-
-
-
Georafik fanlar,
-
-
-
-
-
Georafik fanlar,
-
-
-
-
Georafik fanlar,
-
Georafik fanlar,
-
-
-
-
МИНТАҚАВИЙ ИҚТИСОДИЁТ
А. С. Солиев, Э. А. Аҳмедов, Р. Й. Маҳамадалиев, М. И. Назаров, З. Н. Тожиева, М. Ж. Болтаев, У. А. Атажанова,Georafik fanlar, -
Ер билими ва ўлкашунослик
Ҳайитбоев Р., Бабаев Ф., Абдухамидов С., Даминов М., Хамитов М., Зохидов Ф., Бойназаров У.,Georafik fanlar, -
-
-
Жаҳонгашта сайёҳ-олимлар
Гадоев К, Бердиева С,Рисолада Шарқ ва Ғарб мамлакатларида турли даврларда яшаб ўтган буюк олим ва сайёҳларнинг ҳаёти ва ижоди, жумладан, уларнинг географик билимлар ривожига қўшган хиссаси, ёзиб қолдирган асарлари ҳамда амалга оширган саёҳатлари давомида бошдан кечиган саргўзаштлари ҳақида қизиқарли маълумотлар келтирилган.
-
-
Табиий географиядан ўқув-дала амалиёти (Чорбоғ ўқув-дала амалиёти мисолида)
Зайнутдинов А,Мазкур қўлланмада табиатни муҳофаза қилишнинг географик асослари очиб берилган. Инсон ва табиатни ўзаро таъсирининг асосий йўналишлари ва босқичлари, табиий ресруслар ва улардан фойдаланиш миқёси, табиий ресурсларнинг инсон томонидан ўзлаштирилиши, Ер, сув, иқлим, минерал ва биологик ресурслардан фойдаланишда табиатнинг ифлосланиши, тикланадиган ва тикланмайдиган ресурслар, табиатни муҳофаза қилишда халқаро ҳамкорлик масалалари муҳокама этилган.
-
Геохимия редких и цветных металлов
Умаров А. З.,В соответствии с рабочей программой специального курса "Геохимия редких и цветных металлов" для магистрантов впервые обобщены геохимические и минералогические данные по 25 редких элементов (металлов). Здесь проведены данные о составе, структурных особенностей, диагностических признаком, практическому значение очень важных сырьевых минералов соответствующих редкоземельных элементов.
-
География фанининг асосий муаммолари
Назаров И.Қ.,Географик борлиқ, жараён, ҳодисалар ва улар ҳақидаги тушунчалар инсонларнинг кундалик ҳаёти ва иш фаолияти билан шундай чамбарчас боғланиб кетганки, бир қаришда бу фан жуда тушунарли, содда ва осоигинадек туюлади. Мазкур ўқув қўлланма университет ва педагогика институтлари, география таълим йўналишларининг битирувчи курс талабалари, магистрантлар, географ-изланувчи ҳамда академик лицей, коллеж ва умумтаълим мактабларининг география ўқитувчиларига мўлжалланган.
-
Дунё мамлакатлари
Равшан Мамадалиев,Ушбу китобга бутун Дунё мамлакатлари ҳақида муҳим ва энг зарур маълумотлар киритилган. Ўқинг, баҳраманд бўлинг, азиз китобхон.
-
Ўрта Осиё табиий географияси
П.Баратов, М.Маматқулов, А.Рафиқов,«Ўрта Осиё табиий географияси» ўқув қўлланмасининг биринчи қисмида Ўрта Осиё ҳудуди табиий унсурлари (геологик тузилиши, рельефи, иқлими, сувлари, тупроқ, ўсимлик қоплами ва (ҳайвонот дунёси) унинг ўзига хос томонлари, уларнинг бир-бирига боғлиқ алоқадорлиги, табиий ресурслари, улардан оқилона фойдаланиш ҳамда уларни муҳофаза қилиш йуллари таҳлил этилади.
-
Аҳоли географияси ва демография асослари
Қаюмов А. А., Якубов Ў. Ш.,Мазкур қўлланмада аҳоли билан боғлиқ мъалумотларни ўрганишда статистик усуллардан фйадаланиш ҳамда уларнинг афзаллик хусусиятлари ёритилган.
-
Madaniy geografiya
Komilov N.K Oblaqulov H.A,Mazkur o'quv qo'llanmada madaniy geografiyaning mohiyati asosiy jarayonlari rivojlanish qonuniyatlari ko'rib chiqilgan.
-
Umumiy yer bilimi
Baratov P., Sultanova N.,Ushbu o‘quv qo‘llanmada geografik qobiqqa yaxlit tizim sifatida litosfera,gidrosfera,atmosfera va biosferalarning uzoq vaqt davom etgan o‘zaro ta’siri va o‘zaro uzviy aloqalarining hosilasi ekanligi, geografik qobiqda sodir bo‘ladigan tabiiy jarayonlarni vujudga kelish va ularning rivojlanish xususityatlari, sabab va oqibatlari, Olamni aydo bo‘lishi, galaktikalar, Quyosh tizimi, sayyoralar, Yerning tuzilishi haqida ma’lumotlar berilgan. Shuningdek, tabiat va jamiyatda sodir bo‘layotgan narsa va hodisalar, ular orasidagi o‘zaro aloqa hamda munosabatlarga tahlil etilgan.
