-
-
-
-
-
-
-
Сборник задач и вопросов по физике для средних специальных учебных заведений
Гладкова Р., Добронравов В., Жданов Л., Цодиков Ф.,Fizika, -
-
-
-
-
-
Yarimo'tkazgichlar sirti fizikasi
Teshaboyev A., S. ZAYNOBIDINOV, S. VLASOV, Sh.R.Xurramov, V. ABDUAZIMOV,Fizika, -
-
-
-
Fizika oqitish metodikasi
Begmatova D.A., Qurbonov M., Sodiqova Sh., Abdullayev N.Q., Suvonova O.D.,Fizika, -
-
-
Fizika va Agrometeorologiya
B.Sapayev,Ushbu bo'quv qo'llanma fanining ta'lim yo'nalishlari: Agrokimyo va agrotuproqshunoslik , Agrokimyo , Meva-sabzavotchilik va uzumchilik-o'simliklar himoyasi va karatinini - qishloq xo'jaligi ekinlari
-
Elektr va magnetizm
B.E. Niyozxonova , Sh.Sh. Fayziyev,Ushbu o‘quv qo'llanma oliy o'quv yurtlari uchun fizika ta’lim yo'nalishi elcktromagnetizin o'quv dasturiga doir haivha matcriallami o'z ichiga oigan Muallill.tr mavzulami fi/ika fani sohasidagi so'nggi ma’lumotlami nazarga oigan huida (alahalarga tuvhunarli va sodda tilda hayon qilishga harakat qilganlar O'quv qo'llanma oliy la lim muassasalanning li/ika ta’llm yo'naliahi 2 kurs hakalavriat lalahalari uchun mo'ljallangan.
-
Физика изоҳли луғати
Хабибуллаев П.,Ушбу луғат олий ва ўрта махсус ўқув юртлари талабалари ва ўқитувчиларига, илмий ходимларга, дарсликлар ва қўлланмалар муаллифларига, таржимонлар ва муҳаррирларга мўлжалланган.
-
Квантовая теория поля в физике конденсированного состояния
А.М Цвелик,В Последние годы квантовая теория поля стремитълно развиваетсая в том числе и в виде прложений к задачам физики конденсирваного состояния
-
Radioelektronika asoslari
M.Qurbanov, M.Xalilloyev,Ushbu o`quv qo`llanma universitetlarning fizika yo`nalishlari bo`yicha shug`ullanayotgan talabalar uchun mo`ljallangan
-
Chizmatasvir
Mazkur o ‘quv qokllanma kasb-hunar kollejlari badiiy o ‘quv muassasalarining o'quvchilari uchun tuzilgan va mutaxassislik bo‘yicha o ‘qitiladigan asosiy fan bo'llib, o'quvchilarga oddiy natyurmortlardan boshlab o‘ta murakkab tasvirlarni realistik san’at qoidalari asosida o‘rgatishni ma'qsad qilib qo‘yadi.
-
Сборник задач и вопросов по физике для средних специальных учебных заведений
Гладкова Р., Добронравов В., Жданов Л., Цодиков Ф.,Составлен в полном соответствии с программой по физике для техникумов на базе 8 классов средней школы. Содержит примеры решения задач и справочный материал в виде таблиц. В новом издании формулировки и решения задач переработаны с учетом нормативных документов в области терминологии и единиц физических величин.
-
Квант механикаси. Назарий физика қисқа курси 2-китоб
Ландау Л., Лифшиц Е.,Бу китоб Лев Давидович Ландау белгилаган программани давом эттиради. Программанннг мақсади биринчи китобнииг сўз бошисида келтирилган бўлиб, у мутахассислигидан катъи назар, ҳар кандай замонавий физикка назарий физикадан минимал ҳажмда маълумот беришни кўзда тутади
-
Введение в мезоскопическую физику
Й Имри,Книга извесного израилиского Физика-теоритика Йозефа Имри посвщена относитолъно новое области Физики изующаей поведение
-
Физика
Ғоибов А., Химматқулов О.,"Физика ўқув дарслиги техника йўналишида таҳсил олаётган талабалар ва магистрларнинг физика фанини чуқурроқ ўзлаштиришлари,мустақил шуғулланишлари учун мўлжалланган бўлиб, қуйидаги бўлимлардан иборатдир механика, электросттатика, электромагнит тебранишлар, тўлқинлар, акустика, электромагнит тебранишлар, тўлқин оптикаси, квант механикаси, физикавий статистика,молекуляр физика, термодинамика, қаттиқ жисмлар физикаси ва ядро физикаси.
-
Элементар физика курси
Исмоилов М., Юнусов М. С.,Ўтилган мавзуни мустаҳкамлаш ва ўқувчида физикадан масалалар ечиш малакасини янада ривожлантириш мақсадида ҳар бир бобнинг охирида бир неча типик масалаларни ечиш усуллари кўрсатилган. Ўқувчи мустақил ечиши учун ҳар бир параграфнинг охирида ўрта мактаб «Физикадан масалалар тўплами» даги масалалари келтирилган. Бундан ташқари ўқувчилар ўзини контрол қилиши учун ҳар бир бобнинг охирида такрорлаш саволлари ҳам берилган. Қўлланмадан кенг ўқувчилар оммаси ўрта мактаб ўқувчилари ҳунар-техника билим юртлари ва ўрта махсус ўқув юртларининг битирувчилари ҳамда олий ўқув юртларининг тайёрлов бўлими тингловчилари фойдаланишлари мумкин.
-
Физика курси I том (Механика ва молекуляр физика)
О.Аҳмаджонов,Ушбу дарсликда умумий физика курсининг "Механика ва молекуляр физика" бўлимига доир материаллар баён этилган.
-
Физикадан практикум
Улмасова, Ж.А. Тошхонова, И.Исмоилов, Ж.Камолов,Қўлланмага механика асосларига оид 12 та, молукуляр физика ва термодинамика асосларига оид 15 та лаборатория ишлари киритилган. Қўлланма педагогика институтларининг физика, математика факультетлари учун мўлжалланган.
-
Yarimo'tkazgichlar sirti fizikasi
Teshaboyev A., S. ZAYNOBIDINOV, S. VLASOV, Sh.R.Xurramov, V. ABDUAZIMOV,Ushbu o'quv qo'llanma yarimo'tkazgichli kristallar sirtining tuzilishi, ulardagi fizik va kimyoviy jarayonlar, sirtdagi holatlarning tabiati, ularga atrof-muhitning ta'siri, sirtdagi holatlarning elektron asboblar ishashiga ta'siri va ularni tadqiq etish usullarini o'rganishga bag'ishlangan.
-
Optik aloqa asoslari
N . Yunusov, R.Isayev, G.X. Mirazimova,Mazkur darslikda optik aloqaning qisqacha tarixi, uning so‘nggi o‘n yilliklar davomida jadal rivojlanishi va keng qo'llanishi sabablari, ochiq va tolali optik aloqa tizimlarining tuzilish prinsiplari, tolali optik aloqa tizimlarida ikki tomonlama aloqani tashkil etish, mazkur tizimlarning liniyaviy traktida axborot oqimini zichlashtirish va sinxronlash masalalariga oid asosiy ma’lumotlar bayon etildi.
-
Умумий физика курси
Д.В.Сивухин,Китобда умумий физика курсининг молекуляр физика ва термодинамика қисми систематик баён этилган. Ушбу ўқув қўллакма олий ўқув юртларининг физика мутахассислиги бўйича ўқитувчи студентлари учун мўлжалланган, шунингдек, ундан физикани ўрганаётган ва ўқитаётган барча кишилар хам фойдаланишлари мумкин
-
Физикадан масалалар ечиш методикаси
Каменецкий С. Е., Орехов В. П.,Янги программага мувофиқ тузилган ушбу қўлланмада мактабда физика ўқитишнинг I ва II босқичларида физикадан масалалар ечишнинг энг умумий усул ва методлари баён қилинган, ўқувчилар учун физикадан типавий масалалар минимуми танлаб берилган, мактвб физика курсининг ҳамма темалари бўйича масалалар ечиш тартиби кўрсатилган, масалаларнинг шартлари батафсил таҳлил қилинган ва масалаларнинг батафсил ечимлари берилган.
-
Fizika oqitish metodikasi
Begmatova D.A., Qurbonov M., Sodiqova Sh., Abdullayev N.Q., Suvonova O.D.,Qo'llanmada fizika o'qitishning nazariy asoslari qaralgan, unung maqsadi, vazifasi ochib berilgan. Fizika o qitish jarayonida talabalami insoniylik ruhida tarbiyalash masalalariga alohida e ’tibor berilgan. Fizika didaktikasi sohasida tadqiqot ishlari ham e’tibordan chetda qolmagan. Fizika tushunchalarini shakllantirish, maktab fizika eksperimenti, masala yechish metodlari, fizikani o'qitishda pedagogik va axborot texnologiyalaridan foydalanish metodikasi hamda dars taqdimotlarini ishlab chiqishga ham e’tibor berilgan.
-
Яримўтказгичлар параметрларини аниқлаш усуллари
С.Зайнобидинов, Х.Акрамов,Ўкув кўлланма яримўтказгичли моддаларнинг асосий параметрлари — электр, гальваномагнит, ҳар хил структурали намуналарнинг хусусиятларини аниклашнинг замонавий усулларини ўрганишга бағишланган бўлиб, унда 36 хил усулнинг таърифи ва моҳияти келтирилган. Мазкур китоб Давлат таълим стандартининг бакалавр мутахассислиги Б—010404 “Физика” йуналишига мос келади. У магистратура мутахассислиги М-010404 “Яримутказгичлар ва диэлектриклар физикаси” йуналишида таълим олувчи талабаларга, шунингдек университетлар, педагогика ва техника олий укув юртларининг яримутказгичлар, микро электроника, электрон асбоблар ва бошқа соҳалар бўйича ихтисослашаётган талабалар, аспирантлар, шунингдек, шу соҳа укитувчилари ва илмий ходимларга мўлжалланган.
-
Физика
Б. О. Отақулов , Ю. П. Пўлатов, Н. А. Халилов, D.A.Pulatova,Қўлланма тўрт қисмддн иборат бўлиб, I қисми физика курсининг «Механика», II қисми «Молекуляр физика», III қисми «Электродинамика асослари» ва IV қисми «Оптика, атом, ядро ва элементар заррачалар физикаси» бўлимларидан иборатдир. Қўлингиздаги қўлланманинг биринчи қисми физика курсининг «Механика» бўлимига оид мавзулар-дан иборат бўлиб, унда асосий эътибор табиат ҳодисаларини механика нуқтаи назари-дан тавсифловчи қонунлар ва тушунчаларнинг моҳиятини ва мазмунини содда тилда баён этишга қаратилган.