-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot,
-
Adabiyot,
-
-
-
-
-
-
Adabiyot,
-
-
-
Ikki eshik orasi
O'tkir Hoshimov,Kitob O'tkir Hoshimov ijodiga qiziqqan keng kitobxonlar ommasiga mo'jallangan.
-
Ikki eshik orasi
Hoshimov O`tkir,Sevimli yozuvchingiz O'tkir Hoshimovning "Dunyoning ishlari" asarini juda yaxshi bilasiz. Unda ruhiy evolyutsiyaning ulkan rivoji, insoniy tuyg'ularning eng oliyjanob pog'onasi va mehr-muruvvatning yorqin timsoli bo'lmish onalar haqida satrlar sizni o'z domiga tortgan edi. Qo'lingizdagi asar ham yozuvchining ana shunday buyuk mahorat bilan sizga tortiq etayotgan sovg'asidir. "Ikki eshik orasi" romani qurilish brigadasida boshliq bo'lib ishlaydigan Muzaffar ismli yigitning hikoyasi bilan boshlanadi. Asarda qarama-qarshiliklar, o'tkir vaziyatlar sizni ham qiziqtirayotgan bo'lsa, demak bu roman ayni siz uchun.
-
Dunyoning ishlari
Hoshimov O'tkir,XX asr o'zbek adabiyotida o‘z o‘rni va uslubiga ega bolgan adib - 0‘zbekiston xalq yozuvchisi 0‘tkir Hoshimov, aytish mumkinki, XXI asr o‘quvchisining ham sevimli adibi bo‘lib qoladi.
-
Bahor qaytmaydi
Hoshimov O`tkir,O`tgan asrning 60-70-yillarida o‘zbek adabiyoti juda katta iste’dodlarni qabul qildi. Ham nazm, ham nasr, ham publitsistika o'quvchilarni maroqli mutolaaga, mushohadaga chorladi. Biz O`tkir Hoshimovni aynan o'sha avlodning zabardast vakili sifatida taniymiz hamda asarlarini zavq bilan qayta-qayta o‘qiymiz. O`tkir Hoshimovda nafosat tuyg`usi behad kuchli. Uning qahramonlari aksari go'dakday beg`ubor, nafosat tuyg'usiga boy, hissiyotli, о`ta ta’sirchan odamlardir.
-
-
Дафтар ҳошиясидаги битиклар
Ў. Ҳошимов,Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017-йил 13-сентябр- даги «Китоб маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш тизимини ривож- лантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғиб қилиш бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури тўғрисида»ги қарорида ёш авлоднинг маънавий-интеллектуал салоҳияти, онгу тафакку ри ва дунёкарашини юксалтиришда, она Ватани ва халкига муҳаббат ва садоқат туйғуси билан яшайдиган баркамол шахсни тарбиялашда беқиёс аҳамиятга эга бўлган китобхонлик маданиятини оширишга алоҳида эъти бор қаратилган. Улуғ адиб, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимов- нинг «Дафтар ҳошиясидаги битиклар» китобини мутолаа қилган ёш ки тобхонлар маънавий олами шунга яраша бўлади. Ушбу нашрнинг ўзига хос жиҳатларидан бири шундаки, у ўзбек тилининг ҳозирги имло қоида- ларига тўлиқ мосланган шаклда берилди
-
Дафтар ҳошиясидаги битиклар
Ў. Ҳошимов,Азиз ўқувчим! Бу китобни ёза бошлаганимга қирқ йилдан ошди. Булар — менинг кузатувларим . Ўйларим. Бир қадар армонли, бир қадар истеҳзоли, бир қадар табассумли Хулосаларим... Аслида уларнинг ҳap бирини алоҳида асар қилса ҳам бўларди-ку, майли... Илтимос, Сиз ҳам китобни шошилмасдан, ўйлаб ўқисангиз... Муаллиф.
-
Дафтар ҳошиясидаги битиклар
Ҳошимов Ў.,Бу - кўпдан бери сиз кўлдан кўймай ўқиб қелаётган китоб. Бу - кўпдан бери сиз фарзандларингиз, яқинларингиз ўқишларини астойдил истаётган китоб. Бу - сиз ва биз ҳақимиздаги китоб. Яралганимиздан то бугунги кунимизгача бизга нималар аён - нималар ноаён, нималарни топдик - нималарни йўқотдик, кимларга меҳр бердик - кимларни эса хўрладик ёки таҳқирладик, ўзимизга ҳавола. Кўнглимиздан кечадиган ана шу ҳақиқатларни ёдга соладиган мазкур китоб худди шу жиҳати билан қалбимизга яқин. Ўқинг, ишонинг, зеро, ҳар бир одам боласи ҳаёти давомида китобда қайд этилган битикларга қайта ва қайта дуч келаверади...
-
Эпосда Эдиго образининг талқинлари
Оғзаки эпик ижод намуналари ҳисобланган достонлар ҳамиша халқимиз маънавиятнинг энг юксак сарчашмаси бўлиб келган.Сизнинг ҳукмингизга ҳавола этилаётган "Эдиго" достони ҳам ана шундай боқий қадриятларимизнинг етук намуналаридан бири ҳисобланади. Унда муаллиф мазкур достоннинг версия ва вариантларини қиёсий тадқиқ этиб, эпик матн бадииятини очиб беришга ҳаракат қилган.
-
Отаниёз Ниёзий
Д.Ғайипов,Монография ХIX аср охири-ХХ аср бошида Хоразм адабий муҳитининг кўзга кўринган намояндаларидан бири Отаниёз охунд Ниёзий (1844-1928) нинг ҳаёт йўли, асарлари тадқиқига бағишланган.
