-
-
-
Geometriya,
-
CHIZIQLI ALGEBRA VA ANALITIK GEOMETRIYADAN MASALALAR YECHISH
J. AKILOV, M. JABBOROV, Q. MAMASOLIYEV, R. SAFAROV,Geometriya, -
-
-
-
-
-
Geometriya,
-
Geometriya,
-
Geometriya,
-
-
-
Geometriya,
-
-
Geometriya,
-
-
-
-
Chizma geometriya
Azimov.T.J,O'quv qo'llanmada chizma geometriya fanining amaliy mashg'ulotlari to'plami o'zbek va rus tillarida keltirilgan bo'lib, unda nuqta, tog'ri chiziq, tekislik, ikki tekislik, to'g'ri chiziq va tekislik sirtlar tekisliklar bilan sirtlar kesishuvi, ikki sirt kesishuvi, proeksiyalarini qayta tuzish, burchaklarini aniqlash, nazorat yozma ishga doir masalalarini yechish, shuningdek olimpiada masalalaridan namunalar,mustaqil ta'lim uchun masalalar berilgan.
-
Chizma geometriya 1-qism
R.Ismatullayev,Qo'llanmadan chizma geometriya kursini o'qiydigan barcha ta'lim yo'nalishi talabalari ham foydalanishlari mumkin.
-
Ikkinchi tartibli chiziq va sirtlar
B.M.Sultanov, E.Y.Davletov, N.O.Mahmudova,Ushbu uslubiy qo'llanma 60110600-Matematika va informatika ta'lim yo'nalishi majburiy fanlar blokiga kiruvchi "Geometriya" fani o'quv dasturini bir qismini o'z ichiga olgan mavzular asosida yozilgan. Uslubiy qo'llanma uchta bob, o'n sakkiz paragrafdan iborat bo'lib, talabalarni "Geometriya" faniga bo'lgan qiziqisharini oshirish va bilimlarini mustahkamlashdan iborat.
-
CHIZIQLI ALGEBRA VA ANALITIK GEOMETRIYADAN MASALALAR YECHISH
J. AKILOV, M. JABBOROV, Q. MAMASOLIYEV, R. SAFAROV,O ‘quv qo‘llanma oliy texnika o‘quv yurtlari talabalari uchun mo'ljallangan. Mazkur qo‘llanma 5 bobdan iborat. Dastlabki uchta bobida chiziqli algebra elementlari, 4-bobda tekislikda analitik geometriya, 5- bobda fazoda analitik geometriya qaralgan bo‘lib, birinchi kursda amaliy mashg‘ulot darslarida o'tiladigan «Oliy matematika» kursini o‘z ichiga oladi. Har bir paragraf boshida zarur bo'lgan qisqacha nazariy tushunchalar, keltirilgan misol-masalalar yetarlicha sharhlar bilan yechib ko'rsatilgan. Paragraf oxirida talabalaming mustaqil shug'ullanishlari uchun misol-masalalar berilgan. Ulaming javoblari har bir bobning oxirida keltirilgan.
-
Geometriyadan masalalar to‘plami
E. E. Jumayev,O‘quv qo`llanma universitetlarning matematika, fizika-matematika va amaliy matematika fakulteti talabalariga olib boriladigan malakaviy amaliyotga mo`ljallangan, shuningdek, undan matematikadan praktikum va tanlangan boblar bo‘yicha olib boriladigan darslarda, akademik litsey va kasb-hunar kolleji o'quvchilari hamda maktab o‘qituvchilari ham foydalanishlari mumkin.
-
Chizma geometriya
Sh.Murodov, A.Xolmurzayev, L.Xakimov,Mazkur darslik O'zbekiston Respublikasi Oliy va maxsus o'rta ta’lim vazirligi tomonidan texnika oliy o’quv yurtlari uchun tasdiqlangan "Chizma geometriya muhandislik grafikasi" fani namunaviy dasturi asosida o‘zbek tilida yozilgan.