-
Inson geografiyasi
N.K. Komilova , Sh.Z. Jumaxanov , F.T. Rajabov,Mazkur qo‘llanmada inson geografiyasining hozirgi zamon mazmuni, tadqiqot obyekti va predmeti, shakllanishi hamda rivojlanish xususiyatlari, uning ichki tuzilishi, tadqiqot usullari ko‘rib chiqilgan.
-
Очерки по истории географических открытий
Магидович И. П., Магидович В.И.,Главная особенность эпохи — общий кризис капитализма. Началу распада мировой системы капитализма (первый этан общего кризиса) положили первая мировая война и Великая Октябрьская социалистическая революция, в результате которой возникло первое на Земле социалистическое государство. Обострение противоречий между двумя коалициями империалистических держав привело ко второй мировой войне; еще до ее завершения начался второй этап общего кризиса: благодаря победоносным социалистическим революциям в странах Восточной Европы и Азии социализм превратился в мировую систему.
-
Марказий Осиё давлатлари иқтисодий ва ижтимоий географияси
Болтаев М,Мазкур ўқув қўлланмада Марказий Осиё давлатларининг табиий шароити ва бойликлари, аҳолиси ва меҳнат ресурслари, саноати, қишлоқ хўжалиги, транспорти, ташқи иқтисодий алоқолари географик жиҳатдан ўрганилган.Ҳар бир боб бўлимлар, режани тузиш, умумий тушунча ва таърифларни ёритишдан бошланиб мустақил ишлаш учун саволларни қайд этиш билан тугайди. Ўқув қўлланма география ва минтақивий иқтисодиёт йўналишидаги талаба, магистр ҳамда аспирантларга мўлжалланган. Табиий- шароити-ва бойликлари
-
Axoli punktlari jamoat markazlari
Umarov M. U., Yaxayaev A. A.,Mazkur o'quv qo'llanma, aholi geogrfiyasi va demografiya fanlari dasturi asosida tayyorlangan bo'lib, unda aholi geografiyasi va demografiya fanlarining predmeti, vazifalari, fan sifatida shakllanish tarixi, aholi soni va takror barpo bo'lishi, tarkibi, asosiy demografik jarayonlar, shahar aholisi va shaharlar geografiyasi, qishloq aholisi va qishloqlar geografiyasi hamda dunyoning demografik holati bilan bog'liq global muammolar yoritib berilgan.
-
табиий географик фанларнинг назарий муаммолари
А.Ниғматов,Монография географик илм ва таьим ходимлари .Ербилими доирасида фаолият юритаётган мутахасислар педогоглар аспирант докторант магистр талабалар ҳамда тадқиқотчилар учун мўлжалланган
-
Ўзбекистон табиий географияси
П.Баратов,Ушбу қўлланма Ўзбекистоннинг табиати ва табиий бойликлари, фойдали қазилмалари, иқлими, сувлари, дарё-кўллари, тупроқлари, ўсимликлари ва ҳайвонот дунёси, уларни асраш ва муҳофаза қилиш йўллари таҳлил этилади.
-
МИНТАҚАВИЙ ИҚТИСОДИЁТ
А. С. Солиев, Э. А. Аҳмедов, Р. Й. Маҳамадалиев, М. И. Назаров, З. Н. Тожиева, М. Ж. Болтаев, У. А. Атажанова, -
Ер билими ва ўлкашунослик
Ҳайитбоев Р., Бабаев Ф., Абдухамидов С., Даминов М., Хамитов М., Зохидов Ф., Бойназаров У.,Ўқув қўлланма туризм таълимидаги талабаларнинг "Ўлкашунослик" фани бўйича Ўзбекистон Республикасини мукаммал ўрганиши зарурати юзасидан тайёрланди. Маърузалар "Ўлкашунослик" фанининг мақсади ва вазифалари, фанининг фаолиятлари, "Ер билими ва ўлкашунослик" фанида ватан, ер, юрт ва халқ тушунчаларининг моҳияти, Ўзбекистоннинг табиати ва минерал, ер, сув, биологик ресурслари, экологик муаммолари, алоҳида муҳофазадаги худудлари, тарихий-маданий ёдгорликлари, миллий меърос, оила, ижтимоий ва маданий ҳаёти, таълим тизими, Ўзбекистон Республикасининг давлат тузилиши, ташқи сиёсати ва ташқи иқтисодий алоқалари каби мавзулар ёзилади.
-
Иқтисодий география
А Солиев,Мазкур ўқув қўлланмада иқтисодий ва ижтимоий географиянинг назарий асослари, дунё иқтисодий географияси ва ундаги ўзгаришлар ҳақида баён қилинган.
-
Медицинская география
Филимонова И.Ю,Учебно-методический комплекс состоит из курса лекций, практических и лабораторных работ дисциплины "Медицинская география и курортология". Практические работы содержат вопросы для подготовки к семинару и краткий дополнительный материал к семинарским занятиям.