган. Китоб олий ўқув юртларининг гуманитар, иқтисод, техника, биология, экология ва шу соха буйича таълим олаётган барча йуналиш талабалари ва атроф-мухит ҳимоясига қизикдан барча мутахассисларга мўлжаллаб ёзилган. Дарсликдан экология фани ўқитиладиган коллеж талабалари, магистрлар, илмий ҳодимлар ҳам фойдаланишлари мумкин.
-
Atrof - muhit va tabiiy resurslar iqtisodiyoti
I.Xotamov, M.Sultonov, A.Yadgarov,Darslikda atrof-muhit muammolari, atrof-muhitni qadrlash, resurslarni taqsimlash: vaqt davomiyligi qazib olish narxi, energiya bo'yicha qayta tiklanadigan manbaalardan foydalanish, biologik resurslar alohida muhofaza qilinadigan hududlar, tabiiy resurs oqilona foydalanish to'g'risida ma`lumotlar berilgan.
-
Экология асослари
Абиркулов Қ. Н., Қурбонниёзов Р.,Ушбу уқув қўлланмани яратиш муаллифлар учун осон бўлмади. Унинг мукобил варианта мавжуд бўлмаганлиги туфайли дастур тузиш ва унинг асосида қўлланмани яратиш қийин кечди. Албатта, камчиликлар мавжуд, бу хақиқат. Агар қизиққан мутахассислар унинг илмий мазмунини яхшилаш ва бойитиш мақсадида ўзларининг таклиф ва мулохазаларини бизга юборсалар, миннатдор бўлар эдик.
-
Шахарларимиз ҳавоси мусаффо бўлсин.
Гофмкелер.А.,Брошюрада атмосфера ҳавоси ифлосланишининг асосий манбалари ва шаҳарлар ҳавосининг соғломлаштириш учун кўриладиган тадбирлар ҳақида ҳикоя қилади.
-
Кучли зилзилалар изидан.
Р.Иброхимов.,Р.Иброхимов ушбу рисоласи биринчи марта аниқ фактларга асосланган ҳолда илгари бўлиб ўтган кучли зизлзилалар тарихи уларни келиб чикиши ва башорат этиш мумкинлиги ҳақида ҳикоя қилади.
-
Ижтимоий экология
Қ.М.Абирқулов, А.Абдулқосимов, Ш.Ҳамидов,Ушбу ўқув қўлланмада «Ижтимоий экология» фанининг назарий асослари, турли миқёсдаги, айниқса Ўзбекистондаги ин-сон экологияси муаммоларининг сабаб ва оқибатлари, ижтимоий-экологик жиҳатлари ёритилган. Қўлланма жамият ва инсон ўртасидаги ў.заро муносабат-ларни фалсафий ва табиий-илмий англашнинг моҳияти, ижтимоий экологиянинг мақсад ва ва.зифалари баёнини ўз ичига олган. Унда, шунингдек, ижтимоий-экологик муаммоларни ҳал этишда иқтисодий сиёсат ролини кўрсатишга муҳим ўрин ажратилган. Ўқув қўлланма иқтисодиёт йўналишидаги олий ўтфв юртларининг талабалари учун мўлжалланган.
-
Иқтисодий экология асослари
Қурбонниёзов Р.,Ушбу ўқув қўлланма иқтисодий экология асослар фанидан ифтисодиёт, менежмент, касб таълими бакалавриат йўналишлари, магистратура мутахассисликлари ва касб-ҳунар коллежларида таълим олаётган талабалар учун мўлжалланган бўлиб, ўқув қўлланмада шу фаннинг асосий мавзулари баён қилинган.
-
Ўзбекистонда сув хўжалиги комплексининг ривожланиши
А.Ғофуров,Партия ва ҳукуматимиз сув ҳўжалиги комплексини мустахкамлаш ва ривожлантиришга алоҳида эътибор бермокда.
-
Ekologik monitoring
Yormatova D., Ubaydullayev Sh,Ushbu kitobda birinchi marta bakalavrlar uchun tabiiy muhit undagi turli obyektlarda olib boriladigan ekomonitoring izlanishlarni o'tkazishning asosiy yo'nalishlari bayon qilingan. Ekomonitoring kuzatishlarni olib borishning maktab ekologik ta’lim tizimidagi usullari va uslublari. ekomonitoringni tashkil qilish, uning maqsadi, vazifasi va uni o'tkazadigan joyni tanlash, qachon, qaerda, qanday tarzda olib borish, tizimli ravishda bayon qilingan. Atmosfera havosini, tuproq va suv havzalarini ekologik monitoringi talaba yoki maktab o'quvchisi olib borishi mumkin bo'lgan oddiy usullar bilan bayon qilingan. Shuntngdek, respublika hududidagi bioindikatorlar o'simliklar va hayvonlarning turlari ularning tashqi muhitdan ta’sirlanishi haqidagi mavzular tabiatni muhofaza qilish davlat qo'mitasi va PROON ma'lumotlari asosida tayyorlangan.
-
Valeologiya asoslari
M.Sh.Turkmenova,Valeologiya asoslari kursi O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2005-yil 25-yanvardagi 30-sonli qarori, Oliy va o‘rta maxsus ta 'lim vazirligining loyihasi asosida joriy etilgan. Jismoniy tarbiya institutining o'quv rejalardagi qo`shimcha fanlar bloki tarkibiga kiritilib, ushbu dastur tayyorlanadigan mutaxassislar uchun yagona dastur bo`lib, yangi o'quv rejalari asosida tuzilgan.
-
Экология: кеча ва бугун
Басандабону Жалилова,Мазкур китоб муаллифларнинг илмий текширувлари ва муставил тадкикотлари асосида яратилган булиб, унда бугунги глобаллашув давридаги экологик муаммолар ва атроф мухитни мухофаза килишга оид энг долзарб масалалар тахлил этилган. Китоб соха мутахассислари, тадкикотчилар ва кенг китобхонлар оммаси учун мулжалланган.
-
Экология
А.С.Тўхтаев,Қўлланмада экология фанининг қисқача тарихи, экологик муаммолар, тирик организмларнинг ташқи муҳитга мосланишлари, популяциялар экологияси, биоценоз, биогеоценоз ва унга инсон фаолиятининг таъсири, шунингдек минтақавий экология ҳақида умумий маълумотлар келтирилган.
-
Geodeziya
Volfgang Torge, Yurgen Myuller, Roland Peyl,Mazkur xorijiy o'quv adabiyoti professor-o'qituvchilar, doktorantlar, magistrantlar va talabalarni o'quv va ilmiy faoliyatida foydalanish uchun mo'ljallangan. Shuningdek, ilmiy izlanishlar olib borayotgan mustaqil tadqiqotchilar va keng ilmiy jamoatchilik uchun tavsiya qilinadi.