-
-
-
-
Fizika,
-
-
-
-
-
elektr va magnetizm
N.A.Nurmatov G'.T.Raxmonova R.Alimov O.Z.Sultonov I.X.Xamidjonov,Fizika, -
-
-
-
-
Fizikadan praktikum
Begimqulov U.Sh., Gadoyev O.A., Kamolov J., G'oibnazarova G.N., Toshxonova J.A.,Fizika, -
Fizika,
-
-
Subatom fizikasi
Qayumov M.A., Tashmetov M.Yu., Polvonov S.R., Salixboyev U.S., Karaxodjayev A.A., Artyomov S.V., Yakushev V.P., Qayumov B.M.,Fizika, -
-
-
-
-
Умумий физика курси. Механика
Раҳматуллаев М.,Ушбу қўлланмада умумий физикада курсининг Механика бўлими баён қилинган. У бўлажак физика ўқитувчиларининг эҳтиёжларини ҳисобга олган ҳолда талабаларнинг ўрта мактабда физика ва математикадан олган билимларига таяниб ёзилган бўлиб,кейинги вақтларда бу фанлардаги ўзгаришлар ҳисобга олинди. Қўлланма педагогика институтларининг физика ихтисослиги учун мўлжалланган. Ундан умумий физика курсини ўрганадиган бошқa ихтисослик талабалари чамда урта мактаб физика ўқитувчилари муваффақият билан фойдаланишлари мумкин.
-
Элементар физика масалалари
М.Исмоилов, М.Г.Халиулин,Ушбу қўлланма олий ўқув юртларига кирувчилар учун мўлжалланган. Шунингдек китоб ўрта мактаб, ўрта махсус ҳамда ҳунар техника билим юртлари ўқувчилари учун ҳам элементлар физика масалаларини ечиш билим ва малакаларни ҳосил қилишда қимматли дастуриламал бўлади. Ҳар бир бобда берилган назарий материал эса тест бўйича тайёрланувчи абитуриентлар учун қўл келади.
-
Fizikadan testlar va ularning yechimi
M.Muhitdinov, Sh. Ahmedov, B. Qutlimurotov,Ushbu II qismdan iborat kitobda O'zbekiston Respublikasi Davlat test markazi tomonidan 1996-2003-yillarda chop etilgan «Axborotnoma jurnalidagi fizika faniga tegishli test topshiriqlarining deyarli barchasi qamrab olingan. Qo'llanmada umumiy fizika kursidan Davlat ta'lim standarti va o'quv dasturiga mos keladigan testlar yechimlari bilan keltirilgan. Mazkur kitob fizika fani o'qituvchilari va o'quvchilariga ayni fanni o'qitishda hamda o'rganishlarida har tomonlama amaliy yordam beradi.
-
Номувозанатли статистик физика асослари
Бойдадаев Ахмаджан,Қўлланмада флуктуациялар назарияси, физик кинетика, номувозанатли термодинамика ва физик акустика масалалари баён этилади. 50 дан ортиқ масалалар тўла таҳлил ва батафсил ечилишлари билан берилган. Педагогика институтлари ва университетларнинг юқори курс талабалари учун бағишланган.
-
Амалий физика
Мирзаҳмедов Б.М,Ушбу ўқув қўлланмасида бўлажак физика ва меҳнат таълими ўқитувчиларига физика фанининг тадқиқоти сифатида техника тараққиётидаги аҳамияти, унинг эришган ютуқлари кўрсатиб берилган.
-
Умумий физика курси
А. С.Сафаров,Ушбу қўлланмала «Умумий физика курси» нинг «Электромагне тизм ва тўлқинлар» бўлими келтирилди. Муаллиф материалии физика фани соҳасидаги сўнгги маълумотларни ва олий техника ўқув юртла ри учун физика дастуридаги ўзгаришларии назарга олган ҳолда ўқув-чига тушунарли ва содда тилда баён этишга интилди. Қўлланма келгусида олий техника ўқув юртлари талабаларининг физика фаннии пухта ўзлаштиришларига, техника соҳасидаги бошқа фанларни тезроқ тушуниб етишларига ҳамда малакали муҳандислар брано етишишларига кўмакдош бўлади, деган умиддамиз. Ушбу қўлланма олий техника ўқув юртларинниг талабалари учун мўлжалланган.
-
Физикадан масалалар
А.Исроилов,Қўлланма олий ўқув юртларининг тайёрлов бўлимларида қурлиш ихтисосликлари бўйича таҳсил олаётган тингловчилар учун мўлжалланган. Ундан ўрта мактаб ва ҳунар-техника билим юртлари ўқувчилари ва ўқитувчилари, ўрта махсус ўқув юртлари талабалари, элементар физика ва унинг татбиқи билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммаси фойдаланиши мумкин.
-
elektr va magnetizm
N.A.Nurmatov G'.T.Raxmonova R.Alimov O.Z.Sultonov I.X.Xamidjonov,Ushbu uslubiy qo'llanma Fizika fakultetining fizika astranomiya va tibbiyot fizikasi ta'lim yo'nalishlari talabalariga mo'jallangan bo'lib unda umumiy fizikaning Elektr va magnetizm bolimiga oid 14 labaratoriya ishlarini o'z ichiga oladi. Uslubiy qo'llanma bakalavirant ta'limi yo'nalishlari davlat ta'lim standartlari talablari asosida tayyorlangan.
-
Физикадан лаборатория машғулотлари
С.А.Бударина, А.А.Исроилов,Ушбу қўлланмада физика курсининг асосий бўлимларига тегишли 40 дан ортиқ машғулотларнинг тавсифлари баён этилган.
-
Амалий физика
Х.М.Абдувоҳидов, Т.Т.Тургунов, М.И.Тургунова,Ушбу дарсликда дастур асосида ёзилган бўлиб,унда умимий физика курсининг"Механика ва молекуляр физика"бўлимига доир материаллар баён етилган.
-
Fizikadan masalalar to'plami
A.G.Chertov, A.A.Vorobyev,Masalalar dastur qismlariga binoan tartibga solingan. Javoblarda ba’zi engqiyin masalalar bo‘yicha yechish uchun ko‘rsatmalar yoki hisoblash formulalari keltirilgan.OIdinginashrdagikabiJavoblarverguldankeyinuchtasonaniqligigacha berilgan. Masalalar shartlaridagi hamda ma’lumotnomajadvallaridagi kattaliklar ham shunday aniqlikda ifodalangan. Yozuvni qisqartirish maqsadida verguldan keyingi sonlarning oxirida kelgan nollar tashlab yuborilgan.
-
Назарий механика
Ёқубов Ю.Н., Саидов С.А,Ушбу ўқув қўлланма педагогика институтларн учун назарий механика бўйича белгиланган дастур асосида ёзилган. Қўлланмада бутун курс статика, кинематика ва динамика қисмларига ажратилган ҳолда баён этилди. Кўпгина мавзулардан сўнг масалалар ечиб кўрсатилган ҳамда мустақил ечиш учун масалалар берилган
-
Fizikadan praktikum
Begimqulov U.Sh., Gadoyev O.A., Kamolov J., G'oibnazarova G.N., Toshxonova J.A.,Ushbu qo‘llanma pedagogika universiteti va institutlarining «Fizika va astronomiya», «Matematika - informatika» yo‘nalishlari dasturi asosida yozilgan bo‘lib, unda bakalavriat talabalari umumiy fizikaning «Optika» hamda «Kvant fizika» bo‘limlari bo‘yicha bajarishlari lozim bo‘lgan laboratoriya ishlarining tavsifnomalari berilgan. Qollanma optika va kvant fizikaga oid laboratoriya ishlari va mashqlarni o ‘z ichiga olgan. Mazkur qo‘llanmadan tabiyot fanlari, kasb-ta’limi fakultetlari talabalari, oliy texnika o ‘quv yurtlari, akademik litsey va kasb-hunar kollejlari, o‘rta umumta'lim maktab fizika o‘qituvchilari va o ‘quvchilari ham foydalanishlari mumkin.
-
Atom fizikasi fanidan laboratoriya ishlari
Atamuratov A, Raxmanov A, Xalilloyev M,Mazkur o`quv-uslubiy qo`llanma Urganch davlat universiteti fizika kafedrasi professor-o`qituvchilari tomonidan yozilgan bo`lib, ushbu ta`lim yo`nalishlariga "Atom fizikasi" fanidan laboratoriya ishlarining tafsiflari keltirilgan. Qo`llanma O`zbekiston Respublikasi Oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi tomonidan tasdiqlangan namunaviy dasturga asosan yozildi.
-
Классик статистик физика
Бойдедаев Аҳмаджон,Китобда статистик физика ва статистик термодинамика асослари илмий ва услубий жиҳатдан ўзига хос тарзда баён қилинган ҳамда уларнинг муайян ҳолларга татбиқи келтирилган. Тақсимот функцияларининг услубий жиҳатдан янгича баён қилиниши янги термодинамик муносабатлар олинишига ҳамда мувозанатли статистик физика ва термодинамиканинг баъзи жиддий масалаларини (масалан, термодинамиканинг иккинчи ва учинчи қонунларини) янгича ва қулай баён этишга имкон беради.
-
Subatom fizikasi
Qayumov M.A., Tashmetov M.Yu., Polvonov S.R., Salixboyev U.S., Karaxodjayev A.A., Artyomov S.V., Yakushev V.P., Qayumov B.M.,О`quv qo`llanma yadro fizikasi yo`nalishi bo`yicha 60 ta laboratoriya ishlarini о`z ichiga oladi. Bu laboratoriya ishlari yadro fizika sohasining keng tarmog`ini qamrab olgan. Zarrachalarni qayd qiluvchi detektorlarga katta e`tibor berilgan. О`quv qo`llanmasidan fizika-texnika yo`nalishida, yadro fizika va amaliy fizika sohasi yo`nalishlarida hamda yadro fizika kursi о`qilayotgan barcha oliy о`quv yurti bakalavr va magistr talabalari foydalanishlari mumkin.
-
Oddiy differensial tenglamalar nazariyasiga kirish
Hasanov A.B.,O'quv qo'llanma o'zbek,rus va boshqa xorijiy tillarda yoritilgan adabiyotlar asosida oliy o'quv yurtlarida 5130100-matematika, 5140300-mexanika, 5130200-amaliy matematika va informatika hamda 5140200-fizika ta'lim yo'nalishlari o'quv rejalari va Davlat ta'lim standartlari talabalariga mos ravishda tuzilgan. O'quv qo'llanmada oddiy differensial tenglamalar nazariyasining asosiy tushunchalari bilan bir qatorda amaliyotda uchraydigan differensial tenglamalarni yechish usullari batafsil yoritilgan.
-
Умумий физика курси I том
Фриш С. Э., Тиморева А.В.,Физика материя ҳаракатининг энг умумий (механик, иссиқлик, электромагнит ва ҳ. к.) формаларини ва уларнинг бир-бирларига айланишларини ўрганади. Ҳаракатнинг физикада ўрганиладиган формалари ҳаракатнинг олий ва анча мураккаб бўлган ҳамма формаларида (химиявий, биологик ва бошқа процессларда) иштирок этади ва уларнинг ажралмас қисмидир.
-
Комплекс анализ
Г. Худойберганов, А.Ворисов, Ҳ.Мансуров,Комплекс анализнинг асосий хусусиятларидан бири унинг кеиг цамровлигидир, бунда анализнинг аналитик ва геометрик, классик ва замонавий, усуллари узвий бирлашган. Унинг асосий тушунчалари функционал анализ, алгебра, топология х,амда математиканинг бошца сох,аларида х,ам кенг фойдаланилади. Комплекс анализ интегралларни хдсоблаш, асимптотик бахрлар олиш, дифференциал тенгламалар ечимларининг табиатини урганиш ва бошк,а бир кдтор масалаларни ечипхда кулай усулларни беради. Шуларни хисобга олиб, биз математика мутахас- сислиги буйича таълим олаётган магистрантларни комплекс узгарувчили функциялар назариясининг кейинги боблари билан таништиришни мацсадга мувофик, деб билд,и к