-
Аналитик геометрия
Бахвалов С.В,Дарслик университетларнинг физика-математика факультетлари учун тузилган программага мувофиқ ёзилган бўлиб, унда аналитик геометриянинг традицион масалалари, иккинчи тартибли чизиқлар ва сиртлар, чизиқли алмаштиришлар ва бошқалар баён этилган.
-
Аналитик геометрия
М. Камолов,Бу китоб олий техника ўқув юртларининг студентлари учун Олий ва махсус ўрта таълим министрлиги томонидан тасдиқлаган. Ўқув қўлланма олий математика курси программасининг аналитик геометрия қисмига мувофиқ ёзилган. Шу билан бирга, назарий масалаларнинг нуқтаи назаридан қўйилиши ва исботланиши мумкин қадар тўла-тўкис бўлишига ҳаракат қилинган, программадан ташқари берилган материаллар учраган жойларда бу масалалар билан тўла танишмоқни истаган студентлар учун керакли адабиёт кўрсатилган.
-
Геометрия 1- қисм
Н.Д.Додожонов , М.Ш.Жўраева,Мазкур қўлланма геометрия курсининг векторлар алгебраси элементлари ,координаталар методи , алмаштиришлар назарияси , квадратик формалар ва квадрикалар, кўпёқлар назарияси каби бўлимларни ўз ичига олади.
-
Аналитик геометрия ва чизиқли алгебрадан масалалар ечиш бўйича қўлланма
Латипов Х.,Уқув қўлланма олти бобдан иборат бўлиб, хар бир бобда амалий машғулотда ечиладиган мисол ва масалаларни ечиш учун зарур қисқача назарий маълумотлар берилди.
-
Chiziqli algebra va analitik geometriyadan masalalar yechish
Latipov X.P.,O`quv qo'Ilanma oliy texnika o‘quv yurtlari talabalari uchun mo'ljallangan. Mazkur qo'llanma 5 bobdan iborat. Dastlabki uchta bobida chiziqli algebra elementlari, 4-bobda tekislikda analitik geometriya, 5- bob fazoda analitik geometriyaga mo`ljallangan bo‘lib, birinchi kursda amaliy mashg‘ulot darslarida o'tiladigan "Oliy matematika" kursini o‘z ichiga oladi.
-
Chizma Geometriya
SH.Murodov, L.Hakimov , A.Xolmurzayev, M.Jumayev, A.To'xtayev,Darslikda nutqi,to'g'ri chiziq va tekisliklarning to'g'ri burchakli proyeksiyalarni yasashning nazariy asoslari,shuningdek, egri chiziq sirtlarining hosil bo'lishi va chizmada tasvirlanish usullari bayon etilgan.Geometrik shakllarning o'zaro va proyeksiyalar tekisliklariga nisbatan vaziyatlari bilan bog'liq pozitsion va metrik masalalarni yechish, sirtlarga urinma tekkisliklar o'tkazish, sirtlarining yoyilmalarini yasashga oid nazariy va amaliy masalalar ko'rilgan.
-
Дифференциал геометрия
А.Я.Нарманов,Бу дарслик университетларнинг математика, механика, тадби- кий математика ва информатика йўналишлари учун мўлжалланган бўлиб, амалдаги янги бакалаврлар дастури асосида ёзилган. Дарслик тўртта кисмдан иборат бўлиб, унда умумий топология элементлари, чизиклар ва сиртлар назарияси, тензор анализ элементлари ёритилган. Дарсликдан магистр, аспирантлар ва олий ўқув юртлари ўқитув- чилари ҳам фойдаланишлари назарда тутилган.
