-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Fizika,
-
Chizmatasvir
Mazkur o ‘quv qokllanma kasb-hunar kollejlari badiiy o ‘quv muassasalarining o'quvchilari uchun tuzilgan va mutaxassislik bo‘yicha o ‘qitiladigan asosiy fan bo'llib, o'quvchilarga oddiy natyurmortlardan boshlab o‘ta murakkab tasvirlarni realistik san’at qoidalari asosida o‘rgatishni ma'qsad qilib qo‘yadi.
-
Физика
Ғоибов А., Химматқулов О.,"Физика ўқув дарслиги техника йўналишида таҳсил олаётган талабалар ва магистрларнинг физика фанини чуқурроқ ўзлаштиришлари,мустақил шуғулланишлари учун мўлжалланган бўлиб, қуйидаги бўлимлардан иборатдир механика, электросттатика, электромагнит тебранишлар, тўлқинлар, акустика, электромагнит тебранишлар, тўлқин оптикаси, квант механикаси, физикавий статистика,молекуляр физика, термодинамика, қаттиқ жисмлар физикаси ва ядро физикаси.
-
Физика курси I том (Механика ва молекуляр физика)
О.Аҳмаджонов,Ушбу дарсликда умумий физика курсининг "Механика ва молекуляр физика" бўлимига доир материаллар баён этилган. Кўлингиздаги китоб олий техника ўқув юртларининг талабалари учун тавсия этилган уч томлик «Физика курси» дарсликнинг қайта ишланган ва тўлдирилган иккинчи нашрига оид биринчи томидир. Дарсликни иккинчи нашрга тайёрлаш жараёнида СССР Олий ва ўрта махсус таълим министрлигининг олий таълим буйича ўқув методик бошкармаси тасдиқлаган физика курсининг янги программасига риоя килинди.
-
Optik aloqa asoslari
N . Yunusov, R.Isayev, G.X. Mirazimova,Mazkur darslikda optik aloqaning qisqacha tarixi, uning so‘nggi o‘n yilliklar davomida jadal rivojlanishi va keng qo'llanishi sabablari, ochiq va tolali optik aloqa tizimlarining tuzilish prinsiplari, tolali optik aloqa tizimlarida ikki tomonlama aloqani tashkil etish, mazkur tizimlarning liniyaviy traktida axborot oqimini zichlashtirish va sinxronlash masalalariga oid asosiy ma’lumotlar bayon etildi.
-
Fizika (Optika. Atom va yadro fizikasi)
Bozorova S., Kamolov N.,Ushbu darslik umumiy fizika kursining «Optika, atom va yadro fïzikasi» qismini o‘z icliiga olib, «Tólqinlar optikasi», «Yorug‘likning kvant tabiati», «Atom fïzikasi», «Atom yadrosi» bólimlaridan tashkil topgan. Bólimlar so‘ngida test va tayanch iboralarga asosiangan nazorat savollari ham berilgan bólib, fizik qonuniyatlarining ko‘rgazmali tasvirlanganiigi talabalarga qulaylik tug‘diradi. Darslikning maqsadi talabalaming nazariy bilimlarini amaliyotda tajriba bilan umumlashtirishga qaratilgan bólib, fizik qonuniyatlardan ongli ravishda foydalanib, kelgusida fizikaga asoslangan ixtisoslik fanlarini chuqur va puxta o‘rganishga asos yaratishdir.
-
Yer fizikasi
Abidov A. A., Atabayev D. X., Xusanbayev D. D., Abidov X. A.,Darslikda olamning paydo bo'lishi va evolyutsiyasi haqidagi asosiy farazlar. Quyosh sistemasi va yer sayyorasi va oyning vujudga kelish jarayonlari haqida bayon qilingan.
-
Fizika kursi
N.Sultanov,Darslikda oliy texnika o`quv yurtlari uchun tasdiqlangan o`quv dasturi asosida umumiy fizika kursining nazariy asoslari qisqa bayon etilgan. Darslikda fizikaviy kattaliklarning faqat bitta birliklar sistemasi (SI) dan foydalanilgan bo`lib, bu birliklar bilan bir qatorda sistemaga kirmaydigan (litr, millimetr, simob ustuni, angstrem, elektronvolt va shunga o`xshashlar) berilgan.
-
FIZIKA VA AGROMETEOROLOGIYA
A. ABDULLAYEV, H. ARG'INBOYEV, H. ABDULLAYEV,Дарслик Урта Осиё Қишлоқ хўжалик олий ўқув юртларининг агрономия ихтисослиги бўйича таълим оладиган студентлари учун мўлжалланган бўлиб, про-грамма асосида ёзилган. Унда илмий деҳқончиликнинг асосий қонунлари, тупроқ-нинг унумдорлиги ва маданийлиги, тупроқ режими ва уни бошқариш, бегона ўтлар ва уларга қарши кураш чоралари, ерга ишлов бериш, экинларки экиш усуллари ва парваришлаш, алмашлаб экиш, дехкончилик системаси каби муҳим масалалар баён этилган.
-
Astrofizika
Sattorov I.,Ushbu darslik universitetlar va pedagogika institutlari «fizika-stronomiya» bakalavriat yo‘nalishi talabalari uchun mo'ljallangan «Astroflzika» kursining birinchi qismi bo‘lib, u yettita bobga bo'lingan va ularda hozirgi zamon astrofizik teleskoplarining turlari va ularni qo‘llashdan maqsad, shuningdek, astrofizik tekshirish usullari bayon etilgan.
-
Fizikaviy tadqiqot usullari
B.B.Umarov, Q.G`.Avezov, M.A.Tursunov,Darslikda fizikaviy tadqiqot usullarining asosiy turlari,ularning yaratilish tarixi, nazariyalari barcha kimyoviy birikmalaryb tuzilishi va xossalarini o`rganish imkoniyatlari bayon qilingan.
-
Физика
Л.С.Жданов. Г.Л.Жданов,Мазмуни ва материалларнинг жойлашиши ўрта мактабларнинг 8- синфи ҳажмида тузилган техникумлар учун физика дастурига тўла мувофиқлашти рилган. Материаллар Халқаро бирликлар системаси (СИ) асосида берилади. Р. А. Гладкова таҳрири остида чоп этилган «Физикадан савол ва масалалар тўплами» (М.: Наука, 1987) китоби шу дарслик материалларининг мазмунини тўлиқ ўз ичига олади. Дарслик махсус ўрта ўқув юртларининг ўқувчилари, ҳунар-техника билим юртлари ва ўрта мактаб ўқувчилари, олий ўқув юртлари тайёрлов бўлимининг тингловчилари ҳамда мустақил шуғулланувчилар учун мўлжалланган.
-
Физика курси
Р.И.Грабовский,Дарсликда қишлоқ хўжалик институтларнинг қатнаб ва сиртдан ўқиладиган бўлимлари программасида кўзда тутилган умумий физика курсининг назарий асослари қисқагина баён этилган.
-
Умумий физика курси 3-том
И.В.Савельев,Ушбу китобнинг асосий мацсади студентларни физиканинг асосий идеялари ва методлари билан таништиришдан иборат. Асосий эътибор физика конунларнинг маъносини тушунтиришга ва улардан онгли равишда фойдалаиишга каратилди. Китоб хажми унча катта булмаса дам, у келгусида назарий физика ва бошца физикавий фанларни яхши узлаштириб олишда етарлича тайёргарлик берувчи кулланма булиб хизмат килади.
-
-
Materiallar qarshiligi
Nabiyev Abdumutal,Kitobda materiallarning asosiy mexanik xossalarini hamda cho`zilish-siqilish, siljish, buralish, egilish va murakkab qarshilikka duch keluvchi konsruksiya qismlarida paydo bo`luvchi zo`riqish, kuchlanish, ko`chish va deformatsiyalarni aniqlashga oid materiallar kiritilgan.
-
Matematik fizika tenglamalari
O.S.Zikirov,O'quv qo'llanma matematik fizika tenglamalari faniga bag‘ishlangan. Unda matematik fizika tenglamalari haqida umumiy tushunchalar, matematik fizikaning asosiy tenglamalari va ularni keltirib chiqarish hamda bu tenglamalar uchun asosiy boshlang'ich-chegaraviy masalalarning qo'yilishi va ularni yechishning ayrim usullari bayon qilingan.
-
Термодинамика ва статистик физикадан масалалар
Р.Маматқулов. А.А.Турсунов,Термодинамика ва статистик физикадан масалалар
-
Statistik fizika va termodinamika
Musayev P. X.,Ushbu darslikda klassik statistik fizikaning asosiy vazifasini talqin etish uchun konfiguratsiyali - ko'p o'lchamli muhit tushunchasi, ehtimoliyat nazariyasidan asosiy ma'lumotlar berildi.
-
ЖАЛПЫ ФИЗИКА (МЕХАНИКА)
И.Р.Камолов, Б.Т.Бисенова, o.Авезмуратов Х.К.Артиков А.Турсинбаев,Біздің мемлекетіміз кӛп ҧлтты болғандығы ҥшін қазақ мектептеріде бар. Осы мектептерді бітірген оқушылардың кеңінен пайдаланулары ҥшін әдебиеттер ӛте аздығын есепке алған кҥйде бҧл оқулық жаратылды. Оқулықта оқу материалының тізбектілігі, кӛлемі, баяндалуы, теориялық жағынан тереңдігі ең алғашқы тҥсініктерді ҥйреніп бастаған талапкерлер ҥшін ӛте тҥсінікті етіп кӛрсетілген.
-
Оптика
Г. С. Ландсберг,Китобнинг умумий характери ва материалнинг жойлашиш тартибини ўзгартирмай мен бу янги нашрга баъзи ўзгариш ва туза- тишлар киритдим. Интерференция ҳодисаларини тавсифлашдаёқ тўғри термино логиядан фойдаланиш мақсадида мен асосий фотометрик тушун- чаларга бағишланган бобни муқаддимага кўчирдим ва нурлар оп тикаси бўлимида ёруғлик оқимини ўзгартиришда ишлатиладиган оптик асбобларнинг ролига алоқадор бўлган масалаларнигина қолдирдим. Интерференцияга бағишланган кўп саҳифалар янгидан ёзилди, чунки қайта ишланган иккинчи нашрда ҳам уларнинг кўп жойи қаноатланарли ёзилган эмас экан. Гарчи VI бобда нурнинг иккига ажралиб синиши (иккиланиб синиши) баён этилганда қутб ланишнинг баъзи масалаларини ҳеч баён этмаса ҳам бўлади деб ҳисобламасам-да, кристаллооптика масалаларини VIII бобга тўп лашга ҳаракат қилдим.