-
Теория и практика строительства демократического общества в Узбекистане
Дубков В. В.,Настоящий учебник подготовлен для бакалаврской ступени высшего образования. Он охватывает тематику, соответствующую программе вузовского образования бакалавров. При его подготовке учтены дидактические и методические требования в соответствии с новейшими педагогическими технологиями. Темы разработаны на основе современных данных политической науки, актуальных проблем строительства демократического общества в Узбекистане.(Диёра)
-
Мумтоз форс шеърияти бадииятшунослиги ва жанрлар типологияси
Имомназаров М.С.,Ушбу монографик тадқиқот Тошкент давлат шарқшунослик института Хорижий Шарқ халқлари адабиёти кафедрасида Ф-1-139 “Шарқ халқлари адабиёти тарихи ва жанрлари типологияси" илмий-тадқиқот лойиҳаси бўйича давлат гранта асосида тайёрланди. Унда X-XV асрлар форс мумтоз шеърияти бадииятшунослигининг долзарб масалалари қисқача таҳлил этилиб, замонавий бадииятшунослик илми нуқтаи назаридан ёритишга ҳаракат қилинди.
-
Турк адабиёти (XIII-XVIII асрлар)
А.Алимбеков,"Турк адабиёти (XIII-XVIII асрлар)" монографик тадқиқотда турк мумтоз адабиёти тарихида ўзига хос ўринга эга бўлган ижодкорлар ҳақида фикр юритилади.Ўрта асрлар турк адабиёти ўқув қўлланмаси илк бор яратилаётгани учун,муаллиф қисқача турк халқ адабиёти ҳақида ҳам маълумот беради.
-
Уйғонган миллат маърифати
Қосимов Б.,XX аср ўзбек адабиётшунослигининг йирик вакили, адабиётшунослик фанимизга "Миллий уйғониш даври адабиёти" истилоҳини олиб кирган ва мазкур даврга маъно мазмун бахш этган юзлаб фидойи ижодкорлар меросини синчиклаб ўрганган аллома, филология фанлари доктори, профессор Бегали Қосимов ўзининг шўро даврида чоп этилган китобларининг бирига "Излай-излай топганим..." деб ном берган эди.
-
Adabiyotshunoslikka kirish
Quronov D.,Ma'lumki, umumta'lim maktablarining 5-sinfdan boshlab o'quvchilarga adabiyotshunoslikka oid ilk ma'lumotlar berib boriladi. Maktabda, so'ng o'rta maxsus kasb-hunar ta'limi tizimida adabiyot o'qitish dasturlari o'quvchilarga bosqichma-bosqich badiiy adabiyotning mohiyati, adabiy tur va janrlar, badiiy obraz va obrazlilik she'r tizimlari, badiiy tasvir va ifoda vositalari kabi adabiy-nazariy tushunchalarini o'rgatib borishni ko'zda tutadi.
-
Кеча ва кундуз
Абдулҳамид Чўлпон,Ушбу асар халқнинг ғафлат уйқусида ётган бир ҳолати Раззоқ сўфи, Қурвонбиби,Эшон бобо, мингбоши, Мирёқуб ва албатта Зеби образли орқали ёрқин тасвир этилган.
-
Гўзал Туркистон
Абдулҳамид Чўлпон,Ушбу рисола шоир Чўлпон таваллудининг 100йиллигига тайёрланган бўлиб, унда шоирнинг илгари қайта нашр қилинган мумтоз шеърлари билан бирга биринчи бор қайта чоп этилаётган парчалари ҳам кирган
-
Танланган асарлар
Эркин Воҳидов,Гарчи аёвсиз улим севимли шоиримиз, оташнафас суз санъаткори Эркин Вохидовни орамиздан олиб кетган булса-да, унинг улмас ва мухташам ижоди тиллардан тилларга, диллардан дилларга кучиб, бархаёт яшамокда. Умр буйи она халкини, она тилини, она заминини баланд пардаларда куйлаб уттан шоир, то мана шу эл, тил, замин бор экан, х,еч качон унутилмайди. ушбу умр китоби х,ам шоирини согинган эл учун гойибона дийдор б^лса, ажаб эмас
-
Одамийлик мулки
Тоҳир Малик,Янги нашр муносабати билан ардоқли китобхонларга айтар сўзим: "Одамийлик мулки "нинг биринчи китоби 2005 йили айнан шу нашриётда чоп этилган эди. Шундан сўнг ахлоқ китобининг иккинчи ва учинчи фасллари ҳам ёзилганидан сиз азизлар хабардорсиз. Мазкур китоблар алоҳида тўплам ҳолида ҳам "Шарқ” нашриётида қайта-қайта нашр этилди-ки, мен у азизлардан бағоят миннатдорман. Йиллар давомида китобни ўқиган мухлислардан турли таклифлар ёзилган мактублар олдим, учрашувларда эшитдим. Ахлоқ китобини яна тўлдириш таклифи мени бу ишга ундади. "Одамийлик мулки" учун тўплаган, лекин ҳажмни қисқартириш мақсадида киритилмаган ҳикматлар билан китобхонларни таништириш истаги туғилган пайтда "Sano-standart"дан ҳам бу борада ҳамкорлик қилиш таклифини олдим. Кўп ойлик ҳаракатлардан сўнг қўлингиздаги уч китобдан иборат рисоланинг янги кўриниши вужудга келди. Янги нашрга янги боблар киритилди, суҳбатларнинг ўрни маъносига қараб ўзгартирилди, адабий тилга доир ғализликлар ва имло хатолар бартараф этилди. Энг муҳими аввалги нашрга "сиғмаган" ҳикматлар "Қўшимча дарс" сифатида илова қилинди. Яна айрим янгиликлар билан зийрак мухлисимиз асарни ўқиш жараёнида танишарлар