-
CHIZMA GEOMETRIYA
В. В. QULNAZAROV,Ushbu qoMlanma kasbiy ta’lim yo‘nalishidagi muhandis-pedagog, talabalar uchun mo‘ljallangan bo'ib, chizma geometriya fani bo‘yicha tuzilgan namunaviy dastur asosida yozilgan. Undan bakalavr talabalar bilimini reyting asosida baholash, grafik ishlarni mustaqil bajarishda yordamchi adabiyot sifatida foydalanish maqsad qilib qo‘yilgan. Qo'llanma ikki qismdan iborat bo‘lib, birinchi qismda ortogonal va aksonometrik proyeksiyalar, ikkinchi qismda ortogonal va aksonometriyada soyalar, perspektiva, unda soyalar haqida qisqacha ma’lumot berilgan.
-
АНАЛИТИК ГЕОМЕТРИЯ ВА ЧИЗИКЛИ АЛГЕБРА
X. Р. ЛАТИПОВ, Ш. И. ТОЖИЕВ, Р. РУСТАМОВ,Аналитик геометрия ва чизикли алгебра курсидан ёзилган мазкур кулланма одни техника укув юртларида кундузги, кечки ва сиртдан таълим олаётган биринчи боскич талабаларига мужалланган. Кулланма олий техника укув юртлари учун тасдикланган «Олий математика» дастури асосида ёзилган.
-
ЧИЗМА ГЕОМЕТРИЯ ВА ЧИЗМАЧИЛИК АСОСЛАРИ
У. АБДУЛЛАЕВ,1 Маълумки, халқ хўжалиги ва саноатни ривожланти ришда илмий техникани, технологик жараёнларни авто- матлаштириш, робот-техника ва электрон ҳисоблаш техникаси каби зарурий муаммоларга кенг ўрин берилмокда. Техниканинг жадаллик билан ривожланиши эса етишиб чикаётган мутахассисларнинг замонавий билим тажрибасига боғликдир. Бу борада техника билимгоҳла- рида замон талабига жавоб берадиган, ҳар томонлама етук, кобилиятли муҳандислар тайёрланиши лозим.
-
Чизма геометриядан масалалар ечишга доир методик қўлланма
К.Жўрабоев, З.Мамажонова,Ушбу методик қўлланма педагогика институтлари учун чизма геометрия курси программаси асосида ёзилган бўлиб, унда график ишларини бажаришга доир мисол ва масалалар ечиб кўрсатилган ҳамда методик тавсиялар берилган.
-
Чизма геометриядан масалалар тўплами
Абдуллаев У.,Мазкур масалалар тўплами «Чизма геометрия» дарсликлари ва ўқув дастурига мувофиқ тузилган. Берилган масала ва чизмалар ҳар томонлама сараланган бўлиб, чизиш ва ўқишда қулайлик томонлари ҳисобга олинган. Масалаларни ечиш осон бўлиши учун ҳар бир мавзуга тегишли қисқача назарий тушунчалар, айрим масалаларнинг ечиш усуллари, ечимлари ва такрорлаш учун саволлар берилган. Тўпламнинг асосий қисми, ўқувчиларнинг мустақил ва амалий машғулотларда ўқитувчи ёрдамида масала, шунингдек, уйга берилган график ишларни ечишлари учун мўлжалланган.
-
Чизма геометрия қисқача курси
Э.Собитов,Қўлланмада проексиялаш усуллари,нуқта ва тўгри чизиқнинг ортогонал проексиялари,текислик,текислик ва тўгри чизиқ,икки текислик,проексияларни қайта тузиш усуллари баён қилинган.
-
Чизма геометрия
Ж.Ёдгоров,Мазкур қўлланма қуйидаги мавзуларни қамраб олган. Нуқта, тўғри чизиқ ва текисликнинг ортогонал проекциялари, тасвирларни алмаштириш усуллари, кўпёқлилар, кўпёқлиларнинг текислик ва тўғри чизиқ ҳамда ўзаро кесишуви, сиртларнинг текислик ва тўғри чизиқ билан ҳамда ўзаро кесишуви сирт ёйилмасини ясаш, аксонометрик проекциялар.