-
O'zbek milliy folklor san'ati va etnomadaniy qadriyatlar.
S.Yo'ldosheva, T.Mirzayev , U.Abdullayev , A.Nosirova , S.Yo`ldosheva,Folklor. Folklorshunoslik, -
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Folklor. Folklorshunoslik,
-
O'zbek milliy folklor san'ati va etnomadaniy qadriyatlar.
S.Yo'ldosheva, T.Mirzayev , U.Abdullayev , A.Nosirova , S.Yo`ldosheva,Ushbu o'quv qo'llanmada o'zbek milliy folklor san'ati va etnomadaniy qadriyatlarini o'rganilish tarixi, an'anaviy tomosha san'ati va ommaviy bayramlar, mustaqillik davri folklorshunosligi va san'atning taraqqiyot bosqichlari haqida ma'lumot beriladi. Shuningdek, o'zbeklarning etnomadaniy qadriyatlarini o'ziga xos xususiyatlari, noyob musiqiy cholg'ular, folklor san'atining ma'naviy-madaniy, tarbiyaviy-axloqiy tomonlari batafsil yoritilgan.
-
Қодирий мўъжизаси
Норматов У.,Кўп асрлик адабиётимиз тарихида янги саҳифа очган, ўзбек миллий романчилик мактабига асос солган, халқимизнинг маънавий, маданий ҳаётида чуқур из қолдирган буюк сиймо Абдулла Қодирийнинг ҳаёти ва ижодий мероси салкам бир асрдан бери адабий-илмий жамоатчиликни қизиқтириб келади.
-
Хоразм фольклори XI том
С.Р.Рузимбоев,Мажмуа халк ижодиёти билан қизиқувчи барча китобхонларга мўлжалланган.
-
-
Ўзбек халқ оғзаки ижоди
З.Машарипова,Ушбу ўқув қўлланмада ўзбек халқ оғзаки ижодининг моҳияти, унинг асосий жанрлари ҳақида маълумот берилган. Шунингдек,оғзаки адабий намуналарининг ҳақида маълумот берилган
-
Пословицы - энциклопедия народной жизни
П.Бакиров,В монографии освещаются проблемы, связанные с местом и значением пословиц - бесценного богатства устного народного творчества в воспитании молодёжи в духе национальных и общечеловеческих ценностей. Раскрываются своеобразие использования пословиц в качестве действенного средства, возможность с их помощью глубже осознавать и понимать всё, что происходит в жизни человека и общества.
-
-
Анаш халфа
С.С.Рўзимбоев, Н.Собирова,Мажмуага ХХ асрда яшаб ижод қилган талантли шоира халфа Онажон Собированинг бидиий ижоди ва репертуарига оид шеърий асрлар ва достон жамланган бўлиб, халқона оханглар жилоланиб туради. Шоиранинг асарлари шу пайтгача турли тўпламларда чоп этилган. Ушбу мажмуа унинг янги топилган асарлари билан бойитилган.
-
Ўзбек халқ оғзаки ижоди
О.Сафаров,Ушбу қолланмада ўзбек халқ оғзаки ижодининг моҳияти, унинг асосий жанрлари ҳақида маълумот берилган.Қўлланма олий ўқув юртларининг ўзбек тили ва адабиёти факультети талабалари учун мўлжалланган.
-
Қани менинг юлдузим?
Ҳайит О.,Ушбу китоб буржлар дунёсидаги ўзаро мутаносиблик, муносабатларнинг мувофиқлиги ёки акс жараёнлар ҳақида маълумот беради. Сиз, аввало, маълум бурж вакили ҳақида умумий таъриф билан танишасиз. Ушбу бурж эгасининг бошқа бурж вакилларига қанчалик муносиблиги эса турли жабҳаларда очиб берилади.
-
-
Alvido bolalik
Toxir Malik,Bolalik-umrimiz baxori, orzu-umidlarimiz bilan ulg`ayadigan eng jo`shqin va haroratli damlar.Bolalik ,umrimiz mazmunini, qo`yingki ,bugun xayotimizni belgilab beruvchi shunday bir nozik pallaki, bu davrda biz yaqinlarimizning alohida e`tiboriga extiyoj sezamiz.
-
Авесто файзлари
Ҳомидов Ҳ.,Авесто файлари номли ушбу рисола аждодларимизниг энг кўҳна маънавий мулки. Якка тангрига эътиқод- зардуштийлик динининг муқаддас китоби Авестонинг айрим илмий, маърифий жиҳатларини батафсилроқ баён этишга бағишланган ўзбек тилидаги биринчи рисоладир.
-
96 мумтоз файласуф
Жўраева Саида,Ушбу китобда жаҳон фалсафасининг ХХ асргача яшаб ижод қилган мумтоз вакиллари ҳаёти ва қуйма фикрлари имкон даражасида жамланган. Мажмуа нафақат фалсафа иҳлосмандлари, балки ўқувчиларининг кенг оммаси учун ҳам тушунарли, фойдали ва қизиқарли ҳисобланади.
-
Ўзбек фольклоршунослиги
Mamatqul Jo'rayev,Халкимиз поэтик тафаккурнинг бекиёс дахоси туфайли яратилган огзаки бадиий ижод дурдоналарини ёзиб олиш, нашр етиш ва урганиш борасида самарали иш олиб борган фольклоршуносларнинг ижодий фаолияти хакида мухтасар маьлумотларни узида жамлаган мазкур антология узбек фоьлклорнинг турли масалалари тадкик етишга доир маколалардан тузилган,
-
Ёшларга донолар ўгити
Ушбу китоб ёшларимизнинг мустақил фикрлайдиган, юксак интелектуал ва маънавий салоҳиятга эга бўлиб, дунё миқёсида ўз тенгдошларига ҳеч қайси соҳада бўш келмайдиган инсонлар бўлиб камол топиши, бахтли бўлиши учун давлатимиз ва жамиятимизнинг бор куч ва имкониятларини сафарбар этиш тўғрисидаги маълумотлар келтирилган.
-
Ўзбек мумтоз адабиётшунослиги
Б.Каримов,Китоб ёш адабётшунослар учун муҳим манба, кенг китобхонлар оммаси учун қизиқарли мажмуа, кенг китобхонлар оммаси учун ҳам зарур манба.
-
Мумтоз адабиёт манбалари луғати
В.Раҳмонов,Укув луратлари укувчи ва талабаларнинг тил ва адабиёт сохдсидаги зарурий билим манбаларидан булиб хисобланади. JlyFaT Хозирги замон мумтоз адабий матннинг олтин очк^ичидир. Устага асбоб-ускуналар к;ай даражада зарур булса, укувчи учун лурат шу даражада кераклидир.
-
Ўзбек халқ қўшиқлари
Турдимов Ш., Назарова Ш,Ушбу китобда "Девону луғатит турк" (Маҳмуд Кошғарий) "Гулистон бит туркий" (Сайфи Саройи), "Луғати чиғатоий ва турки усмоний" (Сулаймон Бухорий) каби қўлёзма, тошбосма манбалар ҳамда ундан кейинги даврларда чоп этилган турли тўплам ва архив материаллари асосида энг мукаммал қўшиқ мажмуаси яратилди. Мажмуа халқ қўшиқларини хорижий тилларга таржима қилишда ва кенг тарғиб этишда асосий манба бўлиб қолишига ҳамда бу ўлмас мерос ҳеч бир ўқувчини бефарқ қолдирмаслигига умид қиламиз.
-
Ўзбек халқ ижоди ёдгорликлари 10-жилд
Абдуҳалимов Б., Жўраев М.,Ўзбек халқ оғзаки бадиий ижодиётининг энг нодир дурдоналаридан иборат ушбу нашр Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 1998 йил 13 январдаги "Алпомиш достони яратилганлигининг 1000 йиллигини нишонлаш тўғрисида"ги 17-сонли қарорининг 7-банди ҳамда 2010 йил 7 октябрдаги 222-сон қарори билан тасдиқланган "2010-2020 йилларга мўлжалланган номоддий маданий мерос объектларини муҳофаза қилиш, асраш, тарғиб қилиш ва улардан фойдаланиш Давлат дастури"нинг 10-банди ижросини таъминлаш мақсадида ЎзР ФА Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида бажарилаётган "Ўзбек халқи ижоди ёдгорликлари 100 жилдлигини нашрга тайёрлаш ва уни текстологик ўрганиш масалалари" номли фундаментал илмий лойиҳа асосида тайёрланди.