-
ЎЗБЕК ТИЛИНИНГ КУКОН ШЕВАСИ
Ш.НОСИРОВ,Фаргона шевалари группасига кирувчи К,ук,оп шевасм- нинг фонетик ва морфологик хусусиятларини ёритишга ба- гишланган ушбу монографияда фактик материаллар узбек адабий тили, бопща узбек шевалари з^амда айрим ^ардош туркий тиллар билан циёсий планда урганилган. Монография турколог-диалектологлар, аспирантлар уамда олий $цув юртларининг филология факультетлари студент- ларига м^лжалланган.
-
Фирдавс ул-иқбол
Мунис ва Огоҳий,«Тарихий мерос» рукнидаги навбатдаги муҳим манба Хоразм тарихнавислик мактабининг намояндалари Мунис ва Огаҳий қаламига мансуб «Фирдавс ул-иқбол» асарининг Юрий Брегел томонидан 1988 йилда араб ёзувида нашр қилинган нусхасининг табдилидан иборат. Мазкур асар Марказий Осиёнинг ўрта асрлар даври ҳамда Хива хонлигининг XVII-XIX асрлар тарихини ёритишда беқиёс илмий ва манбашунослик аҳамиятига эга.
-
Жамолинг жилваси
Огахий,Нединким ҳар сўзинг наш ичра бир гавҳарга ўхшайдур, — деб ёзган Мухаммад Ризо Эрниёзбек ўғли Огаҳий чиндан ҳам нафақат ўзбек, ёимки Шарк мумтоз сўз санъати, балки жаҳон адабиёти ха- зинасидан муносиб ўрин олишга арзирли кўплаб баркамол бадиият дурдоналарини яратган забардаст шоирлардан хисобланади. Ушбу тўплам Шарк шеъриятининг деярли барча жанрларида калам теб- ратган серкирра ва сермаҳсул калам сохибининг етук газал, рубо- ий ва китьалари хамда мустазод, мураббаъ. мухаммас, мусаддас,
-
ОГАҲИЙНИНГ ТАРИХИЙ АСАРЛАРИ ЛЕКСИКАСИ
АБДУЛЛА ЎРОЗБОЕВ,Огаҳийнинг тарихий асарлари лексикаси/ Ўрозбоев Абдулла; Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги; Ал-Хоразмий номидаги Урганч давлат университети. - Тошкент, "Muharrir nashriyoti" - 140 б. ISBN 978-9943-25-407-7 Ушбу монографияда Муҳаммад Ризо Огаҳийнинг тарихий асарлари лексикаси таҳлил қилинган бўлиб, унда шоир таржимон, муаррих бўлган мумтоз адиб асарлари лингвистик жиҳатдан илк бор тадқиқ қилинган. Монография тилшунос ва тарихчи мутахассислар, мумтоз маъ- навиятимиз билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжал- ланган.
-
Шайтанат ( 3 китоб)
Тоҳир Малик,Дунё яралибдики, эзгулик ва ёвузлик мудом инсониятни курашга чорлаб келади. Тоҳир Маликнинг «Шайтанат» олами ҳакида ҳикоя қилувчи ушбу асари неча йиллардан буён ўқувчилар эътирофига сазовор бўлиб келмоқда. Жиноятчилар оламининг сир-асрорлари ҳакида сўз юритувчи мазкур асар Сиз ўкувчилар учун ажойиб совға бўлишига ишонамиз. Асар жанри детективга ихлосманд китобхонлар учун муносиб туҳфадир.
-
O'zbek adabiyotini o'qitish metodikasi
Qozoqboy Yo‘ldosh, Muhayyo Yo`ldosh,Darslikda umumta’lim maktablari o'quvchilarini badiiy asar tahliliga o‘rgatish orqali ularda mustaqil fikrlash hamda ezgu axloqiy sifatlar shakllantirilish kompetensiyalarini yuzaga keltirishga alohida e’tibor qaratilgan.
-
-
Гулшани давлат
Муҳаммад Ризо Огоҳий,Улуғ адиб ва тарихчи Огоҳийнинг мазкур "Гулшани давлат" тарихий асарида Хива хонлиги тарихи Саййид Муҳаммад Баҳодирхон даври (1856-1864) ўз аксини топган. Мазкур асарнинг нашрга тайёрловчи томонидан қайта ишланган варианти бўлиб, унга айрим тузатишлар киритилди, изоҳлар ва кўрсаткичлар ислоҳ қилинди.
-
Кексалик ва осудалик
Абдуллаев Ё.,Кексалик яратганнинг улуғ неъматларидан биридир. У чақирилмагна меҳмон вабиз билан маслаҳатлашиб келмайди. Балки у вақт тақозоси бўлиб бу жараён ёшликдаги умид ва жасорат сўна бошлаган кундан бошланади. Шу маънода баримиз кексалик деган манзилга бораётган йўлдошлармиз.
-
Шайтондан панох ва осудалик 21, 46-сир
Ёрқин Абдуллаев,Айтишларича, шайтон инсонни гунох; ишларга ундаб, уни йулдан ураверар экан. У жуда ёмон экан. Эҳтиёт бўлиб турмасангиз, хар бир ишингизни назорат тарозусида тортиб турмасангиз, у ўзингизнинг гўштингизни ўзингизга едирар экан, ишонаверинг! У ақлингизни батамом ишлатмай кўйиши мумкин экан. Качонки, инсон гунох, ишларни ўзига одат қилиб олгач, шайтон уни тинч кўяркан. Сабаби, энди унга иш к,олмаган. У уз ишини қойилмақом даражада бажариб бўлган. Инсон эса энди шайтоннинг ишини ўзи бажараверар экан. Шундай аҳволга тушмаслик учун шайтондан панохланиш зарур.
-
Ўзбек шевашунослиги
Назар Ражабов,Ўзбек шевашунослиги китобида шевашунослик фани ва илмий ёзув, ўзбек шеваларининг таснифи, фонетикаси, лексикаси ҳамда грамматикаси каби муҳим масалалар баён этилган. Материаллар зарур ҳолларда тил тарихи, ўзбек адабий тили ва қисман туркий тиллар материаллари билан ҳақм чоғиштирган ҳолда изоҳлаб берилади.
-
Navoiyshunoslik
Rajabova, M., Amonova, Z.,Mazkur o‘quv qo‘llanma respublika oliy o‘quv yurtlari o‘zbek filologiyasi va o‘zbek tili va adabiyotini o‘qitish yo‘nalishidagi (Tа’lim yo‘nalishi: 5120100 – Filologiya va tillarni o`qitish (o`zbek tili); 5111200 - O‘zbek tili va adabiyoti) talabalar uchun mo‘ljallangan bo‘lib, unda navoiyshunoslikda qo‘lga kiritilgan yutuq va tajribalarga suyangan holda ulug‘ shoir asarlarini sharhli o‘qish uchun tahlil usullari va ko‘rsatmalar berilgan. Qo‘llanma talabalarda mumtoz matnlarni tahlil qilish ko‘nikmasini shakllantirish bilan birga Alisher Navoiy asarlarini sharhli o‘qish orqali ulug‘ shoir asarlari mohiyatni teran anglashga ko‘maklashadi.
-
Adabiyotshunoslikka kirish
Xudoyberdiyev Erkin,"Adabiyotshunoslikka kirish" fani bo'yicha o'zbek tilida yaratilagan eng yangi darsliklardan biridir. Unda mazkur fanning dastur bo'yicha imkon qadar barcha masalalari qamrab olingan. Avvalgi nashrga badiiylik muammosi yangi kiritilgan edi. Bu nashrdagi shunday yangilik "Pafos"dir. Qayta tahrirda ba'zi yangi qo'shimcha fikrlar ham o'rin oldi. Kitob sodda tilda yozilgan. Shu bilan birga, bu masalalarga muallif milliy istiqlol g'oyasi va mafkurasi nuqtayi nazaridan yondashadi, unda asosan oʻzbek mumtoz va zamonaviy adabiyoti namoyandalarining ijodi, eng muhim asarlari misolida mulohaza yuritiladi.
-
Til va uslub
Bolta Yoriyev,Илмий тафаккур-ҳақиқатни англаш, баҳолашда ҳалол мезон ва ўлчовга амал қилиш, туғри ва аник, хулосага келиш омилларидандир. Болта Ёриевнинг илмий изланишлари тил ва услуб, тарихий талқин, ижодкор маҳорати масалаларига бағишланган. Унинг матбуотда эълон қилинган кўплаб тақризлари, айрим адиблар ижоди хақидаги макрлаларида хайрихоҳлик туйгулари устундир.
-
Адабиётшунослик асослари
Т.Бобоев,Mazkur kitob muallifning "o'qituvchi" nashiriyoti tomonidan 1979 yilda chop etilgan adabiyotshunoslikka kirish kursi bo'yicha o'quv-metodik qo'llanmasining qayta ishlangan va to'dirilgan ikkinchi nashridir
-
Adabiyot nazariyasi
I. SULTON,Atoqli adabiyotshunos olim, akademik Izzat Sulton o'zbek tilidagi - birinchi Adabiyot nazariyasi" darsligining muallifi. 1939- yilda nashr etilgan mazkur darslik uzoq yillar mobaynida nafaqat O'zbekistonda. balki O'rta Osiyodagi boshqa respublikalarda ham fanning shu sohasi bo'yicha birdan-bir o'quv qo'llanmasi bo'lib xizmat etgan. Qo'lingizdagi Adabiyot nazariyasi" darsligi olimning uzoq yillar davomida adabiyotshunos va yozuvchi sifatida olib borgan faoliyatining ma'lum ma'noda ijodiy samarasi, adabiy-nazariy yakunidir. Izzat Sulton ushbu darslikda adabiyotning ijtimoiy vazifalari va o'ziga xosligi, adabiy asar, adabiy turlar va janrlar, she'riy nutq, ijodiy metod va uslub singari nazariy masalalarni bugungi qarashlar asosida tushuntirish va talqin etishga alohida e'tibor bergan. U yoki bu masalaga oid nazariy fikrlarini jahon adabiyoti, shu jumladan, o'zbek adabiyoti materiallari asosida dalillagan. Darslik oliy o'quv yurtlarining filologiya fakultetlari, ijtimoiy- gumanitar yo'nalishdagi o'rta va maxsus o'quv yurtlarining talabalari uchun mo'ljallangan.
-
XX аср Ўзбек мумтоз адабиётшунослиги
Б. Каримов,Ўзбек, умуман, Шарқ мумтоз адабиётини уларнинг мазмун-моҳиятида мужассам бўлган диний-тасаввуфий қарашлар, шарқона фалсафий дунёқараш, илдизи қадим мозийга туташ ривояту асотирлар билан уйғун тарзда ўрганиш лозим. Шу боис ўзбек мумтоз адабиёти намуналарига ҳар кимнинг ҳам тиши ўтавермайди. Бунда оддий китобхон мутахассис мададига муҳтож. Адабиётшуносларимиз ХХ асрда бу борада ўқувчиларга қай даража елкадош бўлди? Қўлингиздаги китоб нафақат юқоридаги сингари саволларга муфассал жавоб беради, балки ёш адабиётшунослар учун муҳим манба, кенг китобхонлар оммаси учун қизиқарли мажмуа бўлиш билан бирга, чорак асрлик Истиқлол тўйини тантана қилаётган халқимиз учун муносиб туҳфа ҳамдир.
-
XX аср модерн адабиёти манзаралари: мақолалар тўплами
Холбеков Мухаммаджон,XX аср жаҳон адабиётини сиёсий ва бир томонлама фикрлардаи холи равишда англаш, уни аср ижтимоий ва бадиий воқелиги яратилган жараёнда тасаввур қилишга уриниш тўпламга кирган мақолаларнинг асосий мақсадини ифода этади. XX аср Ғарб адабиётининг тарихда ўз қадр-қиммати, обру-эътиборига эга бўлиб қолишига шак-шубҳа йўқ албатта. Мақолалар тўплами адабиётшунослик илмига қизиқувчи кенг китобхон оммасига мўлжалланган.
-
Adabiyotshunoslikka kirish
D.Quronov,Ma’lumki, um um ta’lim maktablarining 5-sinfidan boshlab o‘quvchilarga adabiyotshunoslikka oid ilk ma’lumotlar berib boriladi. Maktabda adabiyot o ‘qitish dasturlari o‘quvchilarga bosqichma-bosqich badiiy adabiyotning mohiyati, adabiy tur va janrlar, badiiy obraz va obrazlilik, she’r tizimlari, badiiy tasvir va ifoda vositalari kabi adabiy-nazariy tushunchalami o‘rgatib borishni ko‘zda tutadi. Biroq umumta’lim maktablari filolog-adabiyotshunoslar tayyorlashni maqsad qilmagani uchun ham bu ma’lum otlar fragmentar tarzda — konkret badiiy asarlar tahlili jarayonida yoki biror bir adib ijodiy merosini o‘rganish barobarida berib borilgan